close

Fashion Mood

Sonja Radovic Jelovac

Contemporary Chalet Jelovac _ Fashion MOOD

BALANS PRIRODE I ARHITEKTURE

KUĆA ARHITEKTE: PROSTOR ZA ODMOR,KREATIVNI I ISTRAŽIVAČKI RAD

SAVREMENI “CHALET
JELOVAC” – PRIMER USPEŠNE INTEGRACIJE U SENZIBILINI PEJZAŽ NADOMAK PARK ŠUME “DULOVINE”
U KOLAŠINU
ARHITEKTONSKI STUDIO: STUDIO SYTHESIS ARCHITECTURE&DESIGN PODGORICA

Piše: Dr Sonja Radović Jelovac, dipl.inž.arh.
FOTO: Vladimir Popović
Arhitektonska
fotografija:
Relja Ivanić

SONJA RADOVIĆ JELOVAC
BIOGRAFIJA

Kroz osamnaestogodišnje  iskustvo u projektovanju, naprednom istraživanju i akademiji arhitektica dr Sonja Radović Jelovac se veoma uspešno dokazuje na lokalnoj iinternacionalnoj arhitektonskoj sceni. Svoju karijeru počinje sa izvrsnim  i veoma složenim rekonstrukcijama i projektima enterijera javnih i poslovnih objekata, dok se u kontinuitetu potvrđuje  na mnogobrojnim salonima arhitekture i urbanizma u regionu, kao i na naučnim internacionalnim konferencijama.


Profesionalnu nadogradnju zasniva dvojako, kroz praktični rad,  učešćem na multidisciplinarnim projektima u internacionalnim timovima  i  kroz  naučno-istraživački rad na renomiranim univerzitetima u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama,  što dokazuje kroz mnogobrojne nagrade i priznanja. Titulu Doctor Europeus iz oblasti ekološkog dizajna i planiranja je stekla 2016. godine na Univerzitetu “La Sapineza” u Rimu, gde je i magistrirala 2005.godine.
Jedna je od osnivačica ŽAD-a, Ženskog arhitektonskog društva, osnovanog 2016. u Beogradu.

 

STUDIO SYNTHESIS
architecture&design Crna Gora
Studio Synthesis je multidisciplinarna arhitektonska praksa iz Podgorice, koju više od jedne decenije vodi arhitektica dr Sonja Radović  Jelovac, gostujući profesor na Arhitektonskom fakultetu u Podgorici. Studio se pored arhitektonsko-urbanističkog projektovanja bavi primenjenim istraživanjem u delu integracija disciplina (dizajn, arhitektura, urbana ekologija, sociologija, pejzažna arhitektura i biologija), kroz kolaborativni pristup.
Za kreativni tim Studio Synthesis-a poslednje dve godine su bile veoma značajne po osvojenim brojnim, prestižnim nagradama i priznanjima na međunarodnim  arhitektonskim manifestacijama.

 

SAVREMENI “CHALET JELOVAC” JE NEDAVNO NOMINOVAN ZA PRESTIŽNU INTERNACIONALNU NAGRADU “WAN AWARDS” U KATEGORIJI “DRVO U ARHITEKTURI”
https://backstage.worldarchitecturenews.com/wanawards/project/contemporary-chalet-jelovac/?source=sector&selection=all

SAVREMENI “”Chalet JELOVAC” KOLAŠIN
Arhitektonski studio: Studio Synthesis architecture&design, Podgorica
Vodeći projektant:
dr Sonja Radović Jelovac,dia
Projektanstki tim i nadzor:
Radovan Radović dipl.ing.građ,
Milić Đerković, dia,
Dušan Jelovac, Aco Tomović, Igor Strugar

CULTURE VS. NATURE – DESIGN FROM ARCHITECTS TO ARCHITECT (S)
– ADAPTIVE DESIGN – GENIUS LOCI – LANDSCAPE AS ARCHITECTURE – PASSIVE HOUSE
– WOOD IN ARCHITECTURE – LOCAL MATERIAL – LEARNING BY DOING

SAVREMENI “Chalet JELOVAC”

SAVREMENI “CHALET JELOVAC” je porodična kuća za odmor i istraživački rad arhitekte dr Sonje Radović Jelovac, direktorice arhitektonskog biroa STUDIO SYNTHESIS i gostujućeg profesora na Arhitektonskom fakultetu u Podgorici.


Ova arhitektonska realizacija predstavlja primer uspešne integracije u specifični i osetjivi pejzaž nadomak Park šume “Dulovine” u Kolašinu na severu Crne Gore, na nadmorskoj visini od 1000m. “Chalet Jelovac” je pozicioniran uz linearni niz brezove šume (lat. Betula alba verucosa), koji ovoj lokaciji daje dinamičnost, autentičnost i različitost kolorita promenom godišnjih doba. Glavni cilj u kreiranju koncepta je bio ostvarenje jedinstvene vizuelne, misaone i fizičke veze sa jedinstvenim seoskim ambijentom. Projektantski proces je na generalnom nivou osnažen neizostavnom sinergijom sa prirodom i njenim “osluškivanjem” kao glavnim kreativnim generatorom, zbog čega se ovaj projekat posebno izdvaja.


Ključ arhitektonskog koncepta se zasniva na jačanju relacije “priroda vs. kultura”, kao i odnosa “unutra vs. vani” kroz multifunkcionalna i adaptivna rešenja koja integrišu različite programe i aktivnosti u specifičnim vremenskim uslovima. “Chalet Jelovac” je projektovan kao višenamenski i na korišćenje porodici arhitekte u toku letnjeg, zimskog i vikend odmora, kao i za istraživački rad i arhitektonske radionice u sklopu letnjih škola arhitekture. Od završetka radova do sada ova ideja je nekoliko puta realizovana, tako da je namera da se edukativni karakter ovog objekta nastavi u budućnosti kroz različite akademske i institucionalne saradnje. Objekat je veoma posećen od strane ljubitelja moderne arhitekture, uprkos udaljenosti od centra Kolašina, dok blizina Nacionalnog parka “Biogradska gora”, je-dine preostale prašume u Evropi i dragocene Botaničke bašte u neposrednoj blizini objekta, pružaju dodatnu privlačnost i kvalitet.


Forma je kompaktna sa naglaskom na svedenoj volumetriji crnog krova od galvaniziranog lima, koji je sa južne i severne fasade spušten do kote terena. Istočna i zapadna fasada su obložene vertikalno postavljenim letvama različitih širina od crne munike (Pinus heldreichi) i škurama koje su u celosti pratile raspored vertikala na fasadi. Cilj ovakve intervencije je bio da se zatvaranjem škura u surovim zimskim uslovima na posmatrača ostavi utisak da je kuća «bez otvora». Inspiracija za formu i materijalizaciju objekta je bio privlačni, blago nagnuti stog sena zatečen na padini u neposrednoj blizini sada već izgrađenog objekta. Svi drveni elementi na fasadi su u izvornoj boji drveta, bez agresivnih zaštitnih premaza, što omogućava skucesivno menjanje boje usled uticaja sunca i padavina. Vremenom će drvena fasada patinirati, “stopiti se” sa okruženjem, što je i bila inicijalna ideja autora.


Unutrašnja organizacija objekta je generisana odabranim vizurama, količinom upada prirodnog osvetljaja, dinamikom kretanja kroz prizemlje i njegovom vezom sa sadržajima u dvorištu. Kontakt sa parterom je ostvaren dvojako, kroz glavni ulaz i preko natkrivenih terasa dnevne sobe i trpezarije koje su blago odignute od terena.


Multifunkcionalnost je ostvarena bogatstvom sadržaja za boravak i druženje u samom objektu kroz četiri etaže ukupne površine oko 300m kvadratnih i van objekta, kroz aktivni pejzaž veličine oko 900m kvadratnih. Podrumski i tavanski prostori su planirani za atelje, biblioteku, prostor za radionice i istraživačko – kreativan rad, dok su u prizemlju smešteni: prostrana dnevna soba sa velikim staklenim površinama, trpezarija, kuhinja, ulazni hol, toalet i garderoba. Terase u prizmelju su natkrivene prepuštenim krovnim ravnima i imaju kontinuiranu vezu sa dnevnom sobom i trpezarijom.

Na ovaj način je omogućen produžetak ovih funkcija za vanjsko korišćenje i u nepovoljnijim vremenskim uslovima. Na prvom spratu se nalaze tri tematske komforne sobe, svaka sa jedinstvenim “uokvirenim” pejzažem, kroz obilje otvora i svetla koje poseduju. Unutrašnja materijalizacija je dominantno od beljenog jasena (lat. Fraxinus), a minimalistički dizajn komadnog nameštaja i osvetljenja predstavlja posebno osveženje i pruža sofisticirani emocionalni doživljaj. Obzirom da su spoljni zidovi debljine 40cm, kvalitetne izolacije sa otvorima od troslojnog stakla, sa nosećim profilima u drvetu i aluminijumu, zatim integrisanim pametnim sistemima upravljanja i grejanja, savremni “Chalet Jelovac” se svrstava među prvim uspešnim primerima pasivne kuće u Crnoj Gori.

“Two roads diverged in a wood and I took the one less travelled by, and that has made all the difference.”
Robert Frost

STUDIO SYNTHESIS
architecture&design /

IZDVOJENE NAGRADE I PRIZNANJA
Konferencija S.ARCH 2017. u Hong Kongu: projekat Pejzažno uređenje marine u Luštici nominovan za nagradu;
Salon urbanizma u Sremskoj MItrovici, 2016: prva nagrada u kategoriji Konkursi za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje uređenja marine sa svetionikom i neposrednim okruženjem u Luštici, druga nagrada za Urbanistički projekat Novo groblje u Podgorici;
Bijenale u Veneciji, 2016: Učešće na konferenciji R.E.D.S. 2016“Reporting from Italian front”;
Konferencija S.ARCH 2016. u Budvi: posebno priznanje, “Special  mention” za projekat Waterfront Đuraševići. Ovaj projekat je, takođe, osvojio prvo mesto na  Prvom crnogorskom salonu u kategoriji “Projekti”;
8. Salon arhitekture u Beogradu sa temom “Otvoreno” u Muzeju primenjene umetnosti: u selekciji žirija za izložbu odabrano četiri projekta i uručeno Posebno priznanje “za otvorenost prema pejzažu” u kategoriji za urbani dizajn za projekat Waterfront Đuraševići;
BAB 2016 – Drugo Balkansko arhitektonsko bijenale u Beogradu: druga nagrada za enterijer poslovnog prostora kompanije  Philip Moriss u Podgorici i treća nagarada za istraživanje iz oblasti urbanog dizajna za  rad:“At theedge. New dynamic waterfront in Mntenegro”;
Salon arhitekture u Novom Sadu sa temom “Prespajanje”: u selekciji žirija za izložbu odabrano četiri projekta i
Salon urbanizma u Beogradu 2015: prva nagrada za  projekat rekonstrukcije trga Pine u Tivtu i prva nagrada za urbanistički projekat Šipkov krš u Budvi.

Pročitajte više

Sreća prati hrabre

Anja Krneta pilot helikoptera

Poručnik Anja Krneta, jedina žena pilot helikoptera u Srbiji i regionu, već godinama rame uz rame sa svojim muškim kolegama iz 890. mešovite helikopterske eskadrile Pegazi, krstari nebom Srbije. Uz veliku ljubav prema letenju , hrabrost, upornost i devizu “Sreća prati hrabre“, za nju je doslovno samo nebo granica.

Piše: Slavica Gligorijević
FOTO: Igor Salinger

Mnogi dečaci i devojčice maštaju o tome da postanu piloti. Malo ih se usudi da pokuša, a još manje uspe u tome. Vi ste uspeli. Odakle taj san i kako ste uspeli da ga ostvarite ?
Odrasla sam uz avijaciju i ljubav ka letenju. Moj otac je vojni pilot. Znala sam da ću time da se bavim. A kada nešto toliko želite, onda mora da se ostvari. Na ovaj ili onaj način, snovi uvek pronađu svoj put i ostvare se, uz dosta odricanja, rada i upornosti. Ušli ste u istoriju srpskog vojnog vazduhoplovstva kao prva žena pilot helikoptera.

Kakav je osećaj biti tako mlad, a već deo istorije?
Ne razmišljam o tome. Uglavnom, me novinari podsete na tu činjenicu kada mi postavljaju pitanja. Samo sam pratila svoje snove.

Prošli ste preživljavanje u prirodi, padobranski skok. Bili ste u prvoj generaciji devojaka koje su upisale Vojnu akademiju i u stroju isped Narodne skupštine obeležile završetak Vojne akademije i prvi oficirski čin. Koliko je zaista bilo teško biti devojka i biti pilot na Vojnoj akademiji?
Nekako, mislim da ni danas nisam svesna toga koliko je zapravo bilo teško jer sam stvarno to želela svim srcem. Sada, skoro deset godina nakon upisa na Vojnu akademiju shvatam da bi mi bilo mnogo lakše da sam imala neku stariju i iskusniju koleginicu da mi ukaže na neke stvari, neke greške, da mi olakša u nekim situacijama. Vojna akademija, kao ni Vojska tada, uopšte nisu bili spremni za prijem devojaka po svim aspektima, tako da smo nekako mi devojke i kompletan sistem zajedničkim snagama radili i stvorili ovo što imamo danas. A ja ću se truditi da budem oslonac budućim koleginicama.

Da li ste imali podršku kolega ?
Jesam. Od samog početka sam imala podršku, počevši od momaka koji su sa mnom u istoj klasi završili VA, pa sve do starijih kolega. Od početka školovanja smo bili oslonac jedni drugima tako da je sve ostalo izgledalo lakše nego što zapravo jeste. A tako je i danas. Opišite nam svoj prvi samostalni let Gazelom. Uh, ovo mi je oduvek jedno od težih pitanja na koja moram da odgovorim. Taj osećaj je jedinstven i svako ga doživljava drugačije. To je, svakako, nešto fantastično i moćno u isto vreme. Nešto što oduzima dah. Mislim da nikada neću zaboraviti taj osećaj koji sam imala kada sam prvi put osetila lebdenje. Lebdiš u mestu na metar, dva iznad zemlje, a nisi ni na nebu ni na zemlji. Osećaj veoma sličan zaljubljivanju . Letenje je, svakako, opasno zanimanje i za to je potrebna hrabrost.

Da li ste se do sada suočili sa nekom opasnom situacijom?
Da, bilo je dosta stresnih situacija, ali to je sastavni deo našeg posla. Naučeni smo kako da reagujemo i kako da se nosimo sa takvim situacijama.

Učestvovali ste i u spasavanju ljudi iz područja ugroženih poplavama u maju 2014. godine?
Tako je, imala sam nekoliko letova i zadataka tokom majskih poplava. Uglavnom su ti letovi bili vezani za prevoz lekova i robe do ugroženih područja i transport dece sa zdravstvenim tegobama. Jedno veliko iskustvo i to neću nikada zaboraviti.

Koliko ste zajedno sa vašim koleginicama uspeli da srušite predrasude o tome da je biti vojni pilot muško zanimanje?
Nikada se nisam trudila da rušim predrasude, niti da menjam tuđa mišljenja. Takođe, nikada me nije zanimalo (a ni danas) šta drugi misle o tome. Samo sam išla putem da ostvarim svoje snove. Predrasuda je bilo i uvek će ih biti, jer ovo je Balkan. Mene je, možda, baš to što se nisam opterećivala time šta drugi misle, između ostalog, i dovelo tu gde sam sada. Biti pilot uopšte nije muški posao. Izuzetno ga obavljaju žene, svuda u svetu.

Šta je ono najlepše što ste doživeli leteći?
Svaki let je bajka za sebe. Svaki je poseban i svaki je drugačiji. Nemate nikada isti pogled koliko god puta da prođete iznad poznatog terena. Svako godišnje doba je posebno kada gledate iz kabine helikoptera, kao i svako doba dana ili noći. Volim da letim noću. Ti letovi su uvek romatični zbog svetla na zemlji. Beograd je posebno lep noću iz vazduha . Za ovaj posao je neophodna dobra psihofizička kondicija.

Kojim sportom se bavite?
Treniram dva sporta. Bavim se jahanjem od svoje desete godine, a poslednje dve godine, paralelno s tim, trčim na Spartan trkama kao deo jedinog tima iz Srbije. Učestvujemo na trkama po Evropi.

Zašto helikopter, a ne avion?
Moja želja je bila da budem pilot aviona kao i moj otac. Međutim, snovi o avionu su se ‘’razbili’’ onog dana kada sam imala prvi let Gazelom. Osećaj tokom prvog leta helikopterom je bio veoma sličan zaljubljivanju. Od tog momenta, helikopter i ja smo nerazdvojni.

Koliko uspevate da se posvetite sebi, koliko slobodnog vremena imate za izlaske, putovanja, hobi?
Imam sasvim dovoljno vremena za sebe. Uglavnom ga provodim na treninzima ili sa društvom, izlazimo, putujemo… Radim sve što i drugi ljudi mojih godina. Van posla vodim sasvim normalan život. Kada niste u uniformi, kako biste opisali vaš privatni modni stil? Moj modni stil je, uglavnom, sportski. Ali, u zavisnosti od situacije, volim da se obučem elegantno i kao sve devojke obožavam štikle. Zanimljivo je da ste prvo naučili da letite, pa tek onda da vozite auto.

Gde se bolje snalazite?
Mogu da se pohvalim da auto vozim bolje od većine muškaraca, ali helikopter je nešto što ne bih menjala ni za jedan auto na svetu! Tipično muški poslovi kao što je i vojni, a i pilotski poziv, za ženu su mnogo zahtevniji kada je u pitanju planiranje porodice.

Može li se to sve uskladiti?
Verovatno može. Ne bih znala šta da odgovorim na ovo pitanje jer još uvek nemam svoju porodicu. Moja koleginica Ana, koja je, takođe, vojni pilot i to na „Supergalebu“, ima iskustva u tome, s obzirom da ima sina. Dve najveće želje, letenje i jahanje, ste ostvarili.

Koja vam je sledeća želja?
Vrlo rano sam uspela da ostvarim svoje dve najveće životne želje, čak pre završetka studiranja. Smatram sebe kompletnom i ispunjenom osobom. Naravno, ostalo je prostora za ostvarivanje još nekih želja i željica, ali polako. Sve u svoje vreme .

Šta biste poručili devojkama koje razmišljaju da se opredele za poziv vojnog pilota?
Ovaj posao definitivno može da radi neko ko stvarno to voli. Naporno je, ima dosta odricanja, potrebna je velika hrabrost i upornost. Ali, sreća prati hrabre.

Svaki let je bajka za sebe. Svaki je poseban i svaki je drugačiji. Nemate nikada isti pogled koliko god puta da prođete iznad poznatog terena.

Osećaj tokom prvog leta helikopterom je bio veoma sličan zaljubljivanju.

Pročitajte više
1 2
Page 1 of 2