close

Intervju

Mirela Forić Srna – Modna ikona u biznis fotelji

mirela-1

Prva saradnica Miroslave Dume u njenoj online imperiji Buro 24/7 Mirela Forić Srna već četiri godine uspešno vodi hrvatsku verziju ovog portala, a kao tajnu velikog uspeha koji je postigla skromno navodi predanost svog
malog tima i podršku supruga, slavnog fudbalera Darija Srne

Od vrsnih modnih stručnjaka, ali i žena koje listaju magazine uz kafu, za nju ćete najčešće čuti frazu modna ikona, budući da je besprekoran stil po kojem je prepoznatljiva jednostavno neodvojiv od doživljaja njene ličnosti, dok će je ljudi koji je poznaju privatno, bez sumnje, opisati kao lepu i pametnu. Sve to, ali i činjenica da kao diplomirani ekonomista ima britak preduzetnički duh, bilo je savršena podloga za njenu ideju da veliki Buro 24/7 dovede na hrvatsko tržište i učini ga najpopularnijim modnim i lifestyle portalom u regionu.

Ipak, Mirela Forić Srna je pre svega majka petogodišnje Kasje i jednogodišnjeg Karla, koje s puno ljubavi odgaja sa suprugom, bivšim kapitenom hrvatske fudbalske reprezentacije Darijom Srnom. Zbog njegovog dugogodišnjeg angažmana u ukrajinskom Donjecku, Mirela svoj biznis vodi na relaciji ZagrebDonjeck, a kada nije u jednom od ta dva grada, onda je gotovo sigurno u nekoj prestonici mode, gde, iz prvog reda, prati prikazivanje najnovijih kolekcija najprestižnijih dizajnera današnjice.

mirela-2U susret četvrtoj godišnjici online platforme Buro247.hr, zbog koje je stekla ogromno poštovanje regionalne medijske scene, gospođa Srna skromno kaže da je za veliki uspeh ovog portala zaslužan predan rad njenog malog tima, u kojem svi do jednog konstantno unapređuju svoje ideje i stvaralačku energiju.

Vaš modni portal, koji je prva licenca čuvene online platforme Buro 24/7 van Rusije, uskoro slavi četvrti rođendan. Kada se okrenete, kako vidite te četiri godine? Na šta ste ponosni, a na čemu tek treba da radite?
Ponosna sam na mnogo toga, prvenstveno na razvoj portala kao takvog u našim uslovima. Danas sa sigurnošću mogu da kažem da smo vodeći portal u sferi mode i lifestyla, uz brojne stručne saradnike koji svojim znanjem i iskustvom održavaju visok nivo kvaliteta sadržaja, na čijem unapređenju i poboljšanju konstantno radimo. To je posao koji nikad ne prestaje i koji iziskuje ambiciju, talenat i urođenu radoznalost, koju moj tim ima.

Iako ga primarno vezuju za modu, Buro 24/7 je mnogo više od fashion portala. Isto tako, za vas najčešće kažu da ste modna ikona, a vi ste zapravo diplomirani ekonomista i uspešna preduzetnica. Kako biste, u najkraćem, opisali sebe i svoj posao nekome ko vas ne poznaje?
Tako je. Buro 24/7 nije isključivo modni portal, iako je moda veoma važan segment našeg poslovanja. Pokrivamo širok spektar tema i ne zaustavljamo se na zadatim formama. Moglo bi se reći da ne dozvoljavamo da nas publika smešta u jednu fioku. I zahvaljujem na komplimentu, ali lično mi je važnije da me ljudi prepoznaju kroz moj posao nego kroz odeću koju nosim, iako shvatam da je priroda mog posla takva da jedno ide uz drugo. Inače, moj poslovni raspored i navike nisu ništa drugačije od onih koje ima bilo koja poslovna žena. Specifično je verovatno to što život delim između Ukrajine i Hrvatske, te sa svojim timom mnogo toga obavljam preko Skypea

Vaša poslovna partnerka je Miroslava Duma, žena koju obožavaju najpoznatiji svetski dizajneri i čiji stil kopiraju žene širom sveta. O čemu najčešće pričate na kafi s njom?
Miroslava i ja smo u početku bile samo partnerke u poslu, a potom se taj poslovni odnos pretvorio u prijateljski. Razgovaramo o svemu porodici, poslu, malim ženskim stvarima koje nas vesele.

Da li vam smirela-4e nekad dogodilo da se na predstavljanju neke nove kolekcije uhvatite za isti komad i da obe želite da ga kupite?
U ormaru imamo nekoliko istih komada, ali nemamo sličan stil, pa se takve stvari retko događaju. 

Osim vizije poslovanja, koja je očigledno uspešna, šta je zajedničko vama i Miri kada je reč o viđenju savremene modne scene?
Obe verujemo u mlade talente i smatramo da ih treba podržavati, bilo da se radi o modi, kulturi ili umetnosti. Miroslava je pokrenula projekat Fashion Forward, koji pomaže mladim dizajnerima iz bivšeg Sovjetskog Saveza da se pokažu etabliranim imenima svetske modne scene. Pokrećemo projekat Art Buro 24/7 koji je orijentisan na mlade umetnice iz regiona i u oktobru pripremamo prvu samostalnu izložbu talentovane mlade fotografkinje Brune Kazinoti u Zagrebu. Mladima treba pomoći, motivisati ih i dati im sve moguće resurse kako bi napredovali i održali scenu jer bez smene generacija i talenata, ta scena ne postoji. 

Čest ste gost na nedeljama mode i imali ste priliku da prisustvujete revijama nekih najpoznatijih dizajnera današnjice. Ipak, za čiju reviju ste spremni da otkažete sve privatne i poslovne planove i odmah sednete na avion kako biste sedeli u prvom redu?
Moja porodica je na prvom mestu i nema te revije za koju bih otkazala rođendan svog deteta ili neki važan događaj u životu moje porodice. Granice treba da postoje. Ako moram da izdvojim jednu reviju kojoj se uvek radujem, onda je to revija kuće Chanel. Od pozivnice do samog eventa, sve je besprekorno izvedeno, u pravom elegantnom duhu kuće.

Ko su vaši omiljeni dizajneri?
Volim Chanel kao večni klasik, zatim . V. Andersona, Azedina Alaju, brendove Louis Vuitton, Celine, Balenciaga… Ne robujem samo jednom brendu. Kupujem odeću i mladih i etabliranih dizajnera. Važno je samo da mi se komad sviđa.

Jednom ste izjavili da ste još u osnovnoj školi džeparac trošili na inostrana izdanja modnog magazina Vogue. Da li ste tokom odrastanja i formiranja ličnog stila tamo pronalazili svoje modne uzore?
Sve tinejdžerke tada su pronalazile uzore u Vogueu, dok danas to čine na raznim blogovima i online platformama. Mene su oduvek fascinirale jake žene poput Dijane fon Firstenberg ili Li Radzivil, kojima je odeća način ekspresije, ali nikada jača od duha i karaktera.

Kojoj se svojoj modnoj fazi danas slatko smejete ili biste je najradije zaboravili?
Smejem se nekim tinejdžerskim modnim eskapadama kao i većina žena. Nemam mnogo stajlinga koje bih zaboravila. Danas možda izgledaju smešno, ali tada se to nosilo. Pogledajte samo Vetements. Svi smo kao deca šetali u tim visokim farmerkama i sportskim majicama. Bili smo smešni sami sebi, a danas se takva moda smatra cool vrhuncem. 

Vašem perfektnom stilu divili su se i urednici britanskog i španskog Voguea, te čuvene modne online biblije Style.com. Kako biste vi opisali svoj stil?
– Volim da se igram garderobom i da kombinujem različite stilove. Iskreno, najbolje se osećam u pamučnoj beloj majici i dobrom džinsu. To je moja dnevna uniforma koju nadograđujem aksesoarima. Volim dobar komad koji mogu nositi u više prilika. Ne verujem u kupovinu basnoslovno skupih stvari koje ne možete odenuti više od jednom. 

U jednom neobičnom poduhvatu vašeg portala intervjuisali ste supruga, kapitena hrvatske fudbalske reprezentacije Darija Srnu. On je tada iskreno izjavio da ne prati modu i nije baš bio opširan u nabrajanju dizajnera i brendova. Kako on kao vrhunmirela-3ski sportista doživljava vaš posao i potrebu da ste uvek lepo odeveni?
Moj suprug mi je velika podrška od početka i jako sam srećna što se razumemo i podržavamo u svim našim poduhvatima. Njegov posao iziskuje mnogo žrtvovanja i dobro zna da, ako želiš da napraviš nešto i budeš uspešan, moraš da se daš 100 odsto. Mislim da me dobro razume upravo zbog tog svog sportskog mentaliteta, u kojem su predanost i ambicija na prvom mestu. 

Koliko se vaše odevanje promenilo od kada ste postali mama? Da li i na svoju decu prenosite ljubav prema modi?
Nije se radikalno promenilo. I dalje nosim iste stvari. Važno je samo da se prijatno osećam i da mi je udobno. Moja ćerka je prava devojčica koja obožava sve što je pink i romantično, kao i većina devojčica njenih godina. Sin je još mali da bi imao neke modne eskapade.

U koji deo garderobe uvek valja investirati ili za šta nikada ne žalite da date puno novca?
Mislim da je dobra torba uvek vredna investicija. Primera radi, mama mi je davno kupila jednu Chanel torbu koja danas vredi dva puta više. Chanel je zaista brend koji ne gubi na vrednosti i prelazi s generacije na generaciju. 

U kojoj zemlji se žene najbolje oblače ili, bolje reći, imaju najviše stila?
Volim ležernost Francuskinja. Ništa nije namešteno ni isforsirano. Nose odeću s lakoćom. 

Šta smatrate da će obeležiti ovu modnu jesen?
Dizajn Demne Gvasalije, kako za Vetements tako i za Balenciagu. Ta revolucija streetweara s primesama Istočne Evrope izazvala je pravu histeriju u zapadnjačkom modnom svetu. Ne sumnjam da će tako i ostati.

Tekst: Danka Grubačić

Foto: Jakov Baričić

Pročitajte više

Kraljica novog modnog senzibiliteta

ines-2

Bajkovite kolekcije Ines Janković svake sezone iznova oduševljavaju publiku širom regiona, a poslednjom revijom Bird in Space potvrdila je svoj status majstora modnog spektakla

Još tokom prve revije na Beogradskoj nedelji mode, dizajnerka Ines Janković nedvosmisleno je pokazala da spada u umetnike jedinstvenog talenta koji ne prate već diktiraju trendove. Danas, pet godina kasnije, ona s pravom ima status jednog od najboljih regionalnih dizajnera, čije se revije nestrpljivo čekaju svake sezone. Jer osim što sa velikim entuzijazmom stvara svaki novi model, u deo njenog modnog opusa spadaju i besprekorna izrada svakog komada, ali i originalna prezentacija kolekcija kojom, po pravilu, na maestralan način unosi inovacije na domaću modnu scenu.

Poslednjom revijom Bird in Space ispred Muzeja istorije Jugoslavije Ines nam je priuštila još jedan modni događaj svetskog ranga, čime je ponovo izašla iz okvira klasičnog predstavljanja kolekcije. Bio je to pravi modni spektakl sa impresivnom atmosferom kakva se može osetiti samo na revijama najvećih modnih imena današnjice.     

Čime vas je inspirisala skulptura Bird in Space da stvorite istoimenu kolekciju?

‒ Stvarajući ovo delo Konstantin Brankuzi bio je fokusiran na sam pokret ptice u letu, ne na njene fizičke atribute. Telo je izduženo, perje i krila eliminisani gotovo do granice apstrakcije. Upravo na toj filozofiji oslobađanja zasnovana je i ideja o našoj kolekciji. Želeli smo da pokažemo da savremena žena nije izgubila svoju senzualnost uprkos tempu savremenog života, ali da isto tako zaista počinjemo da živimo tek kad se oslobodimo svih stega koje život nameće.

Kolekciju ste pripremali veoma temeljno, koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se susretali?

– Ovo je jedna od najduže pripremanih kolekcija jer je u svakom smislu bila najzahtevnija – počev od samog rada na modelima do finalne prezentacije. U ovom poslu se svakodnevno susrećete sa različitim izazovima, nemoguće je sve uraditi po savršeno tempiranom planu. Odabir lokacije za održavanje revije i vremenski uslovi bili su svakako među najvećim izazovima.

Šta vas najviše raduje prilikom stvaranja kolekcija, a koji vam deo posla najteže pada?

‒ Zaista uživam u svom poslu i radim ga s velikom ljubavlju. Privilegija je danas raditi ono što volite, tako da ne bih mogla da kažem šta je to što mi najteže pada. Raduje me i poseta sajmovima tekstila i rad na skicama i modelovanje na lutki, kao i fitinzi s manekenkama, sve do samines-3e pozitivne treme u bekstejdžu pred izlazak devojaka na pistu.

Vaš brend je, između ostalog, prepoznatljiv i po kvalitetnim materijalima koje koristite, za koje tkanine ste se ovog puta opredelili?

– Kako je ideja bila predstaviti modernu ženu koja nije izgubila svoju senzualnost i sofisticiranost, koristili smo lagane, svilene tkanine kako bismo dočarali tu njenu slobodu i poletnost. Tu su i štampani motivi krila, detalji u neonskim bojama. Zastupljeni su i hi-tech sateni, 3D mreže, kao i različite vrste kože u metalik tonovima, koji vanvremenskom looku daju notu svežine i inovacije.

Prezentacija nove kolekcije bila je takođe impresivna, koliko dugo ste birali mesto na kome ćete održati reviju?

‒ Kao što sam već spomenula, prilično dugo smo spremali ovu kolekciju, pa i samu reviju. Uvek se trudimo da i to finale bude pravi modni spektakl i dosta polažemo na lokaciju, scenografiju i druge detalje kako bi se priča potpuno zaokružila. Osim vizuelnih, jako su bitni i tehnički uslovi, tako da je potraga bila višemesečna.

Da li je i originalan način predstavljanja novih modela ključan u vašem poslu?

Ines Atelier od početka nastoji da svaka revija bude događaj za sebe. Svaki detalj se računa, od dizajna pozivnice do odabira muzike. Mogla bih da kažem da smo već navikli svoju publiku da svaki put očekuje nešto novo i drugačije, pa smo, kažu, postali i prepoznatljivi po tome.

Učestvujete li u organizaciji vaših revija, koje uvek pomeraju granice na domaćem tržištu, i spadate li u dizajnere koji ništa ne prepuštaju slučaju?

‒ Najpre, hvala na tako lepim rečima. Uvek aktivno učestvujem u svim segmentima organizacije. Dobar tim je od ogromnog značaja, ali upućena sam u sve detalje i ne prepuštam ništa slučaju. Perfekcionista sam i sve što radim – radim maksimalno profesionalno i posvećeno.

Kako izgleda vaš dan prilikom finalne pripreme kolekcije?

– Ustajem prilično rano, nakon čega obavezno meditiram obavezno oko dvadesetak minuta. Posle toga sledi doručak, pa već negde oko devet startujem sa obavljanjem zadataka za taj dan, odgovaranje na mejlove, poseta proizvodnje, probe sa klijentima. Pred samu reviju taj ritam postaje malo drugačiji, više sam u proizvodnji, tu su fitinizi, konsultacije sa ekipom na samom mestu održavanja revije…

Imate li običaj da nakon revije uradite nešto lepo za sebe i kako se najradije odmarate nakon velikog posla?

‒ Ukoliko mi obaveze dozvoljavaju, volim da otputujem, bar na tri dana. A ako ne, najčešće večeri provodim u društvu prijatelja i partnera. Večera i vino pored reke znaju baš da me opuste.

Na koji način volite da provodite slobodno vreme? Postoje li dani kada moda nije sastavni deo vašeg života?

– Teško da postoje, ali nastojim da svoj život kvalitetno organizujem, tako da nijedan segment ne trpi. Nije lako, ali je moguće. Najviše volim da putujem, to je sjajan način da se odmorite, opustite i nađete inspiraciju za nove projekte.

Da li je moda za vas umetnost ili ozbiljan biznis?

‒ Ne bih modu definisala ni na jedan ni na drugi način. Poštujem stvaraoce čiji su odevni predmeti prava umetnička dela, ali ja želim da moje modele viđam na ulici. Ozbiljan biznis jeste svakako, počev od ozbiljnog rada i pristupa, pa tek onda dolazimo do tog ekonomskog momenta.

Pre nego što ste uplovili u svet dizajna odeće bavili ste se dizajniranjem enterijera, da li je promena zanimanja bila veliki rizik?

– Kad nešto oduvek želite, ne gledate na to kao na veliki rizik, već kao na veliku šansu. Dizajn enterijera i posao u porodičnoj firmi dali su mi sjajnu bazu znanja za sve ovo čime se sada bavim. Čak i u tom dizajnerskom smislu, često me inspirišu arhitektura, vajarstvo…

Od pre nekoliko godina počeli ste da se bavite i dizajnom nakita, koliko va
m je taj deo posla inspirativan?

‒ Dizajn nakita je i više nego inspirativan. Mogu da pustim mašti na volju i uživam posmatrajući kako od skice nastaje malo umetničko delo, od svih tih kamenčića, lančića… Posebno me oduševljava činjenica da je komade nakita moguće prenositi s generacije na generaciju, kao malo porodično nasleđe.

Kako bi trebalo da izgleda sofisticirana i ženstvena dama u eri modnih blogera i hiperprodukcije trendova?

– Sofisticirane i ženstvene dame upravo jesu one kojima su namenjene kreacije Ines Ateliera. One su uspešne na svim poljima, i taj njihov sjaj se samo pojačava, jer one prvenstveno uživaju u tome ko su. Moj savet, ako bi se to tako moglo reći, jeste da uvek budu svoje i nose ono u čemu se dobro osećaju, da se drže proverenih vanvremenskih komada, akcentujući svoj look nekim trendi detaljima i da imaju nešto što je njihov zaštitni znak.

Pratite li dešavanja na svetskoj modnoj sceni i kako biste je opisali?

‒ Pratim sva dešavanja, čitam specijalizovane magazine i posećujem sajmove. Volim da se dobro informišem, ali ne vodim se slepo onim što se prezentuje kao trend. Drago mi je da vidim da se iz godine u godinu pojavljuju nova imena, da je mnogo mladih, talentovanih ljudi… Uvek se, naravno, desi da neka proverena imena počnu da se ponavljaju i da neki novi ljudi postaju zvezde. Jer – to je moda, potpuno nepredvidiva i zato je čitav taj svet tako zanimljiv.ines-1

Kako vam izgleda domaća modna scena?

– Rekla bih da je moda kod nas poslednjih godina degradirala jer se njom bave i oni koji bi trebalo i oni koji ne bi trebalo to da rade. Previše je modnih stvaralaca za ovako malo tržište. Ali smatram da kvalitet uvek bude prepoznat i sigurna sam da bi odabrani krug naših dizajnera imao uspeha i u inostranstvu.

Ko je za vas žena od stila?

‒ Oduševljava me Džulijan Mur jer je uvek besprekorno odevena i ume da odabere odevne kombinacije koje pristaju njenim godinama. Kad ste mlađi, imate pravo na eksperimente, pa i na greške. Kada dođete u određene godine, nemate mnogo tih prava. Zato me te „starije“ dame i fasciniraju. Džulijan je pre svega dama koja pleni svojom autentičnošću, tako da je garderoba u drugom planu.

Šta vi najčešće nosite? Bez kojih komada ne biste mogli da zamislite svoj garderober?

– Moj favorit je kožna jakna, a potom slede savršeno skrojen par džinsa, custom made sako i bela košulja. Kad je reč o aksesoaru, kvalitetna torba je must have.

Volite li da jednom godišnje podvučete crtu i napravite jasne ciljeve za naredni period?

‒ U privatnom životu sam dosta fleksibilna, ali poslovno smatram da bez planova teško možete beležiti napredak. Uvek imam godišnji plan sa jasnim ciljevima, koji iz godine u godinu postaju viši.

Gde vidite brend Ines Atelier u budućnosti?

Ines Atelier vidim u vodećim svetskim concept store-ovima. Možda će nekome to zvučati nerealno, ali za sve što su mi rekli da je nemoguće – ja sam ostvarila.

Intervju: Ivana Nikolić

Pročitajte više

Aleksandra Slađana Milošević Buntovnik i slobodni mislilac

IMG_0914

Kada stvaram novo, istražujem, kombinujem forme, boje, značenja, sintetišem iskustva. Moj scenski izraz pripada vrsti Total Arta. Sve je usaglašeno, misao, ton, ritam, tempo, harmonija, likovnost, pokret, svetlo, energija, dinamika.

Alexandra Sladjana Milosevic Hagadone

Za prvi broj „Fashion MOOD“ magazina, poželeo sam razgovor sa umetnikom čije ime traje. Poželeo sam nekoga ko nije od juče, ko je svestran, multimedijalan, dobro poznat, a opet, uvek nov svojom pojavom. Ne – umetnika anarhistu, već umetnika slobodne, nesputane misli. Kada sam zamolio Aleksandru Slađanu Milošević za intervju (koji je ona prihvatila uz komentar: „Samo da znate da će mnogi biti ljuti jer su me pre vas pitali, a još uvek čekaju.“, znao sam da u njemu neće biti ničeg „već viđenog“.

MOOD: Da počnemo od vaše muzičke karijere. Violina, klavir, bas gitara, solo gitara, kompozitor, tekstopisac, vodeći vokal… da li sam nešto propustio? Ako bi trebalo da odlučite, koji od ovih umetničkih izraza biste odabrali kao onaj koji vas suštinski određuje?

Aleksandra: Oh, da, propustili ste mnogo mojih života koji su, uz muziku, simultano tekli tokom 40 godina karijere… režiser spotova, autor i režiser TV serijala, jednog nagrađenog dokumentarnog filma o Nikoli Tesli, na počecima – glumica u fringe teatrima, kratkim filmovima, pozorišnim predstavama.Choice Milos Bazar_LUZ3151 Zatim, društveno-politički aktivista, inicijator reformi u kulturi, inicijator kampanja, predlagač zakona, osnivač strukovnih tela, predsednik NGO Asocijacije Ars et Norma, koja se bavila uspostavljanjem pravila novog demokratskog društva, podržavala umetnost, organizovala edukaciju stručnjaka, tribine, festivale, pomagala umetnike, izdavala dela u kulturi…. Pisac sam i psihoterapeut, a ono što je najvažnije, buntovnik i slobodni mislilac!

MOOD: Napisali ste impozantno književno delo „Muška žena“ u dva toma, na 1.742 strane. Odakle toliko snažna motivacija da se jednom delu posveti punih 11 godina? Šta je glavna poruka vaše knjige?

IMG_6426kolorAleksandra: Umetnici ne traže motivaciju. Zadatak stvaranja je, u stvari, prokletstvo. Umetnik se ne pita. On je rob stvaranja. U umetnikovoj psihičkoj strukturi, stvaranje je nagonskog porekla. Motivacija i inspiracija za autorsko-enciklopedijsko delo “Civilizacija i žena – Muška žena“ došli su iz čitavog mog postojanja. Knjiga je pisana slojevito, sa više značenjskih nivoa. Može se čitati kao istorija civilizacije u koju su integrisana dela žene, kao studija dijalektičke evolucije čovekove apstraktne kreativne svesti, kao metafizika drevnog i modernog vremena, kao onotloško istraživanje i eshatološko traganje za novim Spasiteljem žensko-muškog predznaka. Knjigu sam pisala holističkim pristupom, kao ”integrisani mozaik znanja”, istražujući polja psihologije, mitologije, religije, istorije, filozofije, sociologije, umetnosti, antropologije, etnologije, metafizike starog i novog vremena, i drugih disciplina. Jedna od središnjih teza jeste traganje za rešenjem unutrašnjeg konflikta čovekove dvopolne psihičke prirode i dostizanje viših nivoa svesti. Kažem da ne postoji podeljenost na muški i ženski svet, kao što ne postoji ni podeljenost na mušku i žensku nauka, istoriju, umetnost, veru! Svet u kome živimo je zajednički. Ne postoji muška i ženska istina. Ona je samo jedna, ista za oba roda.ASM corr Pilja 2016 _DJT2520 Ivana Pilja

MOOD: Vaš stil odevanja je oduvek bio jedinstven i avangardan. Ne bih rekao da ste rob mode, ali ste svakako ličnost vrlo jakog estetskog izraza koji pokazujete i kroz garderobu. Kako nastaju vaše odevne kombinacije?

Aleksdandra: Moj neprestano kopirani stil, ističem ovo, jer sve što uradim već sutradan završi na nekoj od domaćih, veštački stvorenih zvezdica, te je postalo zamorno smišljati modu za druge, nastaje spontano. Kao materijalizovana, iznenadna vizija, kao jezik simbola, otpor i oružje protivnazadnjaštva i retrogradne kulture. Kada stvaram novo, istražujem, kombinujem forme, boje, značenja, sintetišem iskustva. Moj scenski izraz pripada vrsti Total Arta. Sve je usaglašeno, misao, ton, ritam, tempo, harmonija, likovnost, pokret, svetlo, energija, dinamika. Stvarati umetnost, to znači boraviti u visokim sferama uma, duha, eteričnog sveta koji je sličan Nepostojanju. Iz tog sveta bez forme i smisla, umetnost stvara Nešto, opipljivo, što se može osetiti i čulima detektovati. No, ako govorimo o sva- kodnevnom odevanju, ono je stvar trenutka. Biti autentičan je, kako to kažem, stanje uma – važno je kako oblačimo mozak!

MOOD: Šta vam se dopada u vremenu u kojem živimo, a od čega okrećete glavu?

sladjdivas1111Aleksandra: Tehnološki napredak. Žao mi je što neću videti 3D svet, budućnost nauke, hibridne ljude, promene koje će napredak doneti. Glavu ne okrećem. Borim se protiv svega što je destruktivno, neproduktivno, borim se za sve što donosi rešenja. Čovek će još dugo učiti kroz svoj pad.

MOOD: Možemo li otkriti našim čitaocima na čemu trenutno radite i kakvi su vam planovi?

Aleksandra: Od američke kompanije sam dobila ugovor za prevod završnog dela knjige “Civilizacija i žena – Muška žena“ i na tome radim. Završavam publikaciju „Tri projekta Tesla“, na čemu radim od 2006. godine. Roman „Mehanička sveštenica“, koji već neko vreme najavljujem, sada je pri kraju. Spremna je za objavljivanje zbirka poezije na srpskom i engleskom jeziku. U izradi su još dve knjige. Naš sjajni likovni i scenski umetnik, Mladen Tušup, napisao je moju biografiju koju sam odobrila i to izdanje se takođe priprema. Kao što rekoh, poslušni sam rob svoje umetnosti!

Pročitajte više

DSQUARED2 – Stvaramo jedan novi svet

Dean&Dan_1 OK

Volimo da napravimo celovit koncept u kome nije reč samo o odeći, već o prenošenju poruke i ideje. Volimo da mislimo o našim revijama kao o kratkim filmovima gde svaki detalj doprinosi pričanju priče.

Brend je mešavina uticaja iz Kanade i Evrope. Nije uslovljen time što je „rođen”u Kanadi, niti ga određuje to što nastaje u Italiji, a „živi” u Londonu. Ove tri karakteristike izrodile su inspiraciju i kreativnost. Ova jedinstvena mešavina je jezgro našeg brenda.

LONDON, ENGLAND - JUNE 13: Left-Right: Dan and Dean Caten attends Dsquared2's 20th anniversary celebration at Canada House, co-hosted by GQ at Canadian Embassy on June 13, 2015 in London, England. (Photo by David M. Benett/Getty Images for DSQUARED2) *** Local Caption *** Dan Caten; Dean Caten
LONDON, Dan Caten; Dean Caten

MOOD: Vaša kolekcija za proleće/leto 2016. Prikazala nam je različite vrste kupaćih kostima –od sportskih jednodelnih do bikini modela sa kristalima, dečačke pantalone, farmerke visokog struka, maksi suknje razdvojene po sredini… Time je ova kolekcija naglasila seksepil i atletsku siluetu, i istovremeno istakla vaše „oko“ za boju. Celom kolekcijom, bojama i načinom predstavljanja, zapravo ste nastojali da dočarate neku vrstu različitih muzičkih žanrova – od opuštajućih havajskih melodija do energičnih tehno tonova. Možete li nam reći nešto više o tome?

Dsquared2: Kolekcija proleće/leto 2016. jeste sportska, ali sa dodatkom zavodljivog samopouzdanja ležernog stava. Namenjena je turisti koji želi savršenu garderobu za plažu koja se brzo i lako pretvara u glamurozni večernji izgled. Suknje od šifona su uklopljene sa gornjim delom koji podseća na odelo za ronjenje, dok su ručno vezene raznobojne haljine upotpunjene visokim trakastim štiklama. Mešavina boja i stilova koncipirana je tako da odgovara zahtevima osobe koja, sa jedne strane, voli surfovanje, dok je sa druge strane, ljubitelj visoke mode.

MOOD: I muška i ženska kolekcija proleće/leto 2016. vezane su za surfovanje i plažu, s tim što se u muškoj kolekciji zapažaju i detalji vezani za snoubording. Da li je kolekcija za žene nastavila tamo gde je muška stala ili obrnuto? Koju ste kolekciju prvu dizajnirali?

Dsquared2: U muškoj kolekciji se takođe sve vrtelo oko surfovanja. Stil i nomadski stav su nekako slični. Obe GPM_7736kolekcije su inspirisane sličnim svetom i to nema nikakve veze sa tim koja je od njih prva dizajnirana. Sa svakom kolekcijom počinjemo ispočetka i stvaramo jedan novi svet. Ne mislimo da ženski Dsquared2 treba da prati muški, niti obrnuto. Svaki je za sebe.

MOOD: Tokom leta ste počeli da učite da surfujete, da li biste se držali ove inspiracije i da niste počeli sa surfovanjem ili je to bio samo mali podstrek koji vam je dao bolji uvid u ono što ste hteli da dizajnirate?

Dsquared2: Ljubav prema vodenom prostranstvu prisutna je oduvek. Trudili smo se da što više vremena provodimo na plaži. To je nešto što nam je jako blisko, što nam je u srcu, te bi se, u svakom slučaju i bez obzira na sve, proces kretao u tom pravcu. Uživamo u vodi bezmerno, te je učenje surfovanja došlo prirodno.

MOOD: Znate kako da obogatite scenu različitim rekvizitima, muzikom, osvetljenjem i slično. Sve na vašim revijama je veoma detaljno. Da li odmah znate tačno kakvu vrstu seta želite da imate na reviji ili birate između nekoliko ideja?

Dsquared2: Svaka revija je jedinstvena i neponovljiva avantura. Volimo da napravimo celovit koncept u komenije reč samo o odeći, već o prenošenju poruke i ideje. Volimo da mislimo o našim revijama kao o kratkim filmovima gde svaki detalj doprinosi pričanju priče. Kada se radi o setu i muzici, nekada izaberemo prvu ideju, a nekada pravimo promene u hodu. To je veoma krativan proces u kome je teško postavljati striktna pravila!

MOOD: Da li imate omiljenu reviju?

attends Dsquared2's 20th anniversary celebration at Canada House, co-hosted by GQ at Canadian Embassy on June 13, 2015 in London, England.
attends Dsquared2’s 20th anniversary celebration

Dsquared2: Sve su posebne na svoj način i sve predstavljaju određen trenutak u našem životu. Bilo bi stvarno nemoguće izdvojiti jednu!

MOOD: U jednom intervjuu rekli ste da ne možete da se rešite glasine da ste radili za Đanija Versaćea (Gianni Versace). Šta mislite, šta je uzrok te glasine?

Dsquared2: Ne znamo zašto. Divimo se Đaniju i pamtimo njegove modne ideje, njegove revije, sve ono što je stvorio. Isto tako pratimo šta njegova sestra, Donatela (Donatella), sada stvara. Ona prati Đanija i njegove korene, ali na poseban, originalan, sebi svojstven način, takoreći, na način moderne žene. Ona daje primer današnje savršene žene i mi je volimo.

MOOD: Počeli ste da dizajnirate džins zato što niste smeli da ga nosite kada ste bili mlađi. Da li je linija džinsa bila dugo očekivana? Da li je to bilo ostvarenje sna ili, na neki način, reakcija na prošlost i oslobađanje od njenih pravila?

Dsquared2: Od rane mladosti znali smo da je moda naš poziv i da želimo da budemo dizajneri! Zapravo, nismo napravili liniju džinsa, već brend. Bili smo inspirisani džinsom i dopala nam se ideja da možemo da se igramo tim konceptom džinsa. Želeli smo da pokažemo ljudima da zapravo možete zaboraviti „kalup” oblačenja i da se džins može nositi sa sakoom.

MOOD: Vaš život/posao odvija se između Milana i Londonda. Rođeni ste u Kanadi, živite u Londonu, dok se kolekcija pravi u Italiji. Da li je teško ostati veran svojim korenima i sačuvati ih, uprkos stalnom kretanju između tri lokacije i konstantnoj okruženosti različitim ljudima, različitim stvarima i slično? Uzimate li od njih ono najbolje?

attends Dsquared2's 20th anniversary celebration at Canada House, co-hosted by GQ at Canadian Embassy on June 13, 2015 in London, England.
attends Dsquared2’s 20th anniversary celebration

Dsquared2: Tolika putovanja zapravo doprinose jačanju naših korena. Kada ste među različitim ljudima, naučite da cenite novitete, ali takođe naučite dosta o sebi i svom poreklu. Volimo da učimo o novim kulturama i ljudima i da uzimamo po malo od svega kako bismo rasli i razvijali se kao ljudi i kao profesionalci, ali nikada ne zaboravljamo ko smo i odakle smo došli.

MOOD: Da li mislite da se brend menja, ili da postoji mogućnost da se promeni zbog toga?

Dsquared2: Brend je mešavina uticaja iz Kanade i Evrope. Nije uslovljen time što je „rođen” u Kanadi, niti ga određuje to što nastaje u Italiji, a „živi” u Londonu. Ove tri karakteristike izrodile su inspiraciju i kreativnost. Ova jedinstvena mešavina je jezgro našeg brenda.

MOOD: Da li je promena nešto što želite za svoj brend?

Dsquared2: Više od promene želimo dugovečnost i razvoj. Promena je dobra ako je konstantna i postepena evolucija. Počeli smo sa muškom linijom, zatim sa ženskom, a sada imamo i dečiju liniju, liniju kupaćih kostima, parfema i naočara. Ako brend sačuva svoj identitet, onda je promena predivna i pozitivna stvar.

MOOD: Kada pričamo o različitim saradnjama, možemo reći da ste prošli gotovo sve po tom pitanju. Vaš džins je omiljen među muzičarima, kreirali ste više od 150 komada za Madoninu (Madonna) turneju 2002. Godine (Drowned World Tour), kostime za Ašerovu (Usher) turneju 2008. godine (One Night Stand World Tour) i turneju Britni Spirs (Britney Spears) 2009. Godine (The Circus Starring Britney Spears). Osim toga, vodili ste emisiju pod nazivom Lansiraj moju liniju (Launch My Line), dizajnersko takmičenje koje se prikazivalo na Bravo televiziji, dizajnirali ste uniforme za fudbalski klub i sarađivali sa Fiat automobilima. Da li imate želju da sa nekim posebno sarađujete u budućnosti?

Dsquared2: Želimo da nastavimo saradnju sa umetnicima, talentima i ljudima koji nas inspirišu. Svaki dan smo inspirisani novim talentima koje otkrivamo i imamo zadovoljstvo da ih upoznamo. Volimo svet muzike i sporta i verujemo da moda prožima različite aspekte života. Saradnja između pevača i modnog dizajnera je kreativnost u svom najboljem vidu! Sve naše saradnje nastale su iz međusobnog poštovanja, a uglavnom i iz prijateljstva. Jako nam je važno da svaki odnos ide u oba smera.

LOS ANGELES, CA - NOVEMBER 24: Jennifer Lopez (C) and Dan and Dean Caten of Dsquared2 attend a private dinner in honor of Jennifer Lopez hosted by Dean and Dan of Dsquared2 at Chateau Marmont on November 24, 2013 in Los Angeles, California. (Photo by Donato Sardella/Getty Images for Dsquared2) *** Local Caption *** Jennifer Lopez; Dan Caten; Dean Caten
LOS ANGELES, NOVEMBER 24: Jennifer Lopez; Dan Caten; Dean Caten

MOOD: Postoji li neko sa kim naročito volite da sarađujete i da li je za vas neka saradnja bila posebno značajna i zbog čega?

Dsquared2: Sve su bile posebne, svaka na svoj način, jer su sve došle u različitim trenucima našeg života. Saradnja sa Madonom je definitivno predstavljala ostvarenje sna! Nismo očekivali tako posebnu saradnju u ranoj fazi naše karijere!

MOOD: Obeležili ste 20 godina postojanja. Čestitamo! Kako biste opisali poslednjih 20 godina?

Dsquared2: Ostvarenje sna! Teško je staviti u reči 20 godina života i posvećenosti. Veoma smo ponosni na naš cilj! Bilo je mnogih promena Brenda tokom ovih neverovatnih godina i sada sve možemo pogledati iz zrelije perspektive. Dvadeseta godišnjica jeste „korak napred”, ali isto tako trenutak ponovnog započinjanja i ponovnog otkrivanja. Nikada ne stajemo. Uvek gledamo napred. Ovo je važna prekretnica koja je obeležila novu Dsquared2 eru.

MOOD: Vi ste porodica, a osim toga ste i blizanci, mnogi ljudi tvrde da je jako teško sarađivati sa članovima porodice zbog rasprava i nesuglasica koje se mogu pojaviti, a koje mogu da zakomplikuju i ugroze posao kao i familijarni odnos. Da li ste ikada bili u takvoj situaciji?

Dsquared2: Imamo jedinstvenu vezu koja prevazilazi bratski odnos. Samim tim što smo blizanci, neraskidivo smo povezani. Naravno, prepiremo se i svađamo jer u suprotnom ne bismo bili normalna ljudska bića, ali to nikada nijem kompromitovalo naš posao niti odnos. Nikada ne donosimo odluke samostalno, već se uvek dogovaramo.

MOOD: Otvorili ste prvu radnju 2015. godine u Los Anđelesu. Zašto ste čekali toliko dugo na otvaranje radnje na američkom tržištu?Dean and Dan Caten

Dsquared2: Otvaranje radnje u Americi je bilo nešto što se dugo čekalo i spremalo. Čekali smo jer nam je bilo veoma važno i hteli smo da se uverimo da je došlo pravo vreme, da imamo savršenu lokaciju i savršen trenutak.

MOOD: Da li to znači da je brend u Los Anđelesu popularniji nego u Njujorku?

Dsquared2: Kao što smo rekli, nekada je bitno samonalaženje savršene lokacije. Za nas je američko tržište jako bitno i posebno. Želimo da otvorimo radnje u Los Anđelesu i Njujorku kada budemo sigurni da su svi faktori savršeni. Ne volimo da požurujemo stvari i oduvek smo tretirali svaki grad i svaku radnju kao specijalni i jedinstveni projekat.

MOOD: Da li više volite evropski ili američki stil? Da li mislite da su ljudi originalniji, kada je reč o stilu oblačenja, u Evropi ili Americi?

Dsquared2: Volimo i jedno i drugo! U 2016-oj veoma je teško definisati stilove na osnovu lokaliteta. Evropu inspiriše Amerika i Amerikance inspiriše Evropa. Sviđa nam se ideja da moda prevazilazi granice.

Pročitajte više

MARINA BANOVIĆ made in Montenegro koncept mode

Marina portret 2 autor Vedran Ilic

Dizajnerka Marina Banović ne prestaje da fascinira raskošnim kreacijama, a svoj status modnog inovatora potvrdila je novom kolekcijom Tango da

Marina atelje 2 autor Miodrag Mijo Markovic

Teško da se negde može povesti priča o crnogorskoj modnoj sceni, a da se ne pomene ime kreatorke Marine Banović. Žena koja strpljivo i sa mnogo entuzijazma gradi svoj put dizajnera i poput kolosa skreće pažnju celom svetu na modu u maloj krševitoj zemlji na Balkanu, već 12 godina daje nam bajkovite kolekcije odeće za žene, maestralno uspevajući da uvek donese nešto novo. Umesto priče o njenoj posvećenosti svakoj novoj skici ili zapanjujuće besprekornoj izradi svakog pojedinačnog nabora na jednoj haljini, možda je bolje ući u njen atelje u Podgorici koji vam s vrata otkriva da je Marina majstor svoje profesije.

Poslednjom revijom simboličnog naziva Tango, da na kojoj je prikazano više od 40 romantičnih kreacija, dala je omaž zavodljivim pokretima ovog strastvenog plesa, ali i pomerila modne granice u Crnoj Gori. Naime, u podgoričkom restoranu Stara kuća Marina je priredila svojevrsni multimedijalni šou koji spaja modu, slikarstvo, muziku, ples, ali i gastronomiju.

FM: Zašto baš tango? Da li je to vaša strast, skriveni talenat ili, naprosto, fascinacija?

– S obzirom na to da ne plešem tango, rekla bih da je to najpre posmatračka fascinacija. Kad gledam, divim se. Zato su pokreti tog plesa bili povod prvim skicama ove kolekcije. U daljem istraživačkom radu bilo je malo nedoumice kod odabira boje. Prevagnula je crvena kao boja života, strasti, igre i borbe kojom sam želela da posmatrača jednostavnije uvedem u tango. Međutim, mogla sam kolekciju obojiti i u belo ili ljubičasto, ona bi i dalje pričala tango priču.

FM: Od vaše prve kolekcije Imanje Knjaz do danas čini se da su čipka, vez i ručno rađeni materijali vaš fetiš.DSC_4214

– Sve kvalitetne tkanine, ručni radovi, zaboravljeni zanati, za mene su pokretač da stvaram. Etno-elementi kojima se često vraćam možda su ono što najbolje znam da primenim i što je meni neiscrpna inspiracija.

FM: Ako izuzmemo top-modele koji su ostvarili svetsku slavu, vaše ime je možda najprepoznatljivije kada je reč o crnogorskoj modnoj sceni, a opet, vi ste svoj put gradili tiho i nenametljivo. Kako to objašnjavate?

– Svako od nas bira način kako će da živi pa samim tim i kako će profesionalno da deluje. Išla sam sporijim putem, kojim se korača zaslugama svog rada. Od onih sam što nisu plaćali učešća na raznim međunarodnim prezentacijama. Svi pozivi da izlažem na inostranim modnim scenama stizali su zaista zahvaljujući mom radu i talentu. Danas se mnogo toga može platiti novcem, pa tako i učešće na prestižnim nedjeljama mode, ali mislim da je to kratkog daha. Tužno je i degradirajuće za ljude koji su se ozbiljno školovali za ovaj posao da gledaju kako neko uz pomoć nekoliko hiljada evra može preko noći postati kreator. U tom smislu, mediji i modna kritika treba da budu iskreniji prema publici i tržištu.DSC_4249

FM: Tokom stvaranja kolekcije radite i po 10-12 sati dnevno, a u svom ateljeu uvek se ljubazno posvetite svakom klijentu. Da li nekad poželite da vi samo dajete skice, a da se neko drugi bavi svim ostalim?

– Ne. Volim da komuniciram sa ljudima, a i svesna sam da živim i radim u Crnoj Gori gde vladaju takvi maniri da ja ne mogu da budem daleko od klijenta. On želi razgovor sa mnom, moju skicu, savet, prisnost. Zato nikad ne pravim selekciju, svaki klijent mi je podjednako bitan.

FM: O vašem privatnom životu malo se zna. Udati ste, imate sina i ćerku. Koliko sa njima razgovarate o modi i da li utičete na formiranje njihovog modnog ukusa?

– Moj posao ostaje u ateljeu. Kod kuće sam majka, supruga i domaćica. Čim uđem u kuću, kreće ispunjavanje želja svima ponaosob, ali kulinarskih, ne modnih. Srećna sam sa svojom porodicom, njih troje su mi podrška za sve. I što je specifično, svi imaju svoje već formirane modne ukuse i stilove tako da me retko angažuju za savet. Inače, mislim da je stil stvar lične prirode, nešto što ima veze sa karakterom i stavovima jedne osobe.

FM: U eri modnih blogerki i hiperprodukcije trendova, šta je za vas odlika žene odDSC_4425 stila?

– Detalji koji je čine jedinstvenom. To znači da na njoj nešto može biti krajnje jednostavno, ili čak staro, ali ona to nosi na poseban način. Za ženu od stila nikada nećete reći da nije lepa. To je zbog njenog stava, jer prvo njega primetite.

FM: Posle 12 godina rada, Tango, da je bila vaša prva samostalna revija. Da li od jeseni slede kolekcije koje ćete takođe samostalno izlagati?

– Da li će biti samostalnih prezentacija, to najviše zavisi od finansijskog momenta. Ono što mi je već ponuđeno i što je izvesno to je da u julu u Budvi prezentujem novu kolekciju haljina, liniju sa etno-motivima koju posebno negujem. Ista prezentacija bi trebalo da bude i ove jeseni na nedelji mode u Los Anđelesu. U Americi sam već izlagala i radujem se susretu sa tom publikom i kritikom kao realnim merilom onog što radim.

Intervju: Danka Grubačić

 

Pročitajte više

NIKOLA JANOVIC Moje srce i dalje je u bazenu

DSC_986900

Zahvaljujući velikim rezultatima, doskorašnji kapiten vaterpolo reprezentacije Crne Gore, Nikola Janović, stekao je epitet istinske sportske zvezde, a odlukom da okonča karijeru svoj lik i delo preselio je u istoriju

Kada je Nikola Janović, kapiten vaterpolo reprezentacije Crne Gore i jedan od najvećih sportista sa Balkana usred protekle sezone obznanio da završava karijeru, malo je reći da je javnost bila zatečena. Među ljubiteljima sporta i onima koji su sa uživanjem gledali njegove bravure u bazenu zavladao je muk, ali i žal. To, naravno, ne čudi kada se zna da je sa svojim mlađim bratom Mlađanom i ostalim saigračima iz reprezentacije Crnoj Gori toliko puta doneo radost titulama koje je pod njenom zastavom osvajao.

Janović je igračku karijeru počeo 1994. godine u Primorcu iz Kotora, a njegov raskošan talenat ga je kasnije odveo u redove velikih klubova kao što su Crvena zvezda, Bečej, Posilipo, Jug i Jadran. Pripada zlatnoj generaciji sportista koja je, usled nesrećnih političkih okolnosti, bila prinuđena da nastupa za nacionalne timove čak tri različite države.Međutim, i pored toga, trebalo bi dosta prostora da se pobroje sve titule koje je ovaj tridesetšestogodišnji momak iz Kotora osvojio tokom prethodne 22 godine, a među kojima su neke od najvažnijih medalja koje jedan sportista može da okači oko vrata.DSC_988000

Punih deset godina igrali ste za reprezentaciju Crne Gore, od toga ste osam bili kapiten. Rekli ste da odlazite spokojni jer je reprezentacija u dobrim rukama i na pravom koloseku. Kako su vaši saigrači i selektor primili ovu vest, budući da je ovo olimpijska godina?

– Kada smo odlazili da igramo Evropsko prvenstvo u Beogradu, imali smo veliku želju da ispunimo dva cilja. Prvi je bio da se kvalifikujemo za OI u Riju, a drugi da osvojimo medalju i na taj način još jednom pokažemo potencijal reprezentacije i sportski inat koji ovaj tim ima i nakon neuspeha na poslednja dva takmičenja. Ne samo što smo u tome uspeli već smo po svim parametrima bili najbolja reprezentacija, odigrali nekoliko istorijskih utakmica i, kao najvažnije, povratili pobednički mentalitet. Kao dugogodišnji kapiten i neko ko je mnogo ranije ušao u reprezentativnu priču u odnosu na moje saigrače, osetio sam veliko olakšanje i zadovoljenje. Smatrao sam da je, nakon takvog uspeha, došao pravi trenutak da svoje mesto ustupim nekome ko će imati šansu da verovatno prvi put igra na Olimpijadi, ali i da svojim primerom najavim smenu generacije koja i treba da počne od mene kao najiskusnijeg i najodgovornijeg u našem nacionalnom timu. Što se tiče saigrača, mislim da nisu očekivali ovakav moj stav, ali kada sam sve obrazložio, apsolutno su me podržali i razumeli.

Nakon prvobitnog šoka, mnogi su vašu odluku prokomentarisali kao poštenu i ispravnu, jer samo veliki znaju da se povuku onda kada su na vrhuncu. Šta je konkretno bio okidač da sebi priznate da je došao trenutak da završite i reprezentativnu i klupsku karijeru?

– Pored stvari koje sam već naveo, dodao bih i to da sam osećao zasićenje na treninzima, što je jasan znak da treba priznati da je bilo dosta. Činjenica da je jedan vrhunski sportista ostvario veliku karijeru podjednako je važna kao i njegov osećaj za to kada treba da se povuče.

Osvajali ste medalje sa SR Jugoslavijom, pa sa Srbijom i Crnom Gorom, i na kraju sa Crnom Gorom kao samostalnom državom.Kada biste morali da izdvojite onu najvredniju, ne po sjaju, nego po onome koliko je najbliža vašem srcu, koja bi to medalja bila?

– Svaka je na svoj način obeležila moju karijeru i svaka od njih ima posebno mesto i značaj. Ipak, kao najdražu, naveo bih zlato sa EP u Malagi iz 2008 godine. Ta medalja je specifična iz više razloga – ušli smo u istoriju kao jedina reprezentacija koja je na svom debitantskom takmičenju osvojila prvo mesto, zatim dogodila se u vrlo osetljivom trenutku, samo dve godine nakon obnove naše nezavisnosti i, ono što je najvažnije, mnogo je doprinela veri celokupne sportske javnosti u Crnoj Gori da možemo biti sportska sila bez obzira na veličinu naše zemlje i broj stanovnika. Za mene će trenuci kada smo se vratili sa tog takmičenja uvek biti nezaboravni zbog ogromne radosti, ponosa i čistih emocija ljudi u gradovima koji su nas dočekivali, a posebno dece koja su se identifikovala sa tim našim velikim uspehom.

Šta za vas znače sva ta odličja koja ste osvojili? Gde ih čuvate, kakav odnos imate generalno prema priznanjima?

– Ima zaista mnogo priznanja i trudim se da za svako od njih nađem adekvatno mesto kako bi me sećala na lepe trenutke. Uvek prija videti ih i prisetiti se koliko sam truda, volje, želje i odricanja uložio da bih do njih došao.

Zahvaljujući sportu imali ste prilike da živite na nekim divnim mestima kao što su Italija i hrvatsko primorje. Ipak, vi ste odabrali da karijeru završite u Herceg Novom i da ostanete da živite u Kotoru. Šta je to što najviše volite u svom rodnom gradu i na Crnogorskom primorju?

– Imao sam privilegiju da zahvaljujući svojim angažmanima vidim i upoznam mnoge prelepe gradove, a mesta koja ste spomenuli bila su ona gde sam doživeo možda i najlepše trenutke u svojoj karijeri. Ipak, kao i svi Kotorani, a mi smo dosta osetljivi na svoj grad, smatram da je Kotor za mene i moju porodicu najlepše mesto za život. Celo naše primorje je kao iz bajke i to je utisak svih koji dođu da posete Crnu Goru.

Kakvi su vam planovi za dalje – da li ste se umorili od života profesionalnog sportiste? Imate li sada više vremena za porodicu, prijatelje, neki drugi rekreativni sport?DSC_986100

– Prestankom aktivnog igranja, mislim da sam samo završio jednu važnu etapu u svom životu. Logično je da sa nekog drugog mesta i dalje budem uz sport i vaterpolo. Za sada mi prija odmor i činjenica da imam više vremena da se posvetim svojoj porodici i sa njima nadoknadim neke propuštene trenutke.

Imate dva sina koji su dovoljno veliki da shvate šta je njihov tata postigao, a oni imaju i strica, vašeg brata Mlađana, koji je takođe vrhunski vaterpolista. Da li je sve to uticalo možda da neki od njih dvojice pokaže interesovanje za profesionalno bavljenje sportom?

– Kao što ste naveli, moj rođeni brat takođe ima sjajnu karijeru iza sebe i dalje je jedan od najboljih igrača naše reprezentacije. Ja sam svestan da sve to, na neki način, stvara pritisak na decu, ali trudim se da sinove rasteretim te hipoteke naših karijera, motivišem ih da se sami bore i da ne ustuknu pred izazovima koji im predstoje. Naravno da me raduje što su izabrali da se bave sportom i što imaju veliku volju da idu na treninge i da napreduju. Za mene je, ipak, najvažnije da postanu dobri ljudi i drago mi je što su dobri đaci u školi.

Ono što sve ljubitelje sporta i navijače najviše zanima jeste da li je Nikola Janović zaista crnogorskom vaterpolu rekao: Ćao, nema više?

– Bez obzira na to što sam završio sa igranjem, mislim da ću se celog života osećati kao igrač i proživljavati pobede i poraze mog nacionalnog tima. Zato ću se truditi da uvek budem na raspolaganju svakome ko proceni da svojim savetima ili sportskim autoritetom mogu doprineti ciljevima crnogorskog vaterpola.

Intervju: Ivana Nikolić

Pročitajte više

JELENA ĐOKOVIĆ -svako dete rodi se kao mali genije

Jelena Djokovic

Ona nije samo lepa supruga najboljeg tenisera sveta. Ona je pre svega veliki borac za prava svakog deteta da odrasta u zdravom okruženju. Jelena Đoković govori o misiji svog humanitarnog rada da svet učini lepšim mestom za životIMGL9551

Direktorka Fondacije Novak Đoković i supruga najboljeg tenisera sveta Jelena Đoković gostovala je nedavno u Podgorici na Konvenciji žena Zapadnog Balkana, pod nazivom Ona je tu. Jelena je govorila na temu Uloga žene u izgradnji mira na Balkanu, a među učesnicima se našla i Širin Ebadi, jedina dobitnica Nobelove nagrade za mir iz Irana.

Đokovićeva je tom prilikom istakla da je cilj fondacije koju je 2007. godine osnovao njen suprug  da omogući deci iz socijalno ugroženih sredina da rastu, igraju se i razvijaju u stimulativnom, kreativnom i bezbednom okruženju, istovremeno učeći da poštuju druge i brinu o svojoj okolini. Kao majka jednoipogodišnjeg dečaka, ona je u svom govoru na konvenciji objasnila da se svako dete rodi kao mali genije, ali da uticaj okoline određuje koliko će razviti svoje potencijale.

– Svako dete jeste genije. I vaše, i moje. Svako dete je rođeno kao genije. Svako dete se rodi sa potencijalom da postane genije. Deci se od rođenja pa do šeste godine života mozak razvija većom brzinom nego tokom celog našeg života. Do svoje treće godine, detetu se u mozgu formira preko 1000 triliona neuronskih veza. Možete li da zamislite tu brzinu, taj neverovatni razvoj? Kada bi njihova telesna težina rasla brzinom kojom im raste mozak, do svog prvog meseca života naše bebe bi bile teške 77 kilograma. U tom periodu života najbitnije je da im pružimo što više podstreka koji će pospešiti razvoj njihovog mozga i pripremiti ga za sve izazove sa kojima će se susresti kasnije u životu – istakla je Jelena.IMGL9560_

Učešće direktorke Fondacije Novak Đoković na konvenciji Ona je tu bio je odličan povod da se osvrne na humanitarni rad kojim se bavi, ali i na posledice njenog odrastanja u periodu sankcija i bombardovanja.

 Šta je misija Fondacije Novak Đoković?

– Misija fondacije usmerena je na rani razvoj i rano obrazovanje. Mi se bavimo ulaganjem u obrazovanje dece do šeste godine, pre svega u mestima koja su siromašna, gde veliki broj dece ne ide u vrtiće, jer želimo da im pomognemo da se što bolje pripreme za izazove koje će im život nametnuti. Mi želimo da pružimo podršku roditeljima i pomognemo im da omoguće svojoj deci adekvatnu stimulaciju i okruženje za zdravo odrastanje; mirno detinjstvo, knjige, osmehe. U našoj misiji nam se prošle godine pridružila i Svetska banka. Naš model rada sa decom i program za ulaganje u rano detinjstvo je izdvojila kao primer koji treba da slede i druge zemlje sa sličnim ekonomskim problemima.

Kako ste izabrali oblast na koju se usmerava vaš rad?

– Želimo da stvorimo društvo u kome će mladi biti šansa, a ne problem. Verujem da i vi to želite. Ali, više od 50% dece u Srbiji u ovom trenutku ne ide u vrtić. I znate šta? O tome malo ko priča i malo ko kandiduje ovo kao problem. A zašto? Zato što danas svi misle samo od danas do sutra. Rezultati ulaganja u rani razvoj videće se tek kroz 20 godina. Kada ta deca postanu odrasli ljudi spremni ili ne da se bave problemima u društvu. Za toliku trku malo ko ima strpljenja. Zato smo izabrali baš ovu temu i ovaj problem da se njime bavimo kroz rad fondacije. Novak se ovom temom bavi i kao globalni ambasador Unicefa.

Šta razdvaja decu koja postaju geniji od onih koji to ne postanu?

– To su okolnosti. Okruženje. Mogućnosti. Podrška. Stimulacija. Edukacija. Nivo stresa. Nijanse. Većina roditelja želi da svojoj deci omogući beskraj. Nebo, zvezde. Sunce. Kosmos. Većina roditelja ne zna kako to da dostigne, ali daje sve od sebe. Treba im podrška. Neki roditelji imaju bolju startnu poziciju od drugih. I neka deca takođe. Deca koja odrastaju u uslovima konstantnog stresa, straha, neadekvatne ishrane, manjka sna, rata, migracija imaju manje šansi da ispune svoj potencijal. U svetu se dosta govori o takvom toksičnom stresu kom su izložena mnoga deca danas. Otvaraju se pitanja – koliko toksičnog stresa može da podnese jedno dete? Kakve posledice ostavlja na njega? Da li deca pamte taj stres? Da li ga pamti njihov organizam? Odgovor je da.IMGL9568

U kakvom okruženju ste vi odrastali?

– Doživeli smo bombardovanje, sankcije, siromaštvo, izbeglištvo, neizvesnost. Na svakog od nas je to ostavilo trag. Neki su iz tog iskustva izašli bolji, jači, a neki trajno osakaćeni i paralizovani. Pre neki dan, Novak i ja smo se u strahu probudili u toku noći kada je bila jaka grmljavina u Parizu. Svi u kući su spavali kao bebe. Niko se nije ni pomerio. A nas je taj zvuk po ko zna koji put podsetio na bombardovanje. I svake prve srede u mesecu kada testiraju sirene za vazdušnu opasnost u gradu gde živimo, mi doživimo stres i strah. Danas taj stres dominantno osećaju porodice koje su pobegle iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana, iz rata, kako bi pronašli mir i stabilnost iako neki nemaju preciznu predstavu kuda tačno idu ni gde će završiti. Oni svakodnevno prolaze kroz užasne stresove sa svojom decom. Tretirani su kao nepoželjni gde god da su. Na svom putu preskaču bodljikave žice, mora, planine, reke. Susreću se sa prevarantima, kidnaperima, lopovima. Njihova deca nemaju one bitne rutine koje im daju mir i sreću – nemaju svoj krevet, svoj poznati kutak, svoje igračke, svoje obroke. Kiša, sneg, led, bolest bez lekova, zima bez kape i šala, leto bez dovoljno vode.

Kako pomoći toj deci koja svakodnevno dobijaju negativne stimulanse i uče o bolu i patnji umesto o ljubavi, sreći i radosti?

– Napori svih nas koji se bavimo humanitarnim radom su usmereni na to da oni u prvom trenutku dobiju hranu, vodu, deca mleko, da dobiju odeću, potrebnu medicinsku pomoć… A onda će sve te porodice i deca da stignu gde su krenuli i tamo će se susresti sa velikim izazovima: kulturološkim, emotivnim, psihološkim, materijalnim. I pred svima nama je sada izazov kako da im pomognemo; kako da ih na što bezbolniji način integrišemo u novu zajednicu.

London, UK. Novak Djokovic and Jelena Djokovic at the 2015 Wimbledon Champions Dinner at The Guildhall, Gresham Street, London on Sunday 12 July 2015 ., Image: 252824452, License: Rights-managed, Restrictions: WORLDWIDE RIGHTS, Model Release: no, Credit line: Profimedia, Landmark
London, UK. Novak Djokovic and Jelena Djokovic

Kakav cilj ima projekat Porodični saradnik u čiju implementaciju je uključena Fondacija Novak Đoković?

– Naša fondacija je zajedno sa Unicefom u Srbiji i Vladom Srbije implementirala projekat podrške porodici u krizi. To je projekat kroz koji pružamo pomoć porodicama koje su u riziku od razdvajanja dece usled trajno poremećenih odnosa i problema. Neke porodice suočavaju se sa krizama koje ne mogu same da reše. Svakom detetu je mesto uz svoju matičnu porodicu, uz svoje roditelje. Tim roditeljima potrebni su pomoć, podrška i razumevanje, a ne osuda. Zašto to pominjem? Zato što će sve migrantske porodice verovatno pretrpeti krize, a društva koja će ih prihvatiti moraće da budu spremna da imaju odgovor na njih. Projekat koji smo sproveli na gotovo 400 porodica da bismo ih zaštitili podrazumevao je da svaka od njih ima svog saradnika, neku vrstu oslonca iz sistema, koji im je neprestano na raspolaganju. Naši saradnici im pomažu da dobiju dokumenta, ostvare prava koja im pripadaju, uče ih roditeljskim veštinama, uče decu da poštuju svoje roditelje, slave rođendane, brinu i jačaju ih na taj način. Saradnik ulazi u porodicu zbog krize koja preti da rasturi zajednicu i da ugrozi dete u njoj. Tokom rada takve krize se otklanjaju i naš saradnik nakon šest ili više meseci izlazi iz porodice i ostavlja ih jače.

Tekst: Ivana Nikolić

Pročitajte više

MILAN – CILE MARINKOVIĆ NAJBOLJI HRONIČAR SVOG VREMENA

cile 1

Mada je maštao o sportskoj karijeri, sudbina je htela da Milan – Cile Marinković postane jedan od najboljih slikara Evrope koji se istakao još u mladosti neospornim talentom, ali i stavom buntovnika čuveni slikar Milan – Cile Marinković ljubav prema umetnošću pokazao je već u ranom detinjstvu, a njegov talenat začinjen buntom i željom za inovacijama učinio ga je jednim od najcenjenijih savremenih slikara. Tokom sedamdesetih važio je za mladog i perspektivnog umetnika, a osamdesetih je bio vodeći predstavnik avangarde. Nakon velikih priznanja koje je dobijao u čitavom svetu, nedavno je imao priliku kakvu dobijaju samo retki umetnici – da izlaže u Domu Narodne skupštine Srbije. Njegova postavka Prolaznici, Cile Beogradu predstavlja radove koji na ekspresivan način beleže metež i kretanje modernih nomada, a ovu izložbu uskoro će videti i publika u Parizu.

cile3

Malo je umetnika koji dobijaju priliku da izlože svoje radove u Domu Narodne skupštine. Koliko vam je imponovao poziv da budete deo obeležavanja Dana Beograda?

– Nekad sam u svojim dnevnicima zapisao da jednom konačno treba da se predstavim svom gradu u dovoljnoj meri, i sada je trenutak. S obzirom na to da sam rođen nedaleko od te velelepne zgrade i živeo u tom delu grada gde se nalazio jedan od mojih prvih ateljea, prolazio sam često pored nje i nastavljao prema centru, jer to su bile te filmične ulice koje su vodile do Kalemegdana. I eto, usledila je ova moja velika izložba Prolaznici, Cile Beogradu, u Domu Narodne skupštine, gde izlažem najnovije slike. Na novim prizorima iz rodnog grada beležim Ogledalo jedne Ivon, Modernu Brižit, Ženu i psa, Nedelju u Beogradu, Presudu, Dijalog…. a tu je i platno koje nosi naziv kao i sama izložba Prolaznici. Prisutne su i moje velike glave, koje liče na one prizore sa video-bima. Među njima je i jedna Čudesna Lilit, moja riđokosa osvajačica, sva u ekspresiji, sa kosom koja gori.

U kom periodu su nastajala dela iz postavke Prolaznici, Cile Beogradu?   

– Novim slikama nastalim u poslednje tri godine slavim život Beograda, njegove boje i mirise, ali i lica prolaznika. U Beogradu sam rođen, odrastao, pa iako sam boravio u Njujorku, a od 1992. živim na relaciji Pariz–Beograd, oduvek sam nalazio inspiraciju u ovdašnjem urbanom miljeu. Volim da slikam ljude, koje nazivam gradskom ekipom, inspirativno mi je da u kafićima, na aerodromima, ulicama, trgovima, hvatam taj duh Beograda. Centar mog dela je čovek – nomad, kao kad sletim na francuski aerodrom Charles De Gaulle, tu je uvek vreva nekih ljudi koji cirkulišu, nestaju, dolaze i odlaze…

Otvaranje izlozbe Dom Narodne Skupstine

Kako biste opisali današnji Beograd?   

– Beograd je danas u novom buđenju, ima šta da pokaže, dolazi pravi Beograd. Ubrizgava se nova energija mladih i kreativnih ljudi. Oduvek sam bio vezan za Beograd koji nosi duh avangarde. Mnogi moji radovi nastali su u vezi sa odlaskom i povratkom u njega. Vraćanje u taj grad uvek me je nadahnjivalo za novi ciklus slika. Beograd ima svoju ubojitost.

Koliko se Beograd promenio od vremena kada ste u svom stanu na Vračaru organizovali nadaleko čuvene žurke i osećate li nostalgiju za tim vremenom ili podjednako uživate i u savremenom dobu?ЛЕПТИРИЦА, 2015, акрилик и уљe на платну,140 x 140

– Kao slikarski hroničar beogradskih žurki i aktivni učesnik noćnog života, moj atelje početkom 80-ih postao je stecište krema, poznatih književnika, reditelja, glumaca, rokera, starleta. To je vreme okupljanja na mojim krovnim žurkama. Bilo je mnogo različitih i zanimljivih osoba. Čak smo hteli da na krov dignemo neki stari tramvaj gde bi se napravila hipi diskoteka. Okupljale su se tadašnje beogradske mačke, manekenke, Lolite koje su seckale peršun satima jer smo uvek nesto kuvali – puna kada dagnji, puževa, najrazličitijih riba. Jednom je pustolov i erotoman Željko Malnar kuvao i zbog boljeg ukusa (pre će biti izgleda) u hranu cedio hromoksid – takozvanu veronsku zelenu boju. Sledeći dan sam proveo zivkajući ljude da proverim da li dišu.Dolazili su Danilo Kiš, Aca Popović sa svojim čoporom, Džoni Štulić, članovi grupe Film, Puriša Đorđević, Oliver Mandić, Mirjana Karanović, sestre Miolić, Bajaga, i mnogi drugi.

Da li je Beograd tog vremena iz prve prihvatio vašu ljubav prema pop-artu ili je trebalo vremena da nametnete svoj stil?

БЕОГРАДСКА АФРОДИТА, 2014, акрилик и уљe на платну, 210 x 140 Bio sam među prvim u staroj Jugoslaviji koji su radili modernu sliku inspirisanu pop-artom i Endijem Vorholom. Vodio sam zanimljiv i ekscentričan život, vezan za pozorište, filmske festivale, balet… Stalno sam bio u žiži medija. Družio sam se sa glumcima, igrao u filmovima, od izložbi pravio performanse. Ni glumom u Kosi nisam uspeo da šokiram konzervativnu javnost koliko obučen samo u svoje slike za duplericu časopisa Start. Moja platna karakteristična su po snažnom, ekspresivnom nanosu boje, ali i uticaju koji je na mene imao pop-art. Taj pravac sam otkrio još u studentskim danima, ali je za mene presudan bio život u Njujorku, susret za delima Endija Vorhola. I sve tako do 1983. godine kada je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu priređena izložba Umetnost osamdesetih na kojoj sam izlagao. Tada su moj rad nazvali pretečom umetnosti osamdesetih, nove slike, pomerene figuracije neoekspresionizma, art brut-a i bad art-a.

Koji događaj je bio presudan da se istaknete među mladim slikarima? Da li je to učešće na Oktobarskom salonu ili ipak nešto drugo?  

 – Tačno je da sam početkom sedamdesetih godina kao nesvršeni student beogradske Likovne akademije i kao najmlađi učesnik izlagao na Oktobarskom salonu, što je tada bio presedan. Nekoliko godina kasnije dobio sam Zlatnu paletu na ULUS-ovoj prolećnoj izložbi, zatim sam 1976. učestvovao na Internacionalnom Festivalu umetnosti u Kanju na moru (Cagnes-sur-Mer, Francuska), gde sam dobio prvu nagradu žirija za sliku Boni : Av. Aloo, kojem Ciletu da se uputimo? Nena: Ne razumem, padam na kolena, i to su bili neki počeci, kada sam paralelno bio aktivan i na beogradskoj likovnoj sceni. Imao sam značajan broj samostalnih izložbi, nakon čega odlazim prvi put u Pariz, gde ostajem kao stipendista Fonda Moše Pijade. To su bili neki moji počeci koji su me posebno istakli kao mladog slikara.ЧУДЕСНА ЛИЛИТ,2015,акрилик и уљe на платну,140 x 140___

Poznata je priča da ste nakon saobraćajne nesreće i tokom dugotrajnog oporavka spas nalazili u crtanju. Jeste li nekada razmišljali u kom pravcu bi tekao vaš život da nije bilo tog udesa?

– Rodio sam se u Beogradu i stanovao u Severnom bulevarunedaleko od Stadiona OFK. Želeo sam da budem fudbaler i bio sam vrlo talentovan u pionirskoj postavi kluba. Ta želja je trajala sve do saobraćajne nesreće. Zapravo, dok sam sa drugovima igrao fudbal, na mene je naleteo probni vozač SUP-a, zadobio sam mnoge povrede i prelome, i završio u Ortopedskoj bolnici na Banjici. Ležeći onako u gipsu, javila se želja za slikarstvom, mada sam pre toga crtao i osvajao nagrade na školskim takmičenjima. U bolnici je nastao moj ciklus Slike iz bele sobe… Ta nesreća je izmenila čitav moj život i slikarstvo je postalo moje trajno opredeljenje.

Pariz je grad u kome ste proveli veliki deo života. Čemu vas je naučio život u toj metropoli?

– Pariz je za mene jedna velika promena, tamo se uvek osećam kao da sam na početku, imam neko ubrzanje, neki naboj. On mi je mnogo pomogao, i u njemu sam upoznao mnogo ljudi. Tu sam kroz muzeje i putovanja do Londona i Amsterdama razmišljao o sebi kao slikaru, i drugima oko sebe, i u svemu tome sam našao svoje mesto. Danas me uzbuđuje džinovsko nebo Pariza koje ima neverovatno okeansko prostranstvo i menja svoju svetlost s vremenskim nepogodama, pa me stalno podseća na ono vreme impresionista u traganju za ultramarinom. Tu je i Sena, koja nosi kroz svoje korito i tok života, to treperenje reke koju posmatram nadohvat ruke, i uliva mi novu snagu. Vrhunac stila je način življenja. Prepoznajem to u lavirintu pariskih ulica. Kada osoba koja nosi tu harizmu prođe pored vas, trgnete se. To je neki mobilni svet neobeležen godinama i statusom, svet koji poštuje tradiciju i unosi novine.
Tokom mog života u Parizu, imao sam prilike da sretnem poznate umetnike: slikare, vajare, pisce, glumce, reditelje kao što su Salvador Dali, Arman, Cesar, Mišel Pikoli, Sofi Marso, Žan Mark Bar, Andrej Zulavski, Valerijan Borovčik, i mnogi drugi.

Jeste li uz Francuze zavoleli sireve i vino?

– Francuska je zemlja svetski poznata po najboljim vinima i najboljoj kuhinji. Hedonizam se oseća u svakodnevnom životu. Godinama sam izlagao na Azurnoj obali u okviru manifestacije Umetnost i vino, i tradicionalna izložba se organizovala u glavnoj gradskoj galeriji u Bandolu (Provansa), a paralelno sam imao izložbu crteža na temu vina kod jednog proizvođača koji nam je bio i domaćin. To nam je pomoglo da osetimo pravu atmosferu te veze između vina i slikarstva. Nakon toga, uobičajenom rutom išli smo preko Italije do Crne Gore gde smo boravili na Svetom Stefanu, u Miločeru, Pržnu i kasnije u Kotoru gde sam uz istu atmosferu pravio izložbe, uživao u Jadranskom moru, prelepim bisernim plažama, dobrom vinu, pršuti i sirevima.

СТАРИ РОКЕРИ,2015, акрилик и уљe на платну_, 140 x 140

Krajem osamdesetih imali ste priliku da ostanete da živite u Njujorku. Zbog čega ste se ipak odlučili za Evropu?   

– Volim gradove koji su dinamični monstrumi današnjeg vremena. Ceo Njujork devedesetih bio je jedna velika galerija. To je bilo pravo vreme tog grada, sa mnogo džeza, bluza, dobrih izložbi i nezaboravnih druženja. Bilo je raznih likova iz Beograda, ljudi moje generacije. Otvorio sam izložbu u Jugoslovenskom kulturnom centru, i na tom otvaranju sam se osećao kao kod kuće. Cela Amerika ti stvara taj osećaj, što daje impuls stvaranja. Ali, Evropa nam je nekako tu blizu.

Parižani će takođe imati priliku da vide izložbu Prolaznici, Cile Beogradu. Možete li da pretpostavite kakve će biti njihove reakcije?   

– Celokupna izložba sa dodatnim radovima biće predstavljena i pariskoj publici od 12. decembra 2016. do 27. januara 2017. i to u jednom monumentalnom galerijskom prostoru, zapravo to je prostor Orangerie, bivši chateau – dvorac koji je adaptiran u galerijski prostor. Uzbuđenja su velika.

Možete li da pretpostavite kakve će biti njihove reakcije?   

– Celokupna izložba sa dodatnim radovima biće predstavljena i pariskoj publici od 12. decembra 2016. do 27. januara 2017. i to u jednom monumentalnom galerijskom prostoru, zapravo to je prostor Orangerie, bivši chateau – dvorac koji je adaptiran u galerijski prostor. Uzbuđenja su velika.

Tokom karijere prolazili ste kroz nekoliko faza, bili ste drugačiji, a ipak svoji. Šta je ono što vas danas najviše inspiriše?

– Tri elementa inspiracije vezana su za moje slike i moj život – moja žena, ćerka i moj rad – koncentrisani u jednu putanju koja formira ceo ambijent oko mene. Moja supruga Beba i ćerka Danica sa mnogo razumevanja i uvažavanja dele i slede moju stvaralačku sudbinu. Danica je odrasla pored mojih intenzivnih ekspresionističkih slika, ima dobar uvid u lepotu i težinu tog posla. Sada je i sama kreativna i uspešna mlada umetnica koja radi kolaže i izlaže po svetu i pred njom je velika budućnost.

 

www.cilemarinkovic.net

Intervju: Ivana Nikolić

 

 

Pročitajte više