close

Ljudi i Zivot

DEVET TAJNIH PLAŽA AMERIČKE OBALE

6950917-lanikai-beach-kailua-hawaii

SAD imaju neverovatnih dvadeset hiljada kilometra obale, pa nije čudo što su poznate po svojim izuzetnim plažama – od tropskih rajeva, stenovitih uvala i državnih parkova do vrhunskih mesta za surfovanje. S obzirom na to koliko mnogo ljudi putuje ovih dana, nije lako pronaći ono posebno mesto za opuštanje. Ovde smo odabrali deset najboljih skrivenih plaža u zemlji. Samo, pokušajte da ih zadržite u tajnosti!

1. BAHIA HONDA STATE PARK Florida

Uprkos lokaciji u Meksičkom zalivu, Florida Kiz nisu toliko poznati po svojim plažama kao što biste pomislili. Mlečnobeo pesak i kristalno čisto more državnog parka Bahia Honda podsećaju na slike karipskih ostrva. Neće vam biti potrebna maska da biste ugledali šarene ribe, ali ako je imate, uživanje će biti još veće.

2. BANDON STATE NATURAL AREA Oregon

U ovom državnom parku od 356 hektara na zapadnoj obali lako je pronaći usamljeno mesto. Moćne stene koje se izdižu iz mora krase obalu i zajedno sa travnatim dinama čine savršenu sliku za razglednicu. To je sjajno mesto za duge šetnje ili galopiranje duž obale i budite spremni da vidite foke kako se sunčaju.

3. CUMBERLAND ISLAND Džordžija

Dok istražujete ovaj 29 kilometara dug pojas zlatnog peska, osećaćete se kao da ste zakoračili u prošlost. Ostaci španskih crkava razbacani su po ostrvu i divlji konji slobodno lutaju između travnatih dina. Ostrvu se može prići samo vodom, putničkim trajektom koji polazi iz grada Sent Meri.

4. COON CREEK BEACH Kalifornija

Kalifornija je puna pretrpanih plaža i čini se nemogućim pronaći neku neotkrivenu. Tu na scenu stupa Coon Creek Beach. Kada vam se smuče kamp-prikolice i kabrioleti na auto-putu, ova peščana uvala pruža zaslužen predah i predivan pogled na gromovite pacifičke talase. Najbolji način da dođete do nje, jeste da idete pešice na jug od državnog parka Montaña de Oro.

5. FOLLY BEACH Južna Karolina

Na dvadesetak minuta vožnje od Čarlstona nalazi se divna Folly Beach, plaža idealna za porodice. Tu možete raditi bezbroj stvari: uživati u pogledu sa pristaništa, surfovati, šetati po istoimenom državnom parku… Grad pored plaže takođe ima solidnu ponudu barova, taverni u kojima se služe morski plodovi, pansiona i vila, tako da se nećete osećati previše izolovani u ovom skrivenom dragulju.

6. LANIKAI BEACH, KAILUA Havaji

Moguće je na neko vreme izbeći gužvu dok provodite odmor u Honoluluu i okolini. Časna reč! Dok se turisti kreću prema plažama na severnoj obali, radite ono što rade lokalci – idite na Lanikai Beach. Lanikai se prevodi kao „rajsko more”, a kada uronite u prijatno toplu vodu, shvatićete odakle ime. Uvala od čistog belog peska oivičena palmama stiže pravo iz snova o Havajima. Sa ove plaže možete na miru uživati u pogledu na Mokulua ostrva, bez hordi turista i ugostiteljskih radnika u blizini.

7. OCRACOKE ISLAND Severna Karolina

Ovo je mesto za one ljubitelje plaža koji znaju da je put ponekad uzbudljiv koliko i odredište. Prvo morate da vozite do ostrva Sidar, a zatim pređete moreuz Pamliko do ostrva Okrakoke. Kada stignete tamo, naići ćete na usamljeni put, koji vas dovodi do pešačke udaljenosti od mirnih uvala, netaknutog peska, valovitih dina i slanih močvara.

8. RYE ON THE ROCKS Nju Hempšir

Većina surfera će se složiti da je plaža Rye on the Rocks, poznata i kao Bass Beach najbolje mesto za surfovanje na 26 kilometara dugoj obali Nju Hempšira. Plaža je pomalo državna tajna, ali, srećom, meštani su gostoljubiv svet. Zato zgrabite dasku, odveslajte i uživajte u uzbuđenju koje pruža jahanje moćnih talasa. Susedna plaža, Jenness State Beach, odlična je za duge šetnje i istraživanje plimnih bazena.

9. SECOND BEACH Vašington

Malo je stvari u životu koje su tako umirujuće kao buđenje uz zvuke okeana, a upravo to možete učiniti na obali koja pripada gradu Olimpiji u Vašingtonu. Podignite šator u senci visokih stabala smreke, divite se dramatičnim stenama koje se izdižu iz mora i noću uživajte pored logorske vatre. Na plažu se može stići samo pešačkom stazom, koja počinje u priobalnom selu La Plaš.

Pročitajte više

ZEMUNSKE KAPIJE: NOVI KONCEPT SAVREMENOG STANOVANJA U HARMONIJI SA PRIRODOM

aaaay

Građevinska direkcija Srbije gradi stambeno-poslovni kompleks Zemunske kapije na prostoru nekadašnje vojne kasarne „Aleksa Dundić“ u Zemunu.

Lokacija kompleksa Zemunske kapije je omeđena ulicama Cara Dušana, Zadužbinskom, Šumadijskom i Ulicom Filipa Višnjića. Stambeno–poslovni kompleks će se prostirati na površini od oko šest hektara, imaće osam objekata sa ukupno 1.700 stanova, odnosno 200.000 m2 stambeno-poslovnog prostora.

U kompleksu se grade stanovi različitih struktura, od jednosobnih do četvorosobnih, kvadrature od 31 m2 do 90 m2. U podzemnim etažama objekata su predviđena garažna mesta, a u parteru oko objekata parking mesta.

U prizemlju pojedinih objekata planirani su komercijalni sadržaji. U kompleksu će postojati tri uređena parka sa dečjim igralištima i prostorom za odmor i rekreaciju. Centralni trg unutar naselja zamišljen je kao pešačka zona opremljena atraktivnim mobilijarom i rasvetom i brojnim komercijalnim sadržajima poput restorana, kafića, radnji.

Koja je bila osnovna ideja projektantskog tima kada ste koncipirali kakvo će biti novo naselje koje gradi Građevinska direkcija Srbije u Zemunu?

Prilkom razrade koncepta celog projekta pošli smo od ideje da pružimo stanarima kvalitet više od samo moderno opremljenih funkcionalnih stanova. Akcenat je bio na formiranju ambijenta koji bi humanizovao prostor i vratio život u stambeni blok pružanjem dodatnih sadržaja, koji će podstaći buduće stanare da borave na otvorenom. Naselje je formirano kao otvoreni blok, u kome je trg centralno mesto okupljanja. Zamišljen je kao pešačka zona opremljena atraktivnim mobilijarom i rasvetom i brojnim komercijalnim sadržajima poput restorana, kafića, radnji. U naselje se ulazi kroz monumentalnu kapiju, koja predstavlja simboličnu vezu sa nekadašnjim zemunskim dvorištima. Trg je projektovan sa pešačkim stazama, klupama i fontanom i sa dve strane je oivičen lokalima. Imajući na umu potrebe savremenog čoveka, odlučili smo da na trgu i u okviru parka postavimo dva Wi-Fi drveta, koja će omogućiti bežični pristup internetu i punjenje mobilnih telefona.

Da li je sačuvano drveće staro više decenija, koje je tu i ranije bilo?

Da, naravno. Danas je zelenilo veoma bitan elemenat u projektovanju naselja. Drugi centar okupljanja u naselju je park. Želimo da vratimo tradicionalna druženja i okupljanja u zajedničkim dvorištima, koja smo u užurbanoj svakodnevnici zaboravili, a koja predstavljaju lepe običaje prošlih vremena, kada je tempo života bio drugačiji.

Na lokaciji postoji kvalitetna vegetacija, višedecenijske starosti, kao i pojedinačna, samonikla lišćarska stabla vredna zaštite. Svojom dekorativnošću i dimenzijama izdvajaju se stabla platana, lipe, bora, duglazije, smreke, kestena.

Projekat predviđa maksimalno očuvanje postojećeg zelenog fonda, što će doprineti da u kratkom roku buduće zelene površine ostvare svoju funkcionalnost i ulepšaju svakodnevni život stanara novog naselja. Posebno smo mislili na najmlađe stanovnike naselja, za koje smo projektovali dva dečja igrališta sa atraktivnim mobilijarom.

U svetu je danas trend projektovanje uz uvažavanje tradicionalne arhitekture podneblja u kome se gradi. Koliko je to za vas bilo bitno?

Arhitektura naselja Zemunske kapije je spoj modernog i tradicionalnog. Objekti su projektovani sa fasadanim zidovima u sistemu sendvič zida, koji, osim što zadovoljava termičke karakteristike, u praksi se pokazao kao najdugotrajniji. Fasade su kombinovane sa fasadnom opekom, karakterističnom za ovo podneblje, i modernim materijalima u strukturi drveta. Kolorit fasada je u opsegu zemljanih boja, koje deluju umirujuće i ceo ambijent čine toplim i elegantnim.

Pojedini objekti su projektovani kao atrijumski, sa prirodnom ventilacijom toaleta i kuhinja, što predstavlja kvalitet više u savremenom stanovanju. Stambene jedinice su funkcionalne i opremljene najkvalitetnijim materijalima, tako da zadovolje potrebe savremene porodice sa decom, za koje očekujemo da će biti pretežni stanovnici naselja Zemunske kapije.

Koliko su prilikom projektovanja naselja Zemunske kapije ispunjeni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti objekata?

U stambenim objektima je predviđen daljinski sistem grejanja, uz mogućnost regulacije temperature unutar stanova i naplatu toplotne energije po utrošku.

U cilju podizanja svesti o značaju uštede energije, predviđena je upotreba LED svetiljki za osvetljenje hodnika, stepeništa i ulaznih holova, uz mogućnost njihovog napajanja putem fotonaponskih sistema smeštenih na krovovima objekata. Primena LED svetiljki i fotonaponskih sistema obezbediće uštedu energije i smanjiti troškove zajedničke potrošnje električne energije.

Pored standardnih bezbednosnih sistema, u okviru stambeno-poslovnog kompleksa predviđeni su integrisan sistem video-nadzora i sistem kartične kontrole pristupa garažama.

Zemunske kapije

Imenom Zemunske kapije želimo da sačuvamo od zaborava stari Zemun. Naše Zemunske kapije su podsećanje na dvanaest zaboravljenih kapija Zemuna, koje su predstavljale ulaz u grad, ali i ulaz u Austrougarsko carstvo. Veruje se da su delovi tih kapija posle rušenja uzidani u neke od zemunskih kuća, pa su na taj način one nastavile svoj život. Povezivanjem starog Zemuna sa modernim naseljem koje gradimo, želimo da naglasimo da je prošlost neodvojivi deo nas samih i da je u svaki naš poduhvat utkan deo istorije koji ne treba da zaboravimo.

Pročitajte više

ČOKOLADA

Untitled-5

Švajcarska je nacija ljubitelja čokolade. Prema statistici iz 2001. godine, Švajcarci su pojeli više čokolade po glavi stanovnika nego bilo koji drugi narod na svetu. Svaki Švajcarac je smazao više od deset kilograma čokolade, dok su njihovi najbliži rivali Austrijanci uspeli da pojedu samo 9,1 kilograma. Stoga je zadovoljavanje švajcarskih sladokusaca ozbiljan posao vredan oko 828 miliona švajcarskih franaka godišnje.

Još od 19. veka mnogi preduzetnici su prepoznali da se od čokolade može napraviti novac. Zemlja se ponosi imenima kao što su Phillipe Suchard i François-Louis Cailler, koji su redefinisali način pravljenja čokolade, i Charles-Amédée Kohler, koji je izumeo čokoladu s lešnicima. Mnogi od tih preduzetnika dali su imena kompanijama koje rade i danas.

Švajcarska inspiracija

Međutim, najverovatnije je najznačajniji pionir u proizvodnji čokolade bio Daniel Peter, koji je, kao i Cailler, bio poreklom iz Veveja u zapadnoj Švajcarskoj. Peter je 1875. izmislio mlečnu čokoladu i učvrstio Švajcarsku kao centar proizvodnje čokolade bez premca.

Peter je potražio inspiraciju u švajcarskom selu i odlučio da iskoristi švajcarske domaće sirovine.

„Mleka ima u izobilju. Kao što znate, Švajcarska je bogata kravama koje daju mnogo mleka”, objašnjava Christoph Stettler, direktor jedne fabrike čokolade.

„Zato je Peter pokušao da smisli nove recepte za čokoladu koji uključuju mleko. Crna čokolada je gorka i nije bila toliko po ukusu Švajcaraca, koji vole slatke stvari.”

Bio je to spor proces, ali je Peter najzad otkrio da se mleko može lako dodati čokoladi kada je kondenzovano. Njegovo otkriće je čokoladu učinilo hranljivijom i daleko slađom. Bio je to trenutni hit, prvo među Švajcarcima, a onda i među ljubiteljima čokolade širom sveta. Danas proizvodnja mlečne čokolade u Švajcarskoj mnogostruko nadmašuje proizvodnju crne čokolade.

Fabrika čokolade

Jedan od glavnih proizvođača švajcarske čokolade je švajcarska multinacionalna kompanija Nestlé, koja poseduje i Cailler brend, koji se proizvodi u fabrici u Broku, u regiji Grojer. Iako je ta oblast čuvena po siru, jedini miris u vazduhu oko Broka je miris topljene čokolade. Fabrika je otvorena za javnost od maja do oktobra i svake godine 50.000 čokoholika prođe kroz njene kapije u želji da saznaju kako se pravi čokolada i da degustiraju krajnje rezultate.

Obilazak je besplatan i pokriva sve aspekte proizvodnje čokolade, od zrna kakaoa do table čokolade. Posetioci tu saznaju da mlečna čokolada sadrži četiri glavna sastojka – kakao, kakao puter, šećer i kondenzovano mleko, a tamna čokolada tri – kakao, kakao puter i šećer.

Proces od šest faza

Proizvodni proces se sastoji od šest faza i započinje prženjem zrna kakaoa radi odvajanja kakaoa od kakao putera. Zrna se uvoze iz daleke Obale Slonovače i Gane. Sledeća je faza mešanja, u kojoj se svi sirovi sastojci spajaju, tope, hlade i melju u prah. Smesa se zatim valja u velikim mašinama kako bi čestice bile što finije. Što je prah finiji, to je ukus bolji. Prah se zatim vrti u velikim metalnim bubnjevima najmanje 24 sata.

Trenje u bubnjevima podiže temperaturu praha i tako se svi sastojci zajedno tope. To je proces poznat kao končing (conching), koji je izumeo još jedan Švajcarac, Rodolphe Lindt. Končing za crnu čokoladu traje oko 48 sati, a za mlečnu 24 sata – što je končing duži, to je čokolada kvalitetnija.

Smesa se zatim sipa u kalupe, hladi i pakuje.

Ručno pravljena ili fabrički proizvedena čokolada

Jedna od najupadljivijih karakteristika fabrike jeste da je besprekorno čista i potpuno mehanizovana sve do faze kalupljenja. Izgleda da ideja kako se švajcarske čokolade prave ručno, jednostavno nije istinita, što je i utisak jednog od posetilaca.

„Obilazak fabrike je bio interesantan, ali pomalo čudan. Nije bilo baš mnogo ljudi, ali su svuda bile gomile mašina”, rekao je Martin Jenni iz Bazela.

Ručno pravljene ili ne, žar s kojim se na kraju obilaska posetioci skupljaju oko stolova za degustaciju, pokazuje da se švajcarska ljubav prema čokoladi ne gasi.

Glavne činjenice

Švajcarci pojedu 10,2 kilograma čokolade po osobi godišnje.
Godine 2001. domaće tržište čokolade je vredelo 828 miliona švajcarskih franaka.
Cailler je švajcarski brend čokolade broj jedan.

U kratkim crtama

Fabrika Cailler u Broku počela je da proizvodi čokoladu 1898. godine.

Osnovao ju je François-Louis Cailler, pionir u pravljenju čokolade, kome je bilo potrebno da poveća proizvodnju.
Cailler je postao deo kompanije Nestlé 1929. godine. Godine 2001. fabrika je proizvela 16.525 tona crne, mlečne i bele čokolade za domaće i strano tržište.

Pročitajte više

Recept za braunije

666ZZZZ

Vreme pripreme: oko 30 minuta

Vreme pečenja: oko 30 minuta

Sastojci za 30 manjih komada:
180 g crne čokolade (70% kakao delova) 50 g mlečne čokolade 50 g bele čokolade 40 g čokolade u prahu (40% kakao delova) 125 g putera 80 g brašna 3 jajeta 150 g šećera

Priprema:
1. Zagrejte pećnicu na 180°C. Četvrtasti pleh podmažite puterom i pospite brašnom.
2. Otopite crnu čokoladu i puter na pari. Ostavite da se ohladi.
3. Pomešajte čokoladu u prahu i brašno i ostavite sa strane.
4. Isecite mlečnu i belu čokoladu na kockice.
5. Ulupajte jaja i šećer. Dodajte otopljenu čokoladu i puter i mešajte dok smesa ne bude glatka.
6. Dodajte brašno, čokoladu u prahu i kockice bele i mlečne čokolade.
7. Sipajte u pleh i pecite oko 30 minuta. Ostavite da se kolač ohladi u plehu. Ohlađen kolač izvadite i isecite.

Pročitajte više

OKHA CARBON COLLECTION

q2222

Kolekcija Carbon („Ugljenik”) se sastoji od šest predmeta koji preispituju naše ideje o strukturi, lepoti i percipiranoj stvarnosti: Black Rain („Crna kiša”), High Voltage („Visoki napon”), Law & Disorder („Zakon i nered”), Mondo, Rock Sculpture („Kamena skulptura“) i Omega predstavljaju dizajn koji uživa u asimetriji  i nekonformističkoj provokaciji, gde je oblik nepredvidljiv, nejednoobrazan, a lepota je napeti dijalog između uma i srca.

MONDO

Elegantni Mondo kafeni sto paradoksalna je zagonetka. To je naizgled neskladna kompozicija vertikalnih i horizontalnih tankih čeličnih profila, koji se spajaju kako bi stvorili dva savršeno koncentrična i simetrična kvadrata.

Vertikalne potpore stola su postavljene dijagonalno suprotno, vizuelno otkrivajući samo jedan par potpora u jednom trenutku. To je ravnoteža i neravnoteža, nasumičnost i sistematičnost.

ROCK

Kamene skulpture autorke Chantel Woodman su čista skulptorska dela, koja ponavljaju slučajan (ili možda intuitivan) raspored elemenata vidljivih u celoj zbirci.

Skulpture asociraju na fosilizovane kristalne formacije, podsećajući nas na strukturni red i nered u prirodi.

LAW & DISORDER

Slično tome, svaki novi pogled na „Zakon i nered” otkriva neočekivane promene u proporcijama i kompoziciji. Gledane odozgo, tri noge od nerđajućeg čelika i abažur u obliku bubnja formiraju uravnotežen i skladan trougao u krugu, koji podseća na univerzalne strukture fraktala i elemenata u savršenoj orbiti.

Naša percepcija zavisi od ugla iz kog posmatramo.

Iz profila „Zakon i nered” iznenađuju i zbunjuju dok tri vertikalne ivice na bazi izviruju pod naizgled neproporcionalnim i nepravilnim uglovima.

HIGH VOLTAGE

„Visoki napon” replicira oblik dalekovoda, a perforirani abažuri teksturišu i filtriraju svetlost. Matirane čelične šipke idu dijagonalno kao potporne grede. Dok se krećete oko lampe, drugi set šipki postaje vidljiv, ukrštajući se sa prvim.

Kao i kod svakog drugog dizajna u kolekciji Carbon, crna je odabrana boja, a naglasak je na čistom obliku, grafičkom ekspresionizmu i apsolutnim vrednostima.

BLACK RAIN

Možda najkompleksniji rad u kolekciji je „Crna kiša”. Ogledalo vrlo različito od bilo kog drugog. Višestruke zasečene udubljene i izdužene površine ogledala repliciraju tektonske ploče u pokretu i asociraju na zrake oštre zimske svetlosti.

Ništa nije statično, sve je u stanju proticanja, kretanja, ponekad neprimetnog, ponekad kataklizmičnog. I u životu, kao i u kolekciji Carbon, naša percepcija zavisi od ugla iz kog posmatramo.

OMEGA V

Šesti element u kolekciji je Omega V konzola. Vertikalne linije urezane u ugljenocrnu pozadinu označavaju mantru meditativnog minimalizma. Jak hrastov okvir i stepenaste čvrste mesingane nožice odaju poštovanje arhitektonskoj inspiraciji art deko stila.

Pročitajte više

LE 27 LUKSUZNA DELVAUX PRODAVNICA U BRISELU

Untitled-17

Piše: Katarina Đorić

Smešten u veličanstvenoj vili iz 19. veka na Bulevaru Vaterlo u Briselu, Le 27 je jedinstveni koncept koji se nalazi na pola puta između butika i umetničke galerije. Projekat je potpisao italijanski studio Vudafieri– Saverino Partners, koji je od 2012. godine odgovoran za dizajn Delvaux prodavnica širom sveta (više od 40 njih, uključujući i butike u Parizu, Londonu, Torontu, Antverpenu, Šangaju, Pekingu, Tokiju, Dubaiju). Stvarajući butike koji su uvek različiti i jedinstveni, Vudafieri–Saverino na najbolji način dočaravaju osobine svakoga grada, ali tako da se ne narušava vizuelni identitet Delvaux-a. Kompaniju koja se smatra najstarijim proizvođačem luksuznih proizvoda od kože na svetu, osnovao je 1829. godine u Briselu Charles Delvaux.

Dizajn butika Le 27, zasnovan je na sasvim novom konceptu napravljenom tačno po meri brenda. Tiziano Vudafieri i Claudio Saverino daju ključnu ulogu belgijskoj istoriji, predstavljajući je na savremen način, tako da filozofija i nasleđe brenda dolaze do izražaja, kroz njegove vrednosti, istorijsko, umetničko i kulturno nasleđe.

Na ulazu u butik nalazi se arkada, koja ukazuje na to da je tu nekada bila impozantna privatna vila. Postavljena na dva sprata, prodavnica je zadržala svoju prvobitnu strukturu, sa zidovima obogaćenim ukrasima iz devetnaestog veka, ogledalima, medaljonima i freskama koje su nekada ukrašavale prijemne prostorije. Plafoni visoki četiri metra daju utisak prostranosti i omogućavaju bolju osvetljenost prostora, u kome se izdvajaju materijali poput mermera, drveta i kovanog gvožđa. Veličanstveno stepenište na ulazu vodi do prostranog gornjeg sprata okupanog nadrealnom svetlošću, koja se uliva kroz svetlarnik u art deko stilu.

Sobe predstavljaju savremenu interpretaciju ranog perioda savremenog dizajna, koji zauzima važno mesto u belgijskoj kulturi dvadesetog veka. Zidne police su organizovane su kao fina interakcija modularnih elemenata, gde su izložene torbe i aksesoari uokvireni kao deo umetničke slike. Police su zamišljene kao apstraktna dela, čiji je dizajn nedvosmisleni omaž Mondrijanovom umetničkom pokretu De Stijl. Čiste, rafinirane linije polica i konzola obogaćene su korišćenjem dragocenih materijala, kao što su mermer ili polirani nikl, koji su često bili korišćeni u dizajnu nameštaja tokom art deko perioda.

Enterijer je obogaćen dizajnerskim komadima nameštaja koje su stvorili najveći belgijski dizajneri dvadesetog veka – Jules Wabbes, Pieter de Bruyne, Renaat Braem i Emiel Veranneman. Većina nameštaja proizvedena je u ograničenim količinama, pa je kolekcija jedinstvena i retka, vredna muzejske postavke.

Tu su i prostorije posvećene savremenim belgijskim dizajnerima, kao što su Nathalie Dewez, Alain Berteau i Ben Storms, i međunarodnim dizajnerima, kao što je italijanski majstor dizajna svetla Gino Sarfatti. Sferni oblici podsećaju na Atomijum, čuvenu konstrukciju podignutu za Svetski sajam 1958. godine u Briselu.

Na prvom spratu se nalazi zbirka slika. Ono što se na prvi pogled čini kao kolekcija starih slika, u stvari je serija fotografija argentinske umetnice Romine Ressia sačinjena od njenih portreta u stilu flamanskih majstora. Još jedan zanimljiv detalj predstavljaju komadi belgijske keramike dvadesetog veka, koji se tu i tamo, kao slučajno razbacani, pojavljuju na zidovima.

Delvaux torbe i aksesoari postavljeni su rame uz rame sa najpoznatijim istorijskim dizajnerskim delima, radovima belgijskih dizajnera i drugih velikih međunarodnih majstora, pa je na taj način butik pretvoren u muzej i u autentično mesto za sastanke, dijalog i otkrivanje. Butik je idealno mesto za opušteno upoznavanje sa istorijom i modernim tokovima dizajna, a postavka će se sigurno menjati kako se budu nabavljali novi predmeti.

Pročitajte više

KAPITEN PARTIZANA MIROSLAV VULIĆEVIĆ

Untitled-4-840×500

Piše: Slavica Gligorović
Foto: Miroslav Todorović

NJEGOV OSMEH RAZORUŽAVA, DOK U IGRI NA TERENU NE ŠTEDI PROTIVNIKE. KAPITEN PARTIZANA MIROSLAV VULIĆEVIĆ (33) JE IGRAČ SA NAJVIŠE MEČEVA U SUPERLIGI SRBIJE, ČAK 253. SA PARTIZANOM JE OSVOJIO DVE TITULE PRVAKA DRŽAVE, UKLJUČUJUĆI DUPLU KRUNU, I TRI KUPA SRBIJE, DOK JE U ELITNOJ LIGI EVROPE IGRAO TRI PUTA. POBORNIK JE ZDRAVE ISHRANE, VELIKI BORAC, IGRAČ KOJI SE NAJBRŽE VRATIO NA TEREN POSLE TEŠKE POVREDE.

Upravo je završeno najvažnije prvenstvo najvažnije sporedne stvari na svetu. Francuzi su briljirali posle dvadeset godina. Kao neko kome je fudbal profesija, imate li odgovor na pitanje šta je to u fudbalu što je zaludelo ceo svet? Glavne informativne emisije nisu emitovane na vreme zbog utakmica, političarima je to bila glavna tema…

Fudbal nosi neku svoju magiju, koja se jednostavno ne može rečima opisati i koja hipnotiše. Tu količinu energije koju publika pruža, osećaju i igrači na terenu. Verovatno je čar fudbala kao igre njegova neizvesnost. To smo videli i sada, u finalu Svetskog prvenstva 2018., kada, osim Francuske, preostale četiri reprezentacije do polufinala nisi bili favoriti.

Sudeći po količini novca koji se vrti u tom sportu, sve manje se može reći da je to najvažnija sporedna stvar na svetu, već je pre jedan od najunosnijih poslova. Kako to objašnjavate?

Ljudi vole sport, a fudbal ima armije navijača. Uz to idu mediji, šou-biznis, politika… Njegovu medijsku moć mnogi su koristili i za svoje promovisanje, ali najviše je onih koji istinski vole fudbal. Njegovu magiju još niko nije objasnio, zato ga toliko i volimo.

Neizostavno pitanje je ocena nastupa reprezentacije Srbije. Šta je ono na čemu sad treba raditi?

Ipak smo imali mladu reprezentaciju koja je bila prvak sveta. Svakako je uspeh naći se među 32 najbolje reprezentacije sveta. U fudbalu, kao i u drugim sportovima, uvek se postavlja pitanje da li se moglo više. Odgovor je da uvek može i bolje i više. Na svim poljima treba da težimo da budemo učesnici velikih takmičenja u Evropi i u svetu. A kada imate kontinuitet, onda dolaze i rezultati.

Za vas kažu da ste primer kapitena starog kova. Koliko kapiten određuje igru tima?Koliko je teško nositi kapitensku traku i trpeti pritisak i kritike javnosti i navijača, koji vas u jednom trenutku slave, a u drugom veoma lako daju sebi za pravo da po vama ospu drvlje i kamenje posle jedne slabije igre?

Biti kapiten Partizana je velika čast. O njegovoj tradiciji, grbu, istoriji i navijačima je izlišno govoriti. Kada pogledate istoriju dugu 73 godine i ko je sve nosio kapitensku traku crno-belih, slobodno mogu reći da je to ostvarenje mojih dečačkih snova: pobede u derbiju, osvajanje titule i dupla kruna. Kapiten ima punu odgovornost pred timom, privilegiju da u spornim situacijama razgovara sa sudijom, savetuje mlađe igrače i pomogne im, usmeri ih, ako je potrebno. Nisam strog, niti sam od onih koji napadaju igrače i viču na njih. Svaki igrač sâm zna kada je pogrešio i tada mu je potrebna podrška, a ne dodatni pritisak jer utakmica traje, sledeća akcija je bitnija od onoga što ne možemo da vratimo. Tu sam uvek da dam podršku saigračima, posebno onima na početku karijere.
Javne ličnosti su pod lupom javnosti i normalno je da vas u jednom trenutku slave, a u drugom kritikuju. To su osobe koje žive za Partizan i pobedu, a poraz, kao i mi, teško doživljavaju. Kao što je lepo da čujete kada vas hvale, tako se mora istrpeti i kritika.

Da li je lako nositi Partizanov grb?

U Partizanu je uvek veliki pritisak. Tradicija nalaže da klub uvek bude na šampionskom putu i osvaja titule. U svakoj utakmici mora se biti pobednik. Ništa sem pobede nije dobar rezultat. Mnogi igrači ne mogu da izdrže to breme, brzo odu iz kluba ili jednostavno ne uspeju da daju svoj maksimum. S druge strane, pobede donose prelepe trenutke, slavlja, međunarodna takmičenja, trenutke za pamćenje, koji ostaju za ceo život. Kako kaže čuvena poslovica: „U Partizanu nije uvek lako, ali je lepo!”

Šta bi bio vaš savet mladim igračima – da li je bolje da grade karijeru na domaćim terenima ili u inostranstvu?

Moj savet je da ne bi trebalo da odu veoma mladi u strane fudbalske klubove, iako smo svesni da klubovi danas žive od prodaje igrača. Iskustvo je pokazalo da je bolje da ostanu još godinu-dve da sazru kroz igru. Mnogo talenata se izgubilo jer nisu odmah zaigrali u velikim klubovima, odlazili su sa tzv. pozajmice na pozajmicu ili se vraćali u pokušaju da ožive karijeru. Više sam za to da se ide stepenik po stepenik, da se ostane godinu-godinu i po duže u srpskom fudbalu i onda da se ode u klub koji računa na takvog fudbalera i ima slobodnu poziciju u timu. Iza takvog redosleda krije se dobra karijera.

Na derbiju pre četiri godine zadobili ste tešku povredu prednjeg ukrštenog ligamenta i povređeni ste igrali 70 minuta. Kako ste prebrodili sve to?

Derbi je utakmica puna adrenalina. Doživeo sam jednu od najtežih povreda u fudbalu, ali kada vas povuče adrenalin, ljubav prema klubu i želja za pobedom, onda izdržavate svaki bol. Nisam hteo da napustim igru, želeo sam da budem sa saigračima do kraja, da izdržim kako bismo pobedili. Ali u trenutku velikog slavlja kao hladan šamar dobio sam vest da sam tokom utakmice pokidao prednje ukrštene ligamente i usledila je pauza od šest meseci. Sada je to iza mene i jedinstven sam primer igrača koji je odigrao utakmicu sa pokidanim ligamentima, a da nije izašao sa terena.

Imate li neki poseban režim ishrane i vežbi, osim treninga na terenu?

Polažem dosta na ishranu, prvenstveno zbog zdravlja. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da pravilnim kombinovanjem namirnica možemo ne samo da produžimo sportski i životni vek već i da izbegnemo mnoge povrede. Pored organske hrane, jedem dosta žitarica, poput kinoe, povrće, salate, ribu, a uz to unosim dovoljne količine proteina kroz prirodne suplemente i hranu. Ne pijem kafu, ne jedem industrijske prerađevine, niti meso i mlečne proizvode, ali sve nadoknađujem kroz pravilnu ishranu. Kada želim nešto slatko, ima mnogo recepata za zdrave kolače bez industrijskih šećera i u njihovom spravljanju sam majstor.

Koji vam je najdraži gol?

Moja pozicija desnog beka nije ta koja daje golove. Draže mi je kada asistiram i takvih asistencija je bilo mnogo u karijeri, kako u derbijima, tako i u važnim utakmicama. Najdraži gol mi je onaj od pre nekoliko godina protiv Steaue postignut u gostima u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Ta pobeda nam je nakon pobede kod kuće omogućila da igramo u grupnoj fazi Lige Evrope. Ostaje žal što smo bili tako blizu Lige šampiona. Delio nas je jedan gol od ulaska u grupnu fazu i nadam se da ću do kraja karijere sa Partizanom igrati i na tom takmičenju. Gol sam posvetio porodici, ćerkama i supruzi.

Fudbal… Njegovu magiju još niko nije objasnio, zato ga toliko i volimo

Da li planirate trenersku karijeru?

Sigurno je da ću posle završene karijere ostati u fudbalu, a ideja je da već ove godine upišem trenersku školu i dobijem licencu. Moji dosadašnji treneri misle da imam žicu za to.

U svetu je danas normalno da se vrhunskim sportistima obezbede uslovi za školovanje i poznati svetski univerziteti su spremni da talentovanim sportistima prilagode nastavu i ispite. Mislite li da i naš školski sistem treba o tome više da povede računa? Vi ste sad nastavili školovanje?

Obrazovanje je veoma važno za sportistu jer predstavljate sebe i van terena i uzor ste mladima. Poželjno je da budete elokventni, da govorite stane jezike, da se na najbolji način predstavite – kao i u svakom poslu. Moj posao je da dobro igram i da mogu o tome da govorim u intervjuima ili u razgovoru sa običnim ljudima. Fudbal jeste moj život, ali život nije samo fudbal. Ja sam nastavio školovanje i trenutno sam na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje i to mi je posebna čast.

O vama tabloidi ne pišu, uspeli ste da privatni život zadržite za sebe. Koliko slava može da utiče na privatan život?

Porodica mi je na prvom mestu. Uz suprugu, sa kojom sam od tinejdžerskih dana, imam i dve prelepe ćerke, Janju i Đurđu. Ne volim preterano medijsko eksponiranje, ali sam uvek tu za navijače i kada je potrebno predstaviti klub. Volim da moja intima i porodični život budu moja stvar, a ne stubac u novinama.

Da li ste i ćerke usmerili ka sportu?

Ćerkice su još male da bi krenule da se profesionalno bave sportom. Sigurno je da ću ih usmeriti ka sportu – prvo rekreativno, zbog razvoja. Ako pokažu talenat i želju da im sport bude profesija, supruga i ja ćemo ih podržati. Starija ćerka je išla na ples, a videćemo kakva će joj biti dalja interesovanja.

Zašto u klubu imate nadimak Mašina?

Nadimak sam dobio tokom oporavka od povrede jer sam se oporavljao mnogo brže od ostalih sportista i rokova koje su doktori predvideli. Onda su u šali pričali da je neverovatno šta radim samo mesec-dva nakon operacije. „On je mašina”, govorili su i tako je to ostalo. Oporavio sam se brže nego što su doktori rekli, skratio sam oporavak za mesec i po dana, što je veliki uspeh.

Igrač ste sa najviše mečeva u Superligi Srbije, čak 253. Jedan ste od najboljih i najbržih desnih bekova u Srbiji u poslednjih deset godina. Da li vam je to podsticaj ili opterećenje?

Dugo sam u srpskom fudbalu, a i mene je iznenadio taj podatak. Lepo je biti rekorder, to je nešto što niko ne može da vam izbriše, da vam oduzme. Da li sam najbrži i najbolji bek poslednjih godina, kako kažu, to moraju drugi da ocene. Zahvalan sam bogu na zdravlju i karijeri koju sam ostvario. U sportu uvek može više, može i gore, ali kada pogledam odakle sam krenuo i kako se razvijao moj fudbalski put, zadovoljan sam svojom karijerom.

Partizan je prošle godine osvojio duplu krunu u sezoni kada se mislilo da je sve izgubljeno. Kakva je to bila proslava za pamćenje na krovu autobusa?

Slavlje posle duple krune je najjači i najveći razlog zašto sam došao u Partizan i pored ponuda iz inostranstva koje sam imao. Na samom početku sam rekao da je veoma važno da kada završite karijeru i kada se okrenete, možete da kažete: uzeo sam toliko i toliko trofeja, titula u domaćem prvenstvu, igrao sam velike utakmice u Evropi. To slavlje posle duple krune, otvoren autobus, reke navijača iza vas, to je ono zbog čega se igra fudbal. Svaki igrač će reći da bi menjao mnoge utakmice u evropskim ligama za taj doživljaj. Mi smo osvojili duplu krunu u sezoni kada su nas svi otpisali, u sezoni koja je loše počela. Imali smo fenomenalnu atmosferu u svlačionici, fenomenalan stručni štab i podršku navijača, koji su nam bili vetar u leđa i dvanaesti igrač na terenu. Šesta smo generacija koja je uzela duplu krunu, a znamo koliko klub postoji i koji su sve igrači u njemu igrali, tako da će kada završimo karijere, to sigurno biti jedan od onih trenutaka u životu koje nikada nećemo zaboraviti.

Pročitajte više

ZDRAVA ISHRANA I RECEPTI U MAGAZINU FASHION MOOD: KAKO DA NAPRAVITE BRAUNIJE?

666ZZZZ

Vreme pripreme: oko 30 minuta Vreme pečenja: oko 30 minuta

Sastojci za 30 manjih komada:
180 g crne čokolade (70% kakao delova) 50 g mlečne čokolade 50 g bele čokolade 40 g čokolade u prahu (40% kakao delova) 125 g putera…

Želite da saznate kako najbrže da pripremite preukusne braunije? Recept vas čeka u letnjem specijalu magazina Fashion Mood!

Pročitajte više

STRADELLA SAOTA

2345

Bel Er, Los Anđeles, SAD

Stradella je prvi projekat kompanije SAOTA u Los Anđelesu i predstavlja preuređenu kuću iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja se nalazi na prelepom rtu u Bel Airu.

Originalni plan kuće i okućnice je obezbeđivao zaklonjenost od ulice i impresivan pogled na zaliv – od centra grada do glavne poslovne četvrti, sa planinama na istoku i okeanom na jugu.

Poštujući klijentovu želju da se otklone svi tragovi izvorne arhitekture španskog stila, SAOTA je odlučila da ogoli postojeću kuću do drvenog kostura, maksimizuje površinu i da, ojačavajući ili proširujući gde je to potrebno, probije velike prozore, koji će puštati u kuću divnu svetlost Zapadne obale, valoviti pejzaž i zelenilo. Ovaj koncept „pozivanja okruženja u kuću” je srž pristupa kompanije SAOTA, koji je u Stradelli vidljiv od planiranja prostora do dizajna fasade, od uređenja okućnice do rasvete, veličine i rasporeda prozora i zaklona od svetlosti.

Atraktivan prilaz prosečen preko šumovitog brežuljka vodi do prednjeg dvorišta obraslog zelenilom i ulaza u kuću. Prednja fasada je zamišljena kao skulpturalna kompozicija – masivan potporni stub povezuje kuću sa brdom, a čisti, kameni zidovi sa usečenim vertikalnim zaslonima iznad stakala privlače pogled ka kući i u nju. Predvorje se nastavlja u asimetričan prolaz prosečen kroz centralni deo kuće, koji namerno odlaže pogled na centar grada, uokviren visokom tavanicom prostrane sobe. Masivne forme ulaza usidrene u obronak planski prelaze u lakšu strukturu, koja se vrtoglavo nadvija nad grebenom i uokvirava pogled na grad. Odavanje počasti utopijskom kalifornijskom modernizmu ogleda se u rekonfigurisanom arhitektonskom planu sa mnoštvom otvora, koji ima za cilj da uhvati suštinu kalifornijskog življenja: prostorije odišu svetlošću, svežinom i prostranošću, čineći kuću istovremeno modernim porodičnim domom i prostorom za raskošne zabave. Gde god je moguće, zidovi su zamenjeni staklenim površinama od poda do tavanice, sa ogormnim kliznim prozorima ili prozorima na preklop. Glavne spavaće sobe i kupatila su redizajnirani tako da se nastavljaju u spoljašnje terase, koje vise iznad svetlucavog noćnog horizonta.

Bujno šumovito okruženje koje uokviruje prilaz kući kao da ulazi u nju kroz prednju terasu, koja je dobila nov bazen i dugačke žardinjere. Velika nova nadstrešnica se prirodno nastavlja na unutrašnje prostorije, poboljšavajući povezanost između različitih funkcija kuće i pružajući udoban prostor za ručavanje i odmor na otvorenom. Ova 40 metara dugačka nadstrešnica izražajne tanane strukture, koja podseća na Koenigov Stahl House, lebdi iznad istočne terase i uokviruje plavo nebo i palme i povezuje preuređene elemente bivše kuće i novi kućni bioskop i trpezariju na severnoj strani. Ovaj dodatak premošćuje originalni izlaz i definiše novi parking prostor na zadnjoj strani objekta. Nova teretana i spa, podrum i prostorije za poslugu smešteni su na podrumskom nivou, čime glavni stambeni prostor na prvom spratu ostaje otvoren i svetao.

Ukupna paleta boja balansira tople i prirodne tonove naspram čvrstih masa i oštrih linearnih formi koje karakterišu arhitekturu. Beli zidovi od francuskog krečnjaka čine elegantnu pozadinu oživljenu, spolja i iznutra, bronzanim anodizovanim aluminijskim zaslonima i svetlosivim prozorskim okvirima. U unutrašnjosti, sivo obojena drvenarija od jasena nadopunjuje kamene podne pločice koje pokrivaju prostore za dnevni boravak i harmonično se uklapa sa hrastovim podom u spavaćim sobama.

Pažljivo osmišljena rasveta naglašava arhitekturu i direktno prati raspored nameštaja, čime se obezbeđuje osećaj intimnosti u svim otvorenim prostorima. Skrivene svetiljke i diskretan raspored svetala stvara prijatan noćni ambijent, a svetlucanje gradskih svetala Los Anđelesa ostaje glavna atrakcija.

Okućnica je dizajnirana tako da unapredi već raskošno okruženje. Bilo je potrebno uvesti dvorište u srce dizajna, a za to su prostori sa biljkama bili od ogromne važnosti kako bi se ublažio izgled i utisak savremenih oblika i omogućio intimniji osećaj boravljenja u zelenilu. Postojeće palme su zadržane na terasi bazena i čine deo pogleda iz bara solarijuma i glavne spavaće sobe, dok nisko rastinje i travnjaci koji vode do terasa obezbeđuju funkcionalnost otvorenih prostora i nezaboravan pogled na horizont. Na zadnjoj strani placa zasađeno je još rastinja, što je ulepšalo kolski prilaz već oivičen drvećem, dok su karakterna stara stabla u prednjem dvorištu zadržana i pružaju pravu atmosferu ovog mesta i odgovarajuću pozadinu za predvorje i radnu sobu.

Prevazišavši okvire tradicionalog preuređenja, SAOTA je potpuno preobrazila postojeću kuću u kuću koja funkcioniše na najvišem nivou i uspostavlja svežu savremenu estetiku u tradiciji kalifornijskog modernizma.

Pročitajte više

ANJA IVANA MILIĆ: ARHITEKTURA KOJA PODRŽAVA ISTORIJSKU I GEOGRAFSKU LEPOTU

Untitled

Arhipro Montenegro posebnu pažnju posvećuje projektovanju vila i rezidencijalnih enterijera. Osnovne smernice u dizajnu su posvećenost zahtevima i potrebama korisnika, uslovima lokacije i okruženja, primena prirodnih materijala i superponiranje tradicionalnog stila i modernih trendova. Prvo istraživanje u koncept fazi je uklapanje forme sa konfiguracijom terena i lokacijom. Funkcija kao imperativ klijentove potrebe i zadovoljstva svoju uspešnost rešenja dokazuje tek u integraciji sa dobrim oblikovanjem arhitektonske forme. Dizajner i klijent se udužuju u usvajanju onog principa koji je poželjniji u datim uslovima lokacije. Poseban zadatak u kreaciji rezidencijalnih objekata je enterijer.

Enterijer je često kontinuitet arhitekture, ali neretko i iznenađenje koje vas dočeka na putu od spoljašnjeg ka unutrašnjem. U rezidencijalnim objektima enterijer govori o tome ko je i šta voli onaj ko u njemu živi, a uspešan dizajn enterijera je rezultat uzajamnog poverenja arhitekte i klijenta.

Boka Kotorska je jedini fjord na Mediteranu i jedan od 25 najlepših fjordova na svetu. Ono što projektujete, treba uklopiti u izuzetno vredno graditeljsko nasleđe i prelep prirodni ambijent. Koliko je to za vas uživanje, a koliko dodatni zahtev? O čemu najviše morate da vodite računa? Koliko je zahtevna konfiguracija terena?

Boka Kotorska je sa pravom „nevesta Jadrana”, i taj dugovremenski epitet jednog područja je građevinsko i kulturno nasleđe koje u svakom aktuelnom graditeljstvu postavlja meru odgovornosti, opredeljenje za projektovanje u kontekstu i kontinuitetu okruženja. Razvojni projekti današnjice se mere velikim kvadraturama gradnje i nose opasnost devastiranja nasleđenih vrednosti. Ograničenja nekada rađaju najbolje ideje, jer je arhitektura konteksta najcenjenija mera u znanju i sposobnosti jednog arhitekte. Svakako je lokalitet koji otima uzdahe velika inspiracija i uživanje u projektantskom radu. Konfiguracija terena je osnova kompletne morfologije budućeg naselja, a u Boki kotorskoj je teren strm, veoma pokrenut u svim pravcima i prva postavka ideje je uvek potraga za najboljim vizurama. U situaciji Lavander Bay, deo brega koji je zaklanjao najbolji vidik naselju je sravnjen i na tom mestu su izgrađeni bazen i restoran. To je momenat sinergije starog i novog i primer da svaki arhitekta može da unapredi lokaciju ako radi sa pažnjom i ljubavlju, kao da je odatle potekao.

Arhitektura je umetnost, nauka, zanat i filozofija. Iz kog ugla prvo posmatrate kada projektujete objekte u ovom primorskom ambijentu koji je umetničko delo prirode?

Osnovna polazna tačka su svakako planski dokumenti, urbanistički uslovi, formiranje građevinske parcele, koji su često ograničeni za želje klijenta i za atrakciju arhitekture kakvu smatramo da bismo na lokalitetu mogli postići. Time se rađa izazov da klijent ima ono što je poželeo, a lokalitet ono što zaslužuje. Arhitektura primorja ne treba da bude arhitektura preterane dekorativnosti; i tradicionalni stil, i moderni, treba da teže minimalizmu, jer u ovakvom ambijentu se ne nadmećemo sa estetikom prirode, već prirodne lepote podržavamo arhitekturom sklada forme i svedenosti odabira materijala. Kamen i staklo su dominante za materijalizaciju ovog podneblja.

Radite i vile na lokaciji sa koje se pruža predivan pogled ka moru i pučini, sa pogledom na Sveti Stefan, takođe jedno od najlepših mesta na Jadranu. Šta vas tu najviše inspiriše?

Horizont – spoj neba i vode koji su često jedno u našem oku. Osećaj beskraja. Arhitektura koja se otvara ka takvom pogledu i čovek u kući koji će živeti slobodno, kao galeb. Sveti Stefan je dodatak na ekskluzivitet osećaja u dizajnu i u življenju u kući, a to je da smo tamo gde se takmičimo sa lepotom svetskih istorijskih i geografskih lepota.

Pročitajte više
1 2 3
Page 1 of 3