close

Ljudi i Zivot

Sreća prati hrabre

Anja Krneta pilot helikoptera

Poručnik Anja Krneta, jedina žena pilot helikoptera u Srbiji i regionu, već godinama rame uz rame sa svojim muškim kolegama iz 890. mešovite helikopterske eskadrile Pegazi, krstari nebom Srbije. Uz veliku ljubav prema letenju , hrabrost, upornost i devizu “Sreća prati hrabre“, za nju je doslovno samo nebo granica.

Piše: Slavica Gligorijević
FOTO: Igor Salinger

Mnogi dečaci i devojčice maštaju o tome da postanu piloti. Malo ih se usudi da pokuša, a još manje uspe u tome. Vi ste uspeli. Odakle taj san i kako ste uspeli da ga ostvarite ?
Odrasla sam uz avijaciju i ljubav ka letenju. Moj otac je vojni pilot. Znala sam da ću time da se bavim. A kada nešto toliko želite, onda mora da se ostvari. Na ovaj ili onaj način, snovi uvek pronađu svoj put i ostvare se, uz dosta odricanja, rada i upornosti. Ušli ste u istoriju srpskog vojnog vazduhoplovstva kao prva žena pilot helikoptera.

Kakav je osećaj biti tako mlad, a već deo istorije?
Ne razmišljam o tome. Uglavnom, me novinari podsete na tu činjenicu kada mi postavljaju pitanja. Samo sam pratila svoje snove.

Prošli ste preživljavanje u prirodi, padobranski skok. Bili ste u prvoj generaciji devojaka koje su upisale Vojnu akademiju i u stroju isped Narodne skupštine obeležile završetak Vojne akademije i prvi oficirski čin. Koliko je zaista bilo teško biti devojka i biti pilot na Vojnoj akademiji?
Nekako, mislim da ni danas nisam svesna toga koliko je zapravo bilo teško jer sam stvarno to želela svim srcem. Sada, skoro deset godina nakon upisa na Vojnu akademiju shvatam da bi mi bilo mnogo lakše da sam imala neku stariju i iskusniju koleginicu da mi ukaže na neke stvari, neke greške, da mi olakša u nekim situacijama. Vojna akademija, kao ni Vojska tada, uopšte nisu bili spremni za prijem devojaka po svim aspektima, tako da smo nekako mi devojke i kompletan sistem zajedničkim snagama radili i stvorili ovo što imamo danas. A ja ću se truditi da budem oslonac budućim koleginicama.

Da li ste imali podršku kolega ?
Jesam. Od samog početka sam imala podršku, počevši od momaka koji su sa mnom u istoj klasi završili VA, pa sve do starijih kolega. Od početka školovanja smo bili oslonac jedni drugima tako da je sve ostalo izgledalo lakše nego što zapravo jeste. A tako je i danas. Opišite nam svoj prvi samostalni let Gazelom. Uh, ovo mi je oduvek jedno od težih pitanja na koja moram da odgovorim. Taj osećaj je jedinstven i svako ga doživljava drugačije. To je, svakako, nešto fantastično i moćno u isto vreme. Nešto što oduzima dah. Mislim da nikada neću zaboraviti taj osećaj koji sam imala kada sam prvi put osetila lebdenje. Lebdiš u mestu na metar, dva iznad zemlje, a nisi ni na nebu ni na zemlji. Osećaj veoma sličan zaljubljivanju . Letenje je, svakako, opasno zanimanje i za to je potrebna hrabrost.

Da li ste se do sada suočili sa nekom opasnom situacijom?
Da, bilo je dosta stresnih situacija, ali to je sastavni deo našeg posla. Naučeni smo kako da reagujemo i kako da se nosimo sa takvim situacijama.

Učestvovali ste i u spasavanju ljudi iz područja ugroženih poplavama u maju 2014. godine?
Tako je, imala sam nekoliko letova i zadataka tokom majskih poplava. Uglavnom su ti letovi bili vezani za prevoz lekova i robe do ugroženih područja i transport dece sa zdravstvenim tegobama. Jedno veliko iskustvo i to neću nikada zaboraviti.

Koliko ste zajedno sa vašim koleginicama uspeli da srušite predrasude o tome da je biti vojni pilot muško zanimanje?
Nikada se nisam trudila da rušim predrasude, niti da menjam tuđa mišljenja. Takođe, nikada me nije zanimalo (a ni danas) šta drugi misle o tome. Samo sam išla putem da ostvarim svoje snove. Predrasuda je bilo i uvek će ih biti, jer ovo je Balkan. Mene je, možda, baš to što se nisam opterećivala time šta drugi misle, između ostalog, i dovelo tu gde sam sada. Biti pilot uopšte nije muški posao. Izuzetno ga obavljaju žene, svuda u svetu.

Šta je ono najlepše što ste doživeli leteći?
Svaki let je bajka za sebe. Svaki je poseban i svaki je drugačiji. Nemate nikada isti pogled koliko god puta da prođete iznad poznatog terena. Svako godišnje doba je posebno kada gledate iz kabine helikoptera, kao i svako doba dana ili noći. Volim da letim noću. Ti letovi su uvek romatični zbog svetla na zemlji. Beograd je posebno lep noću iz vazduha . Za ovaj posao je neophodna dobra psihofizička kondicija.

Kojim sportom se bavite?
Treniram dva sporta. Bavim se jahanjem od svoje desete godine, a poslednje dve godine, paralelno s tim, trčim na Spartan trkama kao deo jedinog tima iz Srbije. Učestvujemo na trkama po Evropi.

Zašto helikopter, a ne avion?
Moja želja je bila da budem pilot aviona kao i moj otac. Međutim, snovi o avionu su se ‘’razbili’’ onog dana kada sam imala prvi let Gazelom. Osećaj tokom prvog leta helikopterom je bio veoma sličan zaljubljivanju. Od tog momenta, helikopter i ja smo nerazdvojni.

Koliko uspevate da se posvetite sebi, koliko slobodnog vremena imate za izlaske, putovanja, hobi?
Imam sasvim dovoljno vremena za sebe. Uglavnom ga provodim na treninzima ili sa društvom, izlazimo, putujemo… Radim sve što i drugi ljudi mojih godina. Van posla vodim sasvim normalan život. Kada niste u uniformi, kako biste opisali vaš privatni modni stil? Moj modni stil je, uglavnom, sportski. Ali, u zavisnosti od situacije, volim da se obučem elegantno i kao sve devojke obožavam štikle. Zanimljivo je da ste prvo naučili da letite, pa tek onda da vozite auto.

Gde se bolje snalazite?
Mogu da se pohvalim da auto vozim bolje od većine muškaraca, ali helikopter je nešto što ne bih menjala ni za jedan auto na svetu! Tipično muški poslovi kao što je i vojni, a i pilotski poziv, za ženu su mnogo zahtevniji kada je u pitanju planiranje porodice.

Može li se to sve uskladiti?
Verovatno može. Ne bih znala šta da odgovorim na ovo pitanje jer još uvek nemam svoju porodicu. Moja koleginica Ana, koja je, takođe, vojni pilot i to na „Supergalebu“, ima iskustva u tome, s obzirom da ima sina. Dve najveće želje, letenje i jahanje, ste ostvarili.

Koja vam je sledeća želja?
Vrlo rano sam uspela da ostvarim svoje dve najveće životne želje, čak pre završetka studiranja. Smatram sebe kompletnom i ispunjenom osobom. Naravno, ostalo je prostora za ostvarivanje još nekih želja i željica, ali polako. Sve u svoje vreme .

Šta biste poručili devojkama koje razmišljaju da se opredele za poziv vojnog pilota?
Ovaj posao definitivno može da radi neko ko stvarno to voli. Naporno je, ima dosta odricanja, potrebna je velika hrabrost i upornost. Ali, sreća prati hrabre.

Svaki let je bajka za sebe. Svaki je poseban i svaki je drugačiji. Nemate nikada isti pogled koliko god puta da prođete iznad poznatog terena.

Osećaj tokom prvog leta helikopterom je bio veoma sličan zaljubljivanju.

Pročitajte više

Sreću vidim u mogućnosti da radim

Kusturica

Iako povređen u saobraćajnoj nesreći, proslavljeni reditelj Emir Kustirica održao je obećanje i na poziv organizatora Art fudbal festivala priključio se srpskom timu umetnika na Svetskom prvenstvu u Art fudbalu u Moskvi. Po hladnom vremenu i kiši Srbija je pobedila Sloveniju sa 2:1. Srpska umetnička reprezentacija, Emir Kusturica i njegov „No smoking orkestra“ održali su u Moskvi fantastičan koncert u okviru Fudbalsko-muzičkog festivala „Art fudbal“, koji ima humanitarni karakter, a sav prihod namenjen je za lečenje bolesne dece. Boravak Emira Kusturice na  udbalskomuzičkom festivalu „Art fudbal“ u Moskvi iskorišćen je da se proslavljenom reditelju uruči zlatna medalja „Sergej Bondarčuk“, najveća nagrada 26. Međunarodnog filmskog festivala „Zlatni vitez“, održanog u Sevastopolju od 22. do 31. maja. Medalju je dobio za izuzetan doprinos kinematografiji.

Šta je Vaš motiv bio da se priključite umetničkoj reprezentaciji Srbije na Svetskom prvenstvu u Art fudbalu u Moskvi?

Kod mene su uvek najveći motivi kad sam ranjen, pošto sam neki dan imao saobraćajku, ustvari, ovo je bilo pitanje kako da se vratim u život tako što ću živeti opet na najvišem intenzitetu, tako da sam učinio sve da zaigram u meču iako me je bolelo užasno. Međutim, ono što je važno, meni se sviđa kad se ovaj funkcionalizovani svet, koji je sav upregnut u jednu vrstu eksploatacije, prevede na jezik nečega što je dobro, a što, pri tom, nije prvenstvo sveta koje podgrejava tu ideju da samo uspešni i samo uspeh postoji i da ne postoji neki život koji može da teče mimo toga. Utoliko, dobra utakmica, odlični igrači i adrenalin koji uvek ide kad čovek otpeva himnu, bilo da je to na najnižem nivou, bilo da je to na nekom solidnom nivou igranja fudbala, kao što je bilo ovde.

Šta je razlog Vaše bliskosti sa Rusijom, koliko u tom filmskom svetu vidite podele? Koliko volite ruski film i šta mislite o američkoj dominaciji u svetu filma? Da li treba forsirati ono što je autentično u svim zemljama?

To je pitanje stila koji podrazumeva, koji ima raspon od života do najkomplikovanijih zahvata. Ono što ja nikada nisam mogao da poverujem kad sam bio mlađi, kad sam čitao ruske knjige i uživao u njihovoj umetnosti i kulturi, da ću ja jednog dana biti voljen tu, upravo, zbog te umetnosti. Nisu moji filmovi loše prošli ni na Zapadu, dapače, muzika koju mi sviramo je, zapravo, samo produžena ruka ideje da od Kamčatke pa tamo negde do Severne Amerike, odnosno Južne Afrike i svih zemalja gde smo god svirali, da se obnavlja ideja tih filmova. Tu su najpopularniji bili „Crna mačka beli mačor“ i „Andergraund“. To su dva filma koja imaju raspon od ozbiljnog dramskog dela do komedije koju su svi voleli. To je jedini blek blokbaster koji sam ja napravio, kako se to kaže, ali on je uvek bio jedini, kako bih rekao, nije bio distribuiran prvo iz tog centra gde američka subkultura postaje dominantan faktor u svetu. Ne bi to bio problem da su to filmovi kakve su oni pravili 70-ih. Američki film, FILM 70-ih i holivudski je bio najviši umetnički domet pa se onda nešto sa njima desilo, a Noam Čomski piše o tome kako su seli posle Vijetnamskog rata i dogovorili se da nikad više ne stvaraju kritičku distancu i ne govore tako otvoreno i potresno, odnosno u glavnom toku gde se to i distribuira. Onda su došli Lukas i Spilberg i, praktično holivudski film, zauvek iz njega isterali ono što je bila percepcija prave umetnosti a to je da jedan lik, glavni lik ili antijunak prelama ono što čini egzistencijalnu sliku sveta, što čini političku sliku, istorijsku i ono što se, naravno, u tim filmovima uvek pazilo, a to je da bude, takođe, zabava. Danas to više ne postoji. Postoji oštro podeljen uspešan holivudski film u kome neprestano nešto eksplodira, neprestano neko poleće, vraća se i čini ono što je, zapravo, komercijalni sadržaj.

Preneli ste svetu ono što jeste autentično za balkanske prostore.

Tu ima jedna sporna tačka, ima onih u Srbiji koji me optužuju za nešto što ja uopšte nisam ni projektovao. Oni tvrde da ja naše likove predstavljam kao da su svi Srbi Cigani, što je potpuno netačno, ali to je funkcija koju Holivud nameće, jer Holivud je taj koji je ulepšavao sliku Amerike. Nije prikazivao ono što se svuda po svetu zvalo istiniti crni talas. Dakle, ja pripadam balkanskom filmu u svakom pogledu, ali nikako kao oružje propagandnih rafala nego sam pokušavao da što dublje prodrem u tu česticu, osnovnu česticu života svih naroda koji tu žive.

Kako vidite današnji film u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, na Balkanu?

 To je film koji se hrani iz nemačkih i drugih fondova i kao takav on je ideološki , rekao bih, vrlo sumnjiv. Filmovi koje mi proizvodimo ne mogu da imaju veliku distribuciju. Srećom da u Srbiji još uvek postoje navika i želja iz socijalističke Jugoslavije da se gleda domaći film, da se identifikuje sa sobom i često taj film, te komedije znaju da budu potpuno simpatične. Ono što ne valja jeste što se ideološki profil tih filmova određuje kod onih koji daju novac.

Kad govorimo o muzici, Vi ste uživali na Vašem koncertu u sklopu Art fudbal festivala i u druženju sa ostalim učesnicima festivala, mladim glumcima i muzičarima. Koliko je bitno sačuvati ono – „hoću da se zabavim za svoju dušu?“

Srbija je jedna od retkih zemalja gde narod jos uvek živi sa snažnim osećanjem socijalnog instinkta i gde se veze između ljudi ne projektuju samo kroz pojedinačni uspeh. Svi naši uspešni ljudi vole da podele taj uspeh. Mi smo narod koji saoseća i to se vidi na svim nivoima od onog najobičnijeg života do ovog kad se skupi grupa ljudi koji podele loptu  i koji svirajući u svetu promoviše ideju naše muzike. Naš bend je svuda popularan samo nije u Srbiji, zato što je muzika u Srbiji predmet miksa dve vrste kiča, domaćeg kiča, odnosno grčki ili pakistanski, a s druge strane, puka imitacija Zapada, koja dopre tamo negde do Sežane i onda tu prestaje ta snaga. Ono što smo mi uradili, sad ne govorim da smo mi veliki ili mali, mi smo samo neko ko svira već 20 godina po čitavom svetu i sad imamo turneju po Aziji, sviramo od Kine do Japana, od Japana do Južne Koreje… Novi album ćemo promovisati u Francuskoj u oktobru i novembru. Hoću da kažem originalnost se teško danas projektuje u svemir u kome smo pritisnuti sa strane najjačih koji diktiraju praktično glavne tokove, ali postoji pukotina kroz koju se čovek može provući i kroz koju može praktično da dokaže da naša kultura postoji.

Da li se može biti uspešan i stvarati nešto novo i originalno ako se lično ne uživa u tome? Koliko Vam je lično zadovoljstvo što svirate?

Ogromno. Mi sviramo ovoliko dugo zato što je i nama dobro. Da nas ne pokreće kombinacija kola, džeza, turbo folka i svega što smo objedinili u jedan živi iskaz, to ne bi trajalo. Jer nema novca i uspeha koji može da te nahrani kao lični doživljaj i razmena koju mi na sceni imamo i koja se pretvara u pravo uživanje.

Kako biste definisali sreću i uspeh?

Prvo, tu ima boga. Danas je to veliko pitanje. Vidim da su pokrenuli to pitanje da li evolucija postoji ili ne. Engleski astrofizičar je utvrdio da je DNK ljudski, zapravo, jedno enciklopedijsko područje informacija, to nije pusta završnica nekog razvoja, i on tvrdi da je DNK potvrda da ima boga, odnosno da je neko morao da utisne te informacije i ja sam zaključio da, čak, i da je živ, Darvin bi tražio da ga bog primi i da razgovara s njim, zato što je ovaj život preveden na prostačku formulu uspeha i patentiranja pa su, onda, ljudski gubici veliki. I taj kolektivni koncept na Zapadu je potpuno napušten izuzev tamo gde se mora, tamo još uvek postoji potreba da se sreća realizuje i sloboda preko drugog, ne samo preko sebe. Ja nisam nikada razmišljao o sreći zato što sam previše srećan, mislim pod srećnim okolnostima sam se razvijao. Ja sreću vidim u mogućnosti da radim. Sve što sam radio prenosilo me u sferu dobrih rezultata, ali sam, moram da kažem, da bih stigao do toga, ne samo oznojio, isto je bilo kao u Art fudbalu, ranjen, jedva ostao živ, ali istrčao na teren. Tako mi je, ustvari, čitavog života bilo. Sve, od prvog filma pa do ovog poslednjeg, bilo je užasno teško da se stvori i sklopi slika sveta. Čovek kad sklopi sliku sveta, onda je miran. Onda može da se povuče u svoju sobu, da čita… Sad se preda mnom otvara više vrsta aktivnosti. Postajem ozbiljan poljoprivrednik, pišem dve knjige, idem u Kinu, pravim neki film… U toku je zasađivanje 20 hektara organskog voća na Mokroj Gori i u Čačku. Nemamo organske jabuke izuzev onih koje pored puta nađete koje same rastu. Hoću da pokrenem proizvodnju organskog soka da to postane zaštitni znak mog kraja. Da organski sok bude jedna zastava tog područja koje je nekad bilo nedođija a sad je destinacija.

Upravo Vam je uručena nagrada festivala Zlatni vitez za poseban doprinos kinematografiji. Da li uopšte znate koliko ste nagrada dobili?

Ne. Meni znači što je dobijam od Burljajeva. Burljajev je onaj dečko koji glumi u „Ivanovom detinjstvu“ i koji kasnije glumi onog mladića iz „Rubljova“ što mu otac nije odao tajnu kako se izlivaju zvona. Meni je uvek važno ko mi daje te nagrade, zato što nagrade same po sebi mogu da budu i značajne i one jesu bile značajne u mom životu, ali mogu da budu i degenerisane, ali sad sve više postaje važno da se iz nečijih ruku dobije nagrada.

Sa Vama su u timu igrali mladi glumci koji su igrali fudbal i u seriji Montevideo.

Ja mislim sve najbolje o našim glumcima. Naši glumci iz generacije u generaciju izlaze u najboljem smislu te reči. Postoji jedan kritičan period kad se mnogi propiju pa onda pronevaljale, ali ja mislim da imamo tako širok spektar talenta u svim domenima. Mi nemamo ljudske resurse na elementarnim stvarima. Mi smo zbog raspada stare Jugoslavije izgubili ono što smo nekad imali, od oficirskog kadra do dobrih knjigovođa. Toga je sve manje. Kada dođete, recimo u Avala film, to su dimenzije koje su pravljene za Jugoslaviju, a ostao je u Srbiji koja je mnogo manja. U običnom životu kada čovek želi da formatira neku firmu, vrlo teško se dolazi do dobrih kadrova. Kad je u pitanju scena, tu imamo izuzetan potencijal, naši glumci, možemo da računamo da svaki put iz Beograda, iz Novog Sada izađe ogroman broj talentovanih mladih ljudi.

Koliko danas ima prostora za lepotu i za ljubav u filmovima?

Film je podeljen. Ili je Holivud koji prodaje gluposti, ili se radi o ozbiljnim autorskim poduhvatima koji opet ne prave kompromis kao što smo ga mi nekad pravili, da film istakne i najdublje tajne egzistencije i da na neki način bude duhovit i šarmantan. Danas je ta linija deobe negde po sredini, pa recimo, Kanski festival je prošle godine imao jedan divan mali film koji, nažalost, nije imao kapacitet, recimo „Lovca na jelene“. A zašto, zato što je konceptualno, ustvari, Holivud mesto koje generiše antiideologiju. Mi najviše trpimo tu ideju da li možemo da izađemo na tržište. Ja mislim da je to generalno pogrešno zato što smo okrenuti ka sebi. Svi filmovi koji bi istraživali kako se živi u Knjaževcu, kakav je to junak koji stiže iz puste Negotinske krajine, ko je taj ubica koji stiže, ne znam, iz Mokre Gore, šta se dešava u Beogradu i njegovoj periferiji, kako su devedesete, zapravo, protekle i šta je to što je devedesete pretvorilo u krvave godine i godine obračuna, na ta pitanja mi nismo odgovarali. Mi smo se bavili dokazivanjima da je život mračan i crn i zato mislim da su ti fondovi važni, kao i razdvajanje umetnosti od kompromisa. A ljubav? Ja i ne znam kako bih uradio film o nečemu a da u tome nije reč o ljubavi. Mogu da kažem da kad radim filmove, uvek je reč o ljubavi.

 

Pročitajte više

Dobro došli u svetsku prestonicu

Njujork

Boravak u Njujorku podrazumeva da se duž širokih bulevara sudarate sa milionima užurbanih ljudi svih boja i nacija, da imate pass za neke od najpoznatijih muzeja na svetu, da se vozite čuvenim žutim taksijem u kojem taksista po pravilu govori engleski s akcentom, da jedete i pijete kafu s nogu i da se provodite u nekim od klubova na Petoj aveniji.

Pored prepoznatljivih i omiljenih turističkih atrakcija, poslednjih godina turistima su na raspolaganju i neki novi zaštitni znaci ovog grada, koji podrazumevaju obilazak mesta na kojima su snimani neki od poznatih filmova, serija ili šou-programa. Tako je, na primer, postala veoma popularna Perry Street, tačnije kućica na broju 66 u kojoj je živela Keri iz serije Seks i grad, kao i mesta gde su snimane scene iz filmova Doručak kod Tifanija, Đavo nosi Pradu, Ljudi u crnom i mnoga druga. Među novijim atrakcijama su i hotel NewYorker na Menhetnu, u kojem je boravio Nikola Tesla, i čuvena zgrada Dakota, gde je ubijen Džon Lenon.

Više detalja možete pročitati u najnovijem izdanju modnog časopisa Fashion Mood.

Pročitajte više

FILMSKI FESTIVAL U KANU

69th Cannes Film Festival opens

Uz nezapamćene mere bezbednosti i bez mnogo pompe održan je 69. Filmski festival u Kanu, a glavno priznanje otišlo je u ruke britanskog reditelja Kena Louča

U mirnoj atmosferi i prvi put bez vatrometa na otvaranju, odigrao se 69. Filmski festival u Kanu. Za razKanski 3liku od prethodnih godina, u strahu od terorističkih napada, ovog puta ulicama Kroazete osim filmskih zvezda i novinara šetali su i policajci i vojnici, a posebne mere zaštite obezbeđene su sa mora i iz vazhuda.

Najprestižnija evropska filmska smotra otvorena je ostvarenjem Vudija Alena Café Society čiji su glavni glumci Kristen Stjuart, Blejk Lajvli i Džesi Ajzenberg. Nakon deset dana filmskih premijera, ekskluzivnih druženja, najboljih zabava, glamura i visoke mode, festival je završen dodelom nagrada u pozorištu Lumijer.

Kanski 4U konkurenciji za glavnu nagradu našao se 21 film, a dobitnik Zlatne palme je ostvarenje I, Daniel Blake (Ja, Danijel Blejk) koje potpisuje britanski reditelj Ken Louč, poznat kao umetnik koji žestoko kritikuje savremeno doba i bavi se problemima najsiromašnijih. Najveće ovogodišnje iznenađenje bila je gran-pri nagrada za kanadskog vunderkinda, reditelja Gzavijea Dolana i film It’s Only The End Of The World. Film koji je okarakterisan kao najkontroverzniji na ovogodišnjem repertoaru – Kanski 5Personal Shopper, reditelja Olivijea Asajasa, dobio je nagradu za najbolju režiju koju je podelio sa filmom Graduation koji je režirao

Kristen Stewart attending the Personal Shopper screening at the Palais Des Festivals in Cannes, France on May 17, 2016, as part of the 69th Cannes Film Festival., Image: 285467126, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia, Abaca
Kristen Stewart

Kristijan Munđu, pa u toj kategoriji Kan ove godine ima dva dobitnika.

Najboljom glumicom proglašena je Žaklin Hose za ulogu u filmu Ma’Rosa, dok se Šahab Hoseini može pohvaliti nagradom u kategoriji najboljeg glumca i to za ulogu u filmu The Salesman. Spomenuti film dobio je i nagradu za najbolji scenario za koji je zaslužan Asghar Farhadi. Nagradu žirija je treći put osvojila Andrea Arnold za film American Honey, dok je reditelj Huanjo Himenez nagrađen Zlatnom palmom u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma za ostvarenje Timecode.

 

Tekst: Ivana Nikolić

Pročitajte više

Danica Masnikovic Jutro puno boje

Danicaglavna

Slike, kako ona tvrdi, naslikala je muzika. Ona je neizostavni deo njenog stvaranja, a sebe vidi samo kao pukog izvođača. Lepota stvaranja i ta nezaobilazna veza sa prirodom je nagoni da savlada nekad sa lakoćom, a ponekad sa teškoćom formate, od čak nekoliko kvadrata. Stalno osluškuje prirodu.

konjic

Danica Masniković rođena je 21. maja 1941. godine u Brnu – Republika Češka, gde je završila Višu umetničku školu. Diplomirala je 1965. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike, u klasi profesora Boška Karanovića. Postdiplomske studije na istom fakultetu završila je 1967. godine. Član je ULUS-a. Dobitnik je mnogobrojnih uglednih nagrada. Slike, grafike i crteže izlagala je na preko 200 samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavi se crtežom, akvarelom, slikom i grafikom. Dela Danice Masniković se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Kragujevac, Narodnog muzeja Sremske Mitrovice… Platna ove umetnice krase mnoge prostore značajnih zdanja, kao što su „Politika”, Radio-televizija Srbije, Hotel „Hajat” u Beogradu, Institut „Mihajlo Pupin”, kao i mnoge druge privatne kolekcije.

Između sna i jave, pred samo buđenje, u pet sati ujutro, kad inače za nju počinje dan, rađaju se ideje, i to više njih pa je jutarnja energija goni da započne borbu sa belinom platna. I uglavnom, svaki dan započinje slikajući.

rino Njena jutra, čak i ona siva, tmurna, kišovita, ispunjena su bojama, strašću i stvaralačkom energijom. Ta praskozorja uvek su njen dobitni deo dana, kada je najaktivnija i kada nastaju dela… Kaže da je srećna i ispunjena kada vidi rezultate koji su se desili na belom platnu. Kako jutro grabi ka podnevu, tako se stišava i njena snaga, tada lagano pakuje svoje četkice, a platna ostaju da se suše, i da „preleže”, odmore. U toku dana im se više ne vraća, do sledećeg jutra. Pušta da se ideje slegnu, da nova bića sebi trasiraju put… A ostatak dana posvećuje se svojim mislima o novom životu nastalom na platnima. Dočekuje svoje unuke Dragana, Magdalenu i Ladu sa kojima se vraća u detinjstvo… Oni unose radost u njen život, daju joj snagu, i to je tajna njenog uspeha, i otud ta ogromna energija koju prenosi na svoja dela. Ima dvojicu sinova, Aleksandra i Đorđa, koji joj pružaju veliku podršku, kako u idejama, tako i kada lim treba iseći ili ukucati ekser.Triptih 02 Slike, kako ona tvrdi, naslikala je muzika. Ona je neizostavni deo njenog stvaranja, a sebe vidi samo kao pukog izvođača. Lepota stvaranja i ta nezaobilazna veza sa prirodom je nagoni da savlada nekad sa lakoćom, a ponekad sa teškoćom formate, od čak nekoliko kvadrata. Stalno osluškuje prirodu. Između ostalog, zore voli jer su tihe i tada, kroz prozor njenog ateljea sa kog puca ptičji pogled na grad, može da oseti rađanje životnog kolora, kada Beograd počinje da se budi i poprima sve nijanse jednog velegrada.rino Danica kaže da pripada astrološkom znaku radoznalih blizanaca i započinje dan želeći da ostvari pet stvari istovremeno, a zadovoljna je kada ispuni i samo jednu. Njen moto, koji je na neki način usvojila od svojih roditelja, još u Češkoj u kojoj je rođena (Brno) – „Iskoristi vreme”, odnosno svaki tren, i danas je prati i strogo ga se pridržava. Stoga, trudi se da joj je svaki životni momenat, trenutak, ispunjen jer se on nikada ne vraća. Pored ekoloških tema, najviše je inspiriše vrlina, harmonija i sklad. Njeni živuljci, kako ih iz milošte zove, bude njenu maštu, a simboli se nalaze u petlovima, koji nas, poput nje, bude svako jutro i vesnici su dana koje doživljava kao božji dar. Zatim tu su i mravi, koji plene svojom vrednoćom, skladom i izuzetnom organizacijom, nosorog koji vlada snagom, a kojem preti istrebljenje itd. nojPoslednjih godina Danicu veoma privlači oživljavanje odbačenih predmeta, zarđalih metala, istrulelog drveta, žica, kanapa, mreža… Novi izazov za nju je da se oproba i kao skulptor (beogradska publika je videla njene slike skulpture u Galeriji ULUS, oktobra 2015.), te predmete nalazi na raznim stovarištima, pa čak i na otpadu. Ispod njenih ruku se rađaju velika starinska dečja kolica, galije, razna plovila, ogromne guske itd. Ti objekti iziskuju veliki fizički napor i on nestaje kada se delo završi.

Pročitajte više

MAURICIJUS NAJBOLJA AFRIČKA DESTINACIJA O KOJOJ NE ZNATE BAŠ MNOGO

Main Pool

Mark Tven je jednom napisao: „prvo je stvoren Mauricijus, a zatim raj, raj je kopiran po uzoru na Mauricijus”. U mnogome, to je i istina. Mauricijus je, s pravom, nadaleko poznat po svojim tirkiznim vodama, plažama od belog peska i luksuznim odmaralištima. No, kada su u pitanju atrakcije, Mauricijus je mnogo više od običnog ostrva. Posmatranje ptica i planinarenje šumovitim i brdovitim predelima, vrhunsko ronjenje, kao i izleti brodom do savršenih ostrva i neverovatnih botaničkih bašti i kolonijalnih plantaža, učiniće odmor na Mauricijusu nesvakidašnjom avanturom. U svakom slučaju, mogućnosti su beskrajne. 

Dinarobin-MauritiusMauricijus: Rajsko ostrvo

Kada se nalazite na ostrvu savršenih plaža od belog peska, okruženim zapanjujuće plavim Indijskim okeanom, sa planinama i prekrasanim krajolikom u središtu ostrva, uz gotovo 365 dana sunca, teško je biti nezadovoljan ili nesrećan. Od sticanja nezavisnosti, 1968. godine, na ovom malom ostrvu u Indijskom okeanu (veličine oko 2000 kvadratnih kilometara) nije se desio puč niti vojni ustanak bilo koje vrste. Populaciju od skoro 1,3 miliona stanovnika čine prevashodno Indijci (68%), a tu su i Kreolci, Kinezi, Francuzi i manji deo Engleza i Južnoafrikanaca. Između sebe govore engleski kao službeni jezik, francuski, mauricijsko- kreolski, hindu, tamil, marati, bhojpuri i hakka. Za izletnike postoje dva mesta pod zaštitom UNESCO svetske baštine (Aapravasi Ghat i Le Morne kulturni krajolik), kolonijalni grad Port Luis (Port Louis), jedan od najstarijih hipodroma na svetu – Champs de Mars, jedan od najboljih svetskih botaničkih vrtova u Pamplemuzu, Plavi Peni Muzej (ovde možete videti retku kolekciju markica), Nacionalni park Crna Reka i Kasela park, gde se možete družiti sa mladuncima lavova. Da biste stigli na bilo koju od ovih destinacija (i uopšte za kretanje po Mauricijusu), možete koristiti taksi. Pronađite dobrog taksistu već prvog dana svog odmora i držite se njega. Pored taksija možete iznajmiti automobil ili koristiti neki od mnogih auto prevoznika.

Hrana: Mešavina više kuhinja Kuhinjamauritius

Mauricijusa predstavlja mešavinu više kuhinja, i to: kreolske, kineske, evropske i indijske. Čest je slučaj da jedan vaš obrok predstavlja mešavinu ukusa. Budući da su Francuzi vladali ostrvom od 1710. do 1810. godine, i danas se osećaju snažne veze, pa su mnoga jela francuske kuhinje veoma popularna, a indijski radnici koji su se doselili na Mauricijus, doneli su i svoje kulinarsko umeće sa sobom (kari, na primer, ili paste od paradajza koje se služe sa ribom). Dolazak kineskih migranata krajem 19. veka donosi i rižu i njoke, bilo pržene ili kuvane na pari, kao sastavni deo prehrane ostrva. Kineska predjela, kao što su hrskava piletina i lignje, takođe su postali deo ishrane na Mauricijusu.

Više od plaža: istraživanje Mauricijusa

Lepota plaža na Mauricijusu ne dovodi se u pitanje. Čuveni prah-beli pesak koji lagano pada u safirno plavu vodu, odavno privlači posetioce ovom ostrvu. Pa ipak, iznad ove živopisne estetike nalazi se ostrvo koje tek čeka da bude otkriveno. Žamor na pijacama, bašte koje cvetaju, otkosi šećerne trske sa vrhovima poput pera koji se talasaju preko valovitih polja, i planine boje zelene mahovine koje uokviruju zeleni, zbijeni pejzaž koji se prosipa u Indijski okean – sve to predstavlja „školski primer“ tropskog ostrvskog raja.

Pođite na pešačenje klisurom Crne Rijeke

Ukoliko ne možete iščekati da započnete istraživanje, ne morate ići dalje od klisure Crne Reke. Najveći nacionalni park u zemlji, pokriva otprilike 2% ostrva, dom je vodopadima i raznovrsnoj divljači, uključujući i neke od najugroženijih vrsta na Mauricijusu. Izletnici u parku mogu biti počašćeni pogledom na retkog ružičastog goluba ili echo papagaja, kao i na jelena, divljeg vepra i drske, makaki majmune. Većinu staza je moguće preći za tri do četiri sata. Osoblje centra za posetioce parka može vas posavetovati za koju od njih da se odlučite. Uzmite mapunili razmislite o unajmljivanju vodiča, kako biste dobili neke „insajderske“ savete i čuli priče o datoj oblasti.

Naučite da razlikujete palme u PamplemuzuBlue bay from natural park

Kratka vožnja severoistočno od glavnog grada odvešće vas u Sir Seewoosagur Ramgoolam botaničku baštu, takođe poznatu i kao Pamplemouz botanička bašta. Sagrađena 1770. godine, ova bašta, na 62 040 jutara, najstarija je botanička bašta na južnoj hemisferi, i dom je bezbrojnoj domaćoj i egzotičnoj flori, poput gigantskih ljiljana, lotosovog cveta i frangipanija. Međutim, neophodno je jedno upozorenje za posetioce koji očekuju vizuelnu gozbu cvetnih boja: dominantno obeležje bašte je mnoštvo endemskih i stranih palmi. Na ulazu možete unajmiti lokalnog vodiča za svega 50 rupija – pomoći će vam da napravite razliku među vrstama (i učiniti taj proces daleko zanimljivijim), a usput će testirati i vašu sposobnost da prepoznate razne začine i mirise. Ukoliko budete imali sreće, vodič će vas upoznati sa sablasno očaravajućim krvavim drvetom. Nema prodajnih mesta sa hranom ili vodom u bašti – prodavci nude vodu i grickalice na parkingu ispred ulaza.

Nađite svoj put do prosvetljenja u hramovima

Izgleda da je Mauricijus postigao onu vrstu multikulturalnog sklada, kakvom se mnoge nacije mogu samo nadati – toleranciju i potpuno prihvatanje – ali je u isto vreme sačuvao opipljivu atmosferu duhovnosti. Hramovi, džamije i crkve razasute su po ostrvu, od veličanstvenih starih zdanja do rudimentarnih svetilišta uz puteve. Mauricijus je treći u svetu po broju Indusa (nakon Indije i Nepala), a hindu religiju ispoveda gotovo polovina mauricijske populacije. Hrišćanstvo, islam i budizam dolaze odmah potom po broju svojih sledbenika. Nakon jutarnjeg lutanja belim plažama grada Trou aux Biches, pođite u kratku šetnju po unutrašnjosti, ka Maheswarnath hramu na severnoj strani Triolet sela (blizu autobuske stanice). To je najveći hindu hram na Mauricijusu, i obuhvata grupu kreč-belih zgrada, od kojih je svaka posvećena drugom božanstvu. Ovde važe uobičajena pravila ponašanja u hramovima (ulazak bosih nogu i u skromnoj odeći), ali nemojte se plašiti interakcije sa meštanima – samo jedan osmeh može izmamiti priču o Šivi ili poziv da im nešto darujete.

Uspostavite balans uz pomoć joge i spa-tretmanaUntitled-1

Ako se, nakon velikih količina ruma i obilnog konzumiranja kineske i indijske hrane, osećate naduto i tromo, vreme je da se istegnete i podmladite vaše telo i um na času joge. Postoji mnogo studija hata joge na ostrvu, i većina hotela ima časove joge, uključene u raspored aktivnosti. Ako želite nešto malo drugačije, možete učestvovati u terapiji smehom u Veranda Pointe aux Biches-u, mada vam se može desiti da se vaši posmatrači u baru smeju glasnije nego vi. Kako biste se nagradili za sve napore, počastite se masažom skrojenom prema vašem ukusu u jednom od šest Seven Colours spacentara na obali. Vi sami pravite izbor, od mirisa do osvetljenja, sve u skladu sa potrebama vaših čakri. U zavisnosti od dostupnosti, plažni stolovi za masažu dopuštaju vam da utonete u blaženu relaksaciju uz zvuk okeana.

 Istražite centralnu pijacu glavnog grada

Krenite na centralnu pijacu glavnog grada Port Luisa veoma rano, kako biste zatekli trgovce koji se pripremaju za nastupajući dan. Doručkujte francusko pecivo ili ljuti dhal puri, koji možete jesti stojeći uz lokalne biznismene koji su napravili pauzu za jelo na putu do posla, pre nego što krenete u istraživanje kitnjastih – iako malo prljavih – viktorijanskih dvorana. One su popunjene čitavim spektrom lokalno uzgojenih proizvoda, počevši od mnoštva zeleniša, pa sve do malih, bodljikavih Viktoria ananasa, da ne pominjemo komade mesa i ostalih delova životinja – lako je zadržati se ovde sat ili dva. Nakon što ste videli sve što ste hteli u dvoranama, uđite u uske prolaze u kojima ljudi izboranih lica prodaju jeftin tamjan i uvozne drangulije (preporučljivo je pitati vlasnike tezgi za dozvolu pre nego što fotografišete).

Stvari o kojima treba voditi računa

Na većini destinacija opasne radnje dovode do opasnih posledica, stoga, ni na Mauricijusu nije drugačije. Stvari koje bi vam mogle zasmetati, vrlo verovatno, biće iz samog okruženja (komarci, opekotine od sunca i povremeno uznemiren stomak). Indijski okean je topli, tropski okean, tako da se u njemu morate čuvati od nekolicine potencijalnih nevolja. Srećom, veoma mali broj posetilaca susretne se sa nečim ozbiljnijim od posekotina na korale (koje često znaju biti veoma bolne).

Kokosovi orasi

Ležanje ispod kokosove palme može delovati kao tropska idila, ali koliko god to smešno zvučalo, dešavale su se nesreće sa tragičnim posledicama. Vodite računa kada prolazite ispod kokosovih palmi i nemojte ležati pod njima (niti parkirati auto).Port-LouisOK

 Cikloni

Mauricijus se nalazi u ciklonskom pojasu. Većina ciklona se događa u periodu između decembra i marta, iako ih može biti čak i do aprila. Iako su direktni udari relativno neuobičajeni, oluje koje se dogode miljama daleko, mogu doneti veoma jake vetrove. Čim se ciklon detektuje, sistem upozorenja se oglašava, kako bi se javnost informisala o stepenu opasnosti. Na Mauricijusu postoje četiri nivoa pripravnosti. Upozorenja, a zatim i redovni bilteni, emituju se na radiju i televiziji. Za aktuelna upozorenja informišite se na metservice.intnet.mu.

Krađe

Sitne krađe i provale praktično su uobičajena pojava izvan zidova vašeg rizorta. Omiljena mesta lopova su plaže, a Île aux Cerfs je naročito žarište. Najbolja strategija je da ne nosite ništa vredno na plažu. Takođe, nikad ne dovodite lopova u prolazu u iskušenje time što ćete ostavljati vaše stvari bez nadzora. Budite naročito oprezni na prometnim mestima kao što su pijace, i izbegavajte da šetate sa svojim stvarima nemarno prebačenim preko ramena. Kada putujete javnim prevozom, držite stvari uz sebe. Ako iznajmite auto, najbolje je uopšte ne ostavljati ništa vredno u njemu. Ukoliko baš morate, sve dobro sakrijte, van vidnog polja. Kad god je to moguće, parkirajte se na obezbeđenom parkingu ili barem negde gde ima gužve – nikada se nemojte parkirati na izolovanom mestu, naročito ne noću.

Ne ostavljajte važna dokumenta, novac ili dragocenosti razbacane po sobi. Mnogi hoteli pružaju uslugu sobnih sefova, i preporučljivo je da ih koristite. U suprotnom, ostavite svoje dragocenosti u sefu na recepciji i uzmite priznanicu. Iako je većina hotela pouzdana, da biste bili sasvim sigurni, spakujte sve u malu torbu sa duplim patentom, koja se može zakatančiti, ili uzmite veliki koverat sa potpisanim pečatom koji će otkriti bilo kakav pokušaj otvaranja. Prebrojte novac i putničke čekove pre i nakon preuzimanja iz sefa. Ukoliko vam nešto bude ukradeno, prijavite to policiji. Šanse da će vam to biti vraćeno su male, ali biće vam potrebna izjava kao dokaz da ste zločin prijavili, ukoliko želite da tražite naplatu od osiguranja.

Pročitajte više

BULGARI HOTEL BALI

Bulgari Hotel Bali

BALI, INDONEZIJA Bvlgari Resort Bali postavlja novi standard luksuznog ugostiteljstva na Baliju uz dodatak 5 ekskluzivnih vila spajajući vrhunski komfor privatnih vila s najvišim nivoom usluge koji karakteriše Bvlgari Hotels & Resorts.

Bulgari Hotel Bali
Bulgari Hotel Bali

Projektovane od strane italijanske arhitektonske firme Antonio Citterio Patricia Viel and Partners, ove luksuzne vile su neposredno inspirisane balinežanskom kulturom i arhitekturom. Čine harmoničan spoj balinežanskog stila s prefinjenim, tipičnim italijanskim dizajnom. Nalaze se na prelepom mestu u prostoru pored odmarališta na osamljenoj visoravni koja je okružena stenama, odakle se pruža spektakularan pogled na Indijski okean.

Ove trosobne, četvorosobne i petosobne vile kreću se od 1.710 do 4.415 kvadratnih metara uključujući prostrani spoljni prostor i uključuju dnevnu sobu i trpezariju, kupatilo, potpuno opremljenu kuhinju pogodnu za primanje gostiju, bar, unutrašnje dvorište, terasu i odvojeni objekat za uslužno osoblje. Svaka vila ima svoju baštu i bazen na dva nivoa koji se greje, okružen platoom za sunčanje i hladovinom s otvorenim prostorom koji vodi u baštu.

Antonio Citterio Patricia Viel and Partners želeli su da harmonično uklope vile u svoj dizajn za baštu,kreiranjem posebnih, niskoprofilnih arhitektonskih volumena koji se nesmetano stapaju s pejzažom. Zajednički prostor se nalazi na najvišem spratu i sastoji se od dnevnog boravka smeštenog u lakoj strukturi. Ova struktura je presvučena drvenim panelima na fasadi koji su ritmično definisani serijom visokih prozora s pogledom na baštu.

Bulgari Bali, Resort.
Bulgari Bali, Resort.

Privatni prostor u svakoj vili nalazi se u prizemlju, čiji je prostrani nacrt omogućio da se uključi sav mogući komfor u spavaće sobe. Pogled je na ovom nivou zaklonjen kako bi se gostima obezbedio maksimum privatnosti i opuštanja.

Zajednički prostor se nastavlja napolje u bašti, sa hladovinom koja zaklanja dnevnu sobu na otvorenom i prostorom pored bazena odakle se pruža jedan od najboljih pogleda na Indijski okean. Uzdignuti delovi vila izgrađeni su od kamenih zidova postavljenih u zemlju, dok drvene i staklene fasade otvaraju kuću ka bašti. Delimično kaskadna padina zemljišta dozvoljava direktan pristup najvišem spratu putem širokog spoljnog stepeništa koje vodi do pokrivenog trema na ulazu u vilu. Najviši sprat sadrži veliki otvoreni prostor uključujući pokriveni Porte Cochère, raskošnu dnevnu sobu, trpezariju, kupatilo, kuhinju s ostavom za poslugu i elegantni bar. Veliki prozori i spoljna terasa pružaju nenadmašan pogled na Indijski okean.

Bulgari Bali, Resort.
Bulgari Bali, Resort.

I glavna spavaća soba i spavaće sobe za goste imaju foaje, radnu sobu i walk-in ormare. Svaka spavaća soba ima svoje kupatilo čiji su zidovi presvučeni toplim nijansama egzotičnog kamena.

Usklađen s ostatkom odmarališta, stil vila se savršeno uklapa u lokalno okruženje. Domaći elementi su naglašeni ručno sečenim lokalnim vulkanskim kamenjem, upotrebom dragocenog egzotičnog drveta i oplemenjene tkanine koja je ekskluzivno proizvedena za Bvlgari.

Bašta i unutrašnji zidovi izgrađeni su od vulkanskog kamenja i palimanana, dok prefinjene nijanse bangkiraja, javanskog mahagonija, daju vratima i prozorima vila luksuzan osećaj. Bazeni, inspirisani poljima riže, išarani su zelenim nijansama Sukabumi kamena. Svaki od njih ima različit, slobodan oblik koji prati prirodne konture terena, nudeći nesmetan pogled na okean.

BVLGARI RESORT BALI

Smešten u predivnom prirodnom okruženju poluostrva Bukit, Bvlgari Resort Bali nudi široku paletu sofisticiranih usluga kao što su italijanski i indonežanski restoran, spa sadržaji, bazen i privatna plaža.

Bulgari Bali, Residencies.
Bulgari Bali, Residencies.

Spa centar, s panoramskim pogledom na okean, nalazi se oko velikog paviljona izgrađenog u tipičnom stilu joglo kuća na ostrvu Java i ima u ponudi dva spa apartmana sa spoljnom baštom. Svi tretmani koje nudi spa centar inspirisani su balinežanskom, azijskom i evropskom tradicijom i unapređeni modernim anatomskim i psihološkim tehnikama i znanjem. Ovi tretmani su jedna od ključnih atrakcija odmarališta, koje se može pohvaliti fantastičnom lokacijom s pogledom na okean.

Dva restorana u blizini ornamentalnog jezera i bar na otvorenom nude jela inspirisana italijanskom i lokalnom kuhinjom. Bazen, izgrađen na ivici grebena, okružen je platoima za sunčanje i hladovinom, nudeći jedinstvenu oazu za relaksaciju.

Bulgari Wedding Chapel, Bulgari Hotel, Bali.
Bulgari Wedding Chapel, Bulgari Hotel, Bali.

Plaža, koja se nalazi između grebena i okeana, duga je kilometer i po i jedino joj se može pristupiti iz hotela kosim liftom.Impozantan hinduistički hram stoji na najvišoj tački kompleksa, odakle se pruža očaravajući pogled u vreme zalaska Sunca.

 

 

 

 

Za informacije i rezervacije, kontaktirajte nas na:

Tel: (62) 361 847 1000

infobali@bulgarihotels.com

www.bulgarihotels.com

 

 

 

 

Pročitajte više
1 2 3
Page 3 of 3