close

Moda

GAME ON

aaaaaa

Traka za kosu: HM studio
znojnica i majica: ADIDAS

FOTO: Marko Vulević, STAJLING: Vanja Pantin
ŠMINKA: Zlata Blagojević, FRIZURA: Dacha Hair
MODEL: Jefimija Jokić (Model Scouting Office)

Traka za kosu: HM studio, top i patike: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion), čarape: LINDEX, veš: VICTORIA'S SECRET PINK
Traka za kosu: HM studio, top i patike: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion), čarape: LINDEX, veš: VICTORIA’S SECRET PINK
Traka za kosu: HM studio, Dukserica, top i šorts: ADIDAS, čarape: VICTORIA'S SECRET PINK, patike: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion)
Traka za kosu: HM studio, Dukserica, top i šorts: ADIDAS, čarape: VICTORIA’S SECRET PINK, patike: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion)
Traka za kosu: HM studio, jakna: INES ATELIER, top ispod: ADIDAS, top preko: NIKE, donji deo trenerke: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion), boca za vodu: VICTORIA'S SECRET PINK
Traka za kosu: HM studio, jakna: INES ATELIER, top ispod: ADIDAS, top preko: NIKE, donji deo trenerke: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion), boca za vodu: VICTORIA’S SECRET PINK
Kabanica: OYSHO, top: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion), šorts i čarape: ADIDAS, cipele: REDA MILANO
Kabanica: OYSHO, top: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion), šorts i čarape: ADIDAS, cipele: REDA MILANO
Traka za kosu: HM studio, kupaći: KUIKO FACTORY, znojnice, trenerka i ranac: ADIDAS
Traka za kosu: HM studio, kupaći: KUIKO FACTORY, znojnice, trenerka i ranac: ADIDAS
Traka za kosu i jakna: HM studio, top: BERSHKA, veš: CALVIN KLEIN, šorts: PUMA
Traka za kosu i jakna: HM studio, top: BERSHKA, veš: CALVIN KLEIN, šorts: PUMA
Bodi: HM, duks vezani: NIKE, duks i čarape: ADIDAS, patike: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion)
Bodi: HM, duks vezani: NIKE, duks i čarape: ADIDAS, patike: FENTY PUMA BY RIHANNA (N fashion)
Pročitajte više

VETEMENTS – LUDILO KOJE SVI OBOŽAVAMO

wwweeee

Ružna estetika je novo moderno – poručuju nam braća Demna i Guram Gvasalia, lucidni dvojac koji stoji iza brenda vetements dok samouvereno i bez pardona ispisuje nove stranice modne istorije. Njihovi oversized komadi i krojevi ispali iz nekog pojedenog vremena, drski natpisi i detalji na ivici groteske teraju nas na obožavanje i poručuju  nam – vetementizujte se!

TEKST: Danka Grubačić
FOTO: Xxxxxx, Getty images

Posle niza šokantnih otkaza ili samostalnih odlazaka dizajnera iz velikih modnih kuća, finansijskih potresa koji njihov opstanak konstantno drže na ivici i prezasićenja tržišta trendovima usled plasiranja i po desetak kolekcija godišnje svakog iole važnijeg modnog brenda, delovalo je kao da je modna industrija na kolenima. I jeste, bar ako je suditi po zabrinutim komentarima modnih urednika i kritičara, koji, u početku stidljivo, a sada već vrlo otresito, modu poistovećuju sa bilo kojom drugom biznis sferom u kojoj umetnost i kreativnost nisu ništa, a novac je sve. Epilog poslednjih par godina je više nego očigledan – moda se stvara za profit nekoga na vrhu piramide, a ne za ljude koji će je nositi na ulici. Mnogi od tih istih dušebrižnika, koji u prvim redovima na nedeljama mode samo hvataju greške i cokću sebi u bradu i u smartphone, smatrali su da svetskoj modnoj sceni treba sveža krv.

Treba im novi Mekvin, novi Galijano, novi Margiela. Treba im mozak koji stvara odeću iz strasti ka toj odeći, oslobođen svih kalkulacija i benefita koje luda ideja može da donese. I pojavili su se oni, potpuno anonimni, neočekivani, niotkuda (iz Gruzije?!) skriveni iza natpisa Vetements koji je prosto gurao prste u razgoračene oči svima koji su ga gutali pogledima. Niko nije još ni stigao da zagrebe ispod površine ovog high street brenda, a njegove dukserice sa kapuljačom, majice sa ciničnim natpisima i oversized kabanice već je nosilo pola sveta. I Kanje Vest. I Rijana. I Biber. Za modni svet, takav, kakav je bio u toj 2014. godini, bilo je previše. A klupko ove modne misterije je počelo samo da se razmotava…

Gruzija fashion  rules

Iako se pojavila u Parizu, iza ove ulične, antimodne kolekcije koja se otvoreno smejala u lice pomahnitalim kupcima trendovskih dizajnerskih krpica, stajala su dva brata sa gruzijskim prezimenom Gvasalia – Demna, kreativni mozak, supertalentovani dizajner i Guram, poslovni mozak, menadžer sa besprekornim njuhom za biznis. Svima je odmah bilo jasno da je u pitanju kombinacija koja dobija. Iako braća, njih dvojica su se u svom revolucionarnom poduhvatu nazvanom Vetements spojili prilično kasno. Međutim, sve što je prethodilo tome, obećavalo je da će se desiti nešto veliko. Kad je Demna bio mali, izrađivao je lutke od kartona koje je oslikavao i oblačio, a brat Guram je sa tim organizovao improvizovane modne revije za koje je  prodavao pozivnice.

Chiara Ferragani
Chiara Ferragani

– Guram je, još kad mu je bilo svega pet godina, govorio: “Demna će imati modni biznis, a ja ću biti njegov direktor!” I sada je  moj direktor – rekao je Demna u intervjuu za portal Buro24/7. Odrastanje ih je udaljilo, Guram se školovao u Londonu, Demna u Parizu, ali sudbina (ili Guramov njuh) ponovo ih je spojila u trenutku kada je Demna bio u kreatorskom zanosu, opsednut željom da stvori potpuno atipičnu modnu kolekciju.

Kendall Jenner
Kendall Jenner

– Guram je došao kod mene kući i video da sam zatrpan skicama. Samo me je pogledao i rekao da će pronaći ljude koji će za to biti zainteresovani – objasnio je Demna. Pokazalo se da su Demnine otkačene ideje i Guramova odlučnost da se nešto toliko nekomercijalno prezentuje javnosti, došle u pravo vreme. Modna scena je bila spremna za neki Vetements. Ono što je neverovatno jeste činjenica da je garderoba koju su ponudili malaksaloj modnoj sceni delovala kao da je ispala iz nekog vintidž butika. Retro u novom ruhu, ružna estetika koja je revolucionarno moderna, nenosivo-nosivi komadi koji skrivaju obline, a transparentno pokazuju stav. Svi su bili u rebusu – šokirani i oduševljeni istovremeno. Dakle, epilog za kojim su istinski ljubitelji mode vapili. Devojke koje su ranije nosile kreacije Valentina ili Guccija, odjednom su se preobukle u genetičke dukserice, majice i kabanice.

Selena Gomez
Selena Gomez

Revije koje to nisu Vetements je koncept koji je od početka do kraja dosledan svom antimodnom stavu, pa su i njihove revije, od samo njihovog pojavljivanja na modnoj sceni, događaji o kojima se priča. I priča. I priča. Način održavanja je nekako radni, miriše na realno i nesavršeno, a na pistama (ako se te putanje tako mogu nazvati) nema poznatih modnih lica. Gigi, Kendal i ekipa ovde nisu dobrodošle jer njihova lica donose novac, a Vetements to ne želi. Tačnije, novac njemu sam dolazi, ali ne na taj način i definitivno ne pod bilo kakvim pritiscima okrutnog modnog kapitalizma.

– Sva naša odeća je autobiografska. Mi se ne trudimo da budemo cool. Dok stvaram, mislim o ljudima kojima će se svideti naša estetika i koji će dati sve da nose komade s našim potpisom – kaže Demna, koji bi, da takva sistematizacija postoji, bio kreativni direktor ove modne kućice. Revija koju, svakako, treba pomenuti jer će se ona još dugo pominjati u modnim publikacijama svih vrsta, jeste ona održana prošle godine u pariskom Galeries Lafayette na kojoj je predstavljena kolekcija za proleće 2017.

Nekonvencionalno je bilo sve vezano za nju, počevši od činjenice da je prikazana usred regularnog radnog vremena velike robne kuće pa sve do odevnih predmeta koje su kreirali zajedno sa 17 drugih brendova, među kojima su: Brioni, Perfecto, Schott, Levi´s, Comme des Garçons Shirt, Reebok, Canada Goose, Dr. Martens, Alpha Industries, Eastpak Luchesse, Manolo Blahnik i Juicy Couture.

Ovakva vrsta saradnje, pa još na reviji koja otvara Nedelju mode u Parizu, pravi je presedan na pariskoj modnoj sceni. I dok su modni urednici u neverici gledali odela italijanskog brenda Brioni, čuvenog po prefinjenim krojevima, koja su ovde bile satirično predimenzionirana i otkačene cipele, koje je lično Manolo Blahnik pristao da produži do komičnih razmera, braća Gvasalia su dali objašnjenje ovakve saradnje.

– To je bila težnja za izvrsnošću. Uzeli smo brendove koji su najbolji u svom području i zamolili ih da nam naprave komade u njihovom prepoznatljivom stilu, a mi ćemo ih doraditi u Vetements stilu – objašnjenje je koje je stajalo na papiru za goste revije.

Činjenica da je kolekcija rasprodata u rekordnom roku i da su ovlašćene online prodavnice bile zatrpane zahtevima posetilaca za dopunama obožavanih komada, govori apsolutno sve. Naravno, stvaranje odeće koja se prodaje tako da potrošači vape za još, nije mogla da ne donese talentovanom Demni ponudu neke velike modne kuće. Pitanje je samo bilo ko će se prvi setiti, a to je bila Balenciaga. Znajući da svako ima svojih pet minuta, stariji od dvojice Gruzijaca je to samouvereno i mudro prihvatio, i mediji su odmah krenuli da ispaljuju loše prognoze za njegov matični brend, predviđajući pad Vetementsa.

Dok čitate ove redove, u nekoj od redakcija Vogue modni urednik se upinje da dođe do makar jednog komada iz Vetements poslednje kolekcije, koju je svet imao prilike da vidi u januaru u Centre Georges Pompidou. Budite sigurni da je želi u svom editorijalu više od bilo koje dosadne krpice Karla Lagerfelda. I budite sigurni da joj se divi i čudi kao nekada kultnim grotesknim platformama Aleksandra Mekvina. Ta kolekcija za jesen-zimu 2017/2018, koja je predstavila tzv. društvene uniforme ljudi iz naše svakodnevice, delovala je kao kakva ulična povorka ljudi svih zanimanja i starosnih dobi. Otvorila ju je sedokosa gospođa iz Milana, u bundi i pencil suknji, a pokretnim stepenicama, koje su bile improvizovana pista, spuštali su se nemački turista, ruski penzioner, vojnik Ujedinjenih nacija, evropska policajka, skinheds obrijane glave, japanska bankarka…

Natpisi na majicama tipa Ja sam samo vojnik, nisam loš dečko, XXXXL kaiševi, kravate gde im mesto nije, ponovo su odvojili Vetements mnogo ispred svih ostalih savremenih brendova. Na početku 2017. modna kritika je opet u transu, a Vetements i dalje jedini antimodni brend koji je u poslednjih desetak godina uspeo da isprovocira novi sistem tako što je podsetio na onaj dobri stari.

Pročitajte više

MFW REPORT

44444555555

Svaka nedelja mode predstavlja određenu fuziju adrenalina, haosa, nervoze i na kraju proslave uspešne revije. to je začarani krug i proces kroz koji prolaze svi, od dizajnera, preko manekenki, pa  do gostiju revija, koji, ma koliko iskustva imali, nikad ne znaju koliko tačno treba biti fashionably late a da revija ne počne bez njih.

PIŠE: Vanja Pantin
FOTO: Dušan Petrović, Getty images, vogue.com

Iz ugla nekoga ko voli modu, praćenje Fashion Week-a je nadasve zabavno i, pre svega, lepo iskustvo ali ništa nije nalik onome što na kraju izađe kao finalni proizvod.

Gigi Hadid, Versace
Gigi Hadid, Versace

Aktivnosti u jednoj od četiri modne prestonice nisu samo odlasci na revije već i prezentacije, žurke, aftere a za sve treba imati energije. Zanimljivo je gledati danas kako se modne kuće bore za marketing u svetu digitalnih medija a najbolji primer su definitivno Dolce&Gabbana, koji već drugu reviju zaredom angažuju svetske tinejdžerske influensere i decu celebrity ličnosti da im šetaju revije – što više folovera, to je veća šansa da će vas Domeniko i Dolče PR tim kontaktirati. Ali, ni to nije dovoljno: njihova politika ove godine zasnivala se na tome da ako želite da budete gost revije a niste celebrity već modni influenser – morate da potpišete ugovor da ćete od celog Milanskog fashion week-a doći samo na njihovu reviju. Takozvani ekskluzivitet.

Sofie Richie, DG Runway
Sofie Richie, DG Runway

MaxMara je, sa  druge strane, angažovala model, koji šeta reviju samo sa burkom a brend je video to kao priliku da promoviše različitost i širinu koju moda treba da predstavlja danas. Čak je Gigi Hadid okačila sliku iz bekstejdža sa tim modelom i rekla da je taj korak inspiracija svima i da moda zauvek treba da slavi različitost.

Chiara Ferragni
Chiara Ferragni
Max Mara
Max Mara

Prada je ove godine napravila totalno retro scenografiju a press fotografije rađene su u malim ložama koje su dočaravale enterijer sedamdesetih. Versaće je miksovao sportski look sa klasičnim seksi komadima, dok su za Guči ljubitelji mode konstatovali da se ponavlja i da je vreme za nešto malo drugačije.

Lena Perminova, Prada
Lena Perminova, Prada

Chiara Ferragni otvorila je svoj Pop Up Store i družila se sa fanovima, dok je Gigi Hadid promovisala svoju „Tommy X Gigi“ kolekciju i strpljivo odgovarala na pitanja o tome kako je inspiracija za ovu kolekciju bila klasična opuštena California devojka koja voli da slobodan dan provede sa društvom na plaži. Zanimljivost na Fendi reviji bio je protest protiv prirodnog krzna koje ovaj brend koristi u velikim količinama, ali to nije sprečilo reviju da se održi mada su bezbednosne mere bile do ispred paparaco fotografa.

Gigi Hadid Tommy Hilfiger Event
Gigi Hadid Tommy Hilfiger Event

Ruskinje Mira Duma i Lena Perminova i dalje su vrlo aktuelne i cenjene u modnim krugovima. Lena  je ove godine u kolaboraciji sa čuvenim brendom Casadei prezentovala svoju capsule kolekciju cipela, a Mira je bila u prvom redu svih revija i pripremala materijal za čuveni buro 24/7 portal.

Kendall Jenner, Versace
Kendall Jenner, Versace
Naomi Campbell i Lewis Hamilton, Versace
Naomi Campbell i Lewis Hamilton, Versace

Što se digitalnog marketinga tiče, neke revije su na svojim oficijelnim instagram profilima prenosile svoje revije putem LiVe opcije i tako podelile sa ostatkom sveta ono što je do pre par godina ekskluzivno moglo da vidi samo visoko rangirano uredništvo svetskih magazina, celebrity ličnosti i bajeri. Ta nova era marketinga približava visoku modu običnim smrtnicima ali, sa druge strane, smanjuje nedostupnost i famu koja se ranije pravila oko famozne modne industrije.

Anna Wintour
Anna Wintour
Versace Fall 2017
Versace Fall 2017

Na kraju dana, koliko god nedelja mode delovala kao skup konsekventno zabavnih događaja, ne zaboravimo da je to jedna od finansijski najjačih industrija na globalnom nivou i da sva ta zabava okreće velike količine novca. Poenta je samo – ko će to najkreativnije da uradi.

Pročitajte više

URBAN JUNGLE

Top, minđuše Phillip Plein,                                                                                                                                                          suknja Mona

Top, minđuše Phillip Plein                                                                                                                                                          suknja Mona                                                                                                                                                                     FOTO: Dušan Petrović                                                                                                                                         STAJLING: Vanja Pantin                                                                                                                                        ŠMINKA: Snežana Karović                                                                                                                                        MODEL: Luna Valas/Model Scouting Office

Kačket Nike Lab,                                                                                                                                                                            jakna Sacree Victorie,                                                                                                                                                            pantalone Mona,                                                                                                                                                                               top La perla,
Kačket Nike Lab, jakna Sacree Victorie, pantalone Mona, top La perla,
Košulja Phillip Plein,                                                                                                                                                                     suknja Disquared2,                                                                                                                                                                narukvice Parfois
Košulja Phillip Plein, suknja Disquared2, narukvice Parfois
Mantil Mona,                                                                                                                                                                                       top La Perla,                                                                                                                                                                                     čoker i farmerke Phillip Plein
Mantil Mona, top La Perla, čoker i farmerke Phillip Plein
Kačket Nike Lab,                                                                                                                                                                                  top La Perla,                                                                                                                                                                               jakna Zara,                                                                                                                                                                       suknja Mona,                                                                                                                                                                        čizme Phillip Plein
Kačket Nike Lab, top La Perla, jakna Zara, suknja Mona, čizme Phillip Plein
Košulja Mona,                                                                                                                                                                            farmerke na tregere i minđuše Phillip Plein
Košulja Mona, farmerke na tregere i minđuše Phillip Plein
Jakna i čoker Phillip Plein
Jakna i čoker Phillip Plein
Košulja Mona,                                                                                                                                                                           farmerke na tregere i minđuše Phillip Plein,                                                                                                                     narukvice Parfois
Košulja Mona, farmerke na tregere i minđuše Phillip Plein, narukvice Parfois
Kombinezon Ines Atelier                                                                                                                                                                kaiš, minđuše i jakna Phillip Plein
Kombinezon Ines Atelier, kaiš, minđuše i jakna Phillip Plein
Pročitajte više

Sve žene koje usklade porodicu i karijeru su heroji

original-marines-27

Poznate manekenke i dalje su aktivne u modnom svetu iako se bave i drugim poslovima, što ih nije omelo da se ostvare kao majke. Njihovi radni dani počinju rano a završavaju se kasno, pa stižu i na snimanja i na igrališta, uz malu pomoć svojih partnera i majki

Piše: Goran Jovanović FOTO: Jelena Milovanović
DECA: Simon Momirov i Dorotea Stanković

Ivana Momirov (35) i Ivana Stanković (29), iskusne su manekenke, ali i mlade majke koje se trude da nijedan segment njihovog života ne trpi. Obe imaju po jedno dete i karijere koje zahtevaju čest boravak u inostranstvu, pa ipak, uz pomoć svojih partnera, uspevaju da odvoje vreme za sve.
Iako vole i razumeju se u modu, dnevne obaveze brže završavaju kada odbace štikle i šminku, a u razgovoru sa njima otkrili smo da su obe na modne piste zakoračile slučajno, kada su ih, kao na filmu, zapazili skauti modnih agencija. To je možda bila sreća, a sve ostalo zahtevalo je trud i rad, koji ni danas ne prestaje.

Kako ste počele da se bavite manekenstvom i osećate li da je vreme za druge stvari? Da li su tridesete godine nužno prekretnica u manekenskoj karijeri, kada svaki model traži alternativu?

IVANA MOMIROV: – Manekenstvom sam počela da se bavim spontano, tako što su me skauti iz jedne pariske agencije pronašli u Beogradu, i to veoma kasno – sa 25 godina sam prvi put otišla u Pariz i ostala preko dve godine, a i dan – danas idem tamo. Još sam manekenka iako imam 35 godina i, naravno, da razmišljam o alternativi, pošto sam svesna da ovaj posao ne može večno da
IVANA STANKOVIĆ: – Na prvoj godini fakulteta je počela moja manekenska karijera, skroz spontano – zaustavljena sam na ulici sa pitanjem da li sam model. Nedugo zatim amfiteatar Fakulteta organizacionih nauka zamenila sam modnim pistama Milana.  Još nisam stigla do famoznog broja 30, ali primećujem da je radni vek modela sve duži, mada je pametno biti korak ispred i razmišljati o nekoj drugoj ili uporednoj karijeri.

Koliko je na promene koje ste sprovele u karijeri uticalo to što ste postale majke? Kako ste se organizovale posle rođenja deteta, s obzirom na to da u vašem poslu nema klasičnog porodiljskog odsustva?
IVANA MOMIROV: – Postala sam mama sa 29 godina i nisam uopšte razmišljala da nastavim sa modelingom, ali opet spontano, otprilike godinu i po posle porođaja sam otputovala za Pariz i počela da radim. U udruženju manekena sam još od 2008. godine, uplaćujem doprinose tako da sam stekla pravo na porodiljsko bolovanje od godinu dana. A posle toga, kao i svaka druga mama, polako se vraćamo na posao, vrtić, muža, pomoć bake…
IVANA STANKOVIĆ: – Prvo nisam ni slutila da ću se vraćati u manekenske vode, nisam mogla da predvidim kako će majčinstvo izgledati. Međutim, dobila sam pozive iz inostranstva koje sam prihvatila. Oko organizacije nije bilo problema, podrška porodice i partnera je bila velika tako da sam nesmetano mogla da se vratim poslu.

Kako je pre rođenja dece izgledao jedan vaš radni dan, a kako izgleda danas?
IVANA MOMIROV: – Radni dan izgleda isto: dolazak na set u određeno vreme, šminka, frizura, slikanje/snimanje – jedina razlika je što me posle posla, osim muža, kod kuće čeka i dete.
IVANA STANKOVIĆ: – Radni dan je u principu isti, počinje rano a završava se kasno, sada samo treba organizovati čuvanje deteta i ostale aktivnosti.

Čuveno pitanje, kako usklađujete porodicu i karijeru, postavlja se samo ženama. Pa, kako vi to činite? I da li vam partneri pomažu u porodičnim i kućnim obavezama?
IVANA MOMIROV: – Ni muž ni ja nemamo fiksno radno vreme tako da možemo da se organizujemo, pogotovo kada dete ide u vrtić. Muž mi pomaže baš oko svega, dešava se da zbog posla budem van zemlje po deset dana i, uglavnom, on brine o sinu Simonu, a moja mama priskače u pomoć s vremena na vreme, uglavnom, oko kuvanja.
IVANA STANKOVIĆ: – Trudim se da uskladim svoje poslovne i porodične obaveze, mislim da mi to polazi za rukom. Ćerka Dorotea rado ostaje sa tatom kada ja radim, ali ponekad ide na snimanje sa mnom pošto joj je sve to vrlo zanimljivo. Tada mi kaže: ‚’Mama, povedi me, čuvaće me šminkerka’’.

Imate li uzore kada su u pitanju uspešne žene koje su spojile karijeru i porodicu?
IVANA MOMIROV: – Svaka žena koja to uskladi je heroj u mojim očima! Ja imam tu sreću da, kad se npr. Simon razboli, mogu da ostanem sa njim kod kuće, ne moram nikoga da pitam za bolovanje i da se osećam krivom. Nažalost, 90odsto žena ima ovaj problem i još mnogo drugih.
IVANA STANKOVIĆ: – To je Mila Litvinjenko, vlasnica firme Aura. Nisam imala priliku da je upoznam, ali pratim njen rad na društvenim mrežama.

Koliko ste naučile o modi baveći se manekenstvom i koliko se vaš način odevanja promenio otkad ste postale majke?
IVANA MOMIROV: – Nikada nisam bila preterano doterana, uglavnom, sam bez šminke preko dana i retko nosim štikle, pa mi se stil odevanja nije menjao ni posle porođaja. Baveći se ovim poslom, dosta se nauči o materijalima, krojevima, koji deo tela pokriti/istaći… Na slikanjima, na primer, probam garderobu koju nikad ne bih pogledala, a onda shvatim da mi super stoji, isto je sa šminkom i frizurom, mada još uvek nisam naučila ni jedno ni drugo da primenim na sebi (smeh).
IVANA STANKOVIĆ: – Mnogo sam naučila o modi baveći se ovim poslom. Zbog kastinga koje posećujem, uglavnom, sam u jednostavnim crno – belim kombinacijama, što nosim i privatno u dnevnoj varijanti. Šminkam se umereno i u specijalnim prilikama, kako bi se koža odmorila. Moj stil se nije promenio od kako sam postala majka, volim ležerne i udobne autfite.

Da li ste razmišljale o tome da počnete da kreirate i da pokrenete sopstvene modne linije?
IVANA MOMIROV: – Mislim da je naše tržište prezasićeno modnim dizajnerima. To bi trebalo prepustiti nekome ko je za to školovan ili ima stvarno dobre ideje, a većina radi copy paste varijante.
IVANA STANKOVIĆ: – Opredelila sam se za drugu vrstu biznisa, koji je vezan za inovativne proizvode zdrave hrane. Ali, možda, počnem i da kreiram, ako mi se javi inspiracija. Ko zna?

Volite li da stilizujete i svoju decu za svaku priliku ili vam je važnije da se igraju, pa ako treba, i zaprljaju? I koliko njih zanima moda?
IVANA MOMIROV: – U horoskopu sam Vaga i volim da sve bude u harmoniji, pa tako i u oblačenju, ali ne po cenu svega. Dete je dete i treba ga pustiti da uživa u tome, da se igra, zaprlja… Ne mogu da mu obučem skinny jeans i da odemo u park ili igralište…
IVANA STANKOVIĆ: – Važno mi je da se ona oseća prijatno u odeći koju nosi. Nikada je nisam sputavala, iako smo imale razne faze, na primer, svakodnevno nošenje haljinica od tila u vrtić, tako da su nas često pitali na ulici da li smo pošle na priredbu. Trenutno je u ležernoj fazi nošenja šortsića i helankica, pa njen stil prepuštam njoj – snalazi se vrlo dobro.

Ko su za vas modne ikone i zbog čega?
IVANA MOMIROV: – Kate Moss, Sienna Miller, Kate Bosworth, Anja Rubik…  Zašto? Možda zato što svaku kombinaciju koju vidim na njima vidim i na sebi i, uglavnom, je to opušten a cool stil.
IVANA STANKOVIĆ: – Za mene u Srbiji modnu ikonu predstavlja Jelena Malešević ispred brenda Morfium. Radila je na svetskim filmskim projektima, predstavama, oblačila naše ekipe za Evrosong itd. Ona je ispred vremena, kada nešto kreira, posle nekoliko godina se to tek pojavi u kolekcijama poznatih svetskih brendova. U inostranstvu bih izdvojila Annu dello Ruso.

IVANA MOMIROV

Vivienne Westwood je simpatična, nije znala ko je Rihanna.

Nekoliko godina ste živeli u Parizu. Francuskinje su čuvene po svom stilu, a da li su žene sa Balkana preterano doterane ili, možda, uniformisane?
Francuskinje imaju ležeran i cool stil koji obožavam- pogledajte samo Caroline de Mairget, urednicu francuskog Vogue-a Emmanuele Alt, revije Isabel Marant… Kod Francuskinja je akcenat na kvalitetnim materijalima (svila, kašmir), jednostavnim krojevima i efektnim cipelama/torbama, minimalno se šminkaju… Kod nas, usled ekonomske situacije, devojke nisu u mogućnosti da priušte sebi kvalitetnije komade pa, stoga, i outfiti ne mogu da izgledaju isto, to se, naprosto, vidi. Svuda u svetu vlada trend uniformisanosti, samo se pravac razlikuje od zemlje do zemlje. Meni više smeta full make up preko dana, prenapumpana usta i veštački nokti – čini mi se da svaka treća devojka na ulici ima bar jednu od gore pomenutih stvari.

Radili ste za svetski poznate kreatore. Ko je od njih ostavio najsnažniji utisak na Vas?
U sećanju mi je ostao Martin Margiela,  koji, inače, nikad nije davao intervjue i niko osim ljudi koji rade sa njim nije znao kako izgleda. Takođe, i Vivienne Westwood je krajnje simpatična. Dok smo čekali da počne revija, pitala je ljude iz organizacije zašto toliko kasni, neko joj je rekao da čekaju da smeste Rihannu a ona je iskreno pitala: Ko je Rihanna? To je bilo 2007, pretpostavljam da sada zna ko je ona.

Odličnu liniju zadržali ste i posle porođaja. Jeste li ikada imali potrebe da držite dijetu i kako izgleda vaš jelovnik? Da li kuvate?
Ni u trudnoći se nisam ugojila mnogo- oko osam-devet kg i to je praktično mesec dana posle porođaja nestalo, čak sam i smršala još koje kilo zbog izmorenosti, nespavanja i sl. Nikad se ne bih bavila ovim poslom da nisam imala predispozicije ,ne vidim poentu da se neko bavi ovim poslom a da je stalno na dijeti. Trudim se da se hranim što zdravije i da osluškujem svoje telo, jer verujem da ne postoji univerzalna ishrana koja odgovara svakome, već je treba prilagoditi pojedincu, što je ujedno i osnovni razlog zašto ne verujem u dijete. Volim da kuvam i isprobavam nove recepte jer tako imam najbolji uvid u to šta je od sastojaka u konkretnom jelu.

IVANA STANKOVIĆ

Manekenstvo me je podstaklo da započnem svoj biznis.

U kojim zemljama ste najviše radili? Čija moda Vam se najviše dopada, a čiji životni stil?
Najduže sam se se zadržala u Parizu, mada sam dosta radila i u Italiji. Najviše volim francusku modu, sve je tako jednostavno i elegantno, dok me kod Italijana oduševljava životni stil, stalno su nasmejani i znaju da uživaju.

Osim manekenstvom, u poslednje vreme bavite se i zdravom hranom, pokrenuli ste svoj biznis. Kako je došlo do toga i kako se snalazite?
U pitanju je proizvodnja fermentisanog belog luka – Black look. Belom luku se ovim specijalnim tehnološkim postupkom uveća količina antioksidanasa do 10 puta u odnosu na običan beli luk, tako da postaje super namirnica. Čenovi su crne boje slatkog ukusa i nema neprijatnog zadaha nakon konzumacije. U inostranstvu se služi u restoranima koji poseduju Mišelin zvezdice. Slobodno mogu reći da je moj luk #kissfriendly.

Uspeli ste da završite fakultet paralelno sa manekenskom karijerom, a da li Vas je iskustvo koje ste stekli radeći motivisalo da postanete preduzetnica?
Mislim da se sve može postići dobrom organizacijom. Ja sam Fakultet organizacionih nauka završila u roku i pored čestih putovanja. Jednostavno sam naučila da učim kad god mi se ukaže prilika. Upravo mi se na jednom manekenskom putovanju i rodila ideja za moj preduzetnički poduhvat. Mnogo prijatelja sam stekla kroz svet mode, a i naučila sam da budem disciplinovana i samostalna.

CRNA GORA

  • PODGORICA, DELTA CITY, Cetinjski put bb
  • BAR, Maršala Tita C15​
  • BUDVA, 22. Novembra 7
  • KOTOR, KAMELIJA SHOPPING CENTER, Trg Mata Petrovića
  • TIVAT, II Dalmatinske
  • HERCEG NOVI, Sava IlićaIgalo

SRBIJA

  • BEOGRAD:
    • UŠĆE SHOPPING CENTER, Bulevar Mihajla Pupina 4 ,
    • RAJIĆEVA SHOPPING CENTER, Ugao Kneza Mihaila i Kralja Petra
  • NOVI SAD, MERKATOR CENTAR – Bulevar oslobođenja 102

BOSNA I HERCEGOVINA

  • BIJELJINA, Gavrila Principa bb
  • BANJA LUKA, Konzum Family Centar Aleja Svetog Save 69
  • SARAJEVO, Sarajevo City Center Vrbanja 1

Original Marines – italijanski brend, lider od 1983. u izradi i dizajniranju odeće za bebe, decu, novorodjene i tinejdžere.
Original Marines nudi total look kolekcije za uzraste od 0 meseci do 16 godina: odeće, obuće i asesoara.
Misija nam je još više ojačati poverenje i zadovoljstvo kupaca koje smo gradili godinama,
te zadržati profinjenost i kvalitet odeće na visokom nivou, ali u ekonomskim granicama dostupnim za celu porodicu.
To smo mi, originalni, kao i kupci koji nas biraju!

Pročitajte više

Cristobal Balenciaga

ap060705010548

Cristobal Balenciaga

“Žena nema potrebu da bude savršena ili, čak, lepa da bi nosila moje haljine, haljina će sve to učiniti za nju”

Piše: Petra Milačić
FOTO: balenciaga.com

Kada je Poiret izašao iz sveta couture-a (mode) tokom 1930-ih napisao je: ”Modi treba novi majstor da učini ženu slobodnom, kao što sam ja to uradio na svoj način, neko ko će joj dati ono što je najviše čini ženom i ko će slediti svoj ideal, ne dozvoljavajući ničiji uticaj. On će postati slavan i, usred tog laskanja, privući će tokom narednih godina učenike i imitatore”. Kome bi se ove proročanske reči bolje mogle pripisati nego Balenciagi?

Nakon izbijanja građanskog rata u Španiji 1936. g. Cristobal Balenciaga je bio primoran da zatvori svoje tri kuće mode i da napusti domovinu. U Pariz je stigao 1937. g. i tamo je, zahvaljujući velikodušnosti prijatelja iz San Sebastijana, koji su bili izbeglice, uspeo da veoma brzo otvori svoju modnu kuću na Aveniji Džordž V i da u avgustu iste godine predstavi svoju prvu parisku kolekciju. Odmah je usledilo priznanje za talenat i stil, koji su mu osigurali reputaciju u prethodnih dvadeset godina. U februaru 1939.g. Daily Express je objavio priču o „mladom Špancu“ koji je uveo revoluciju u modu, opisujući kako se kupci i mediji, bukvalno, biju da dođu na njegove kolekcije, pobogu, kao da je u pitanju fudbalski meč. U istom periodu stanica modnog programa na Radiju 37 je ocenila kolekciju očaravajućom, izdvajajući infanta haljine (venčanice, haljine za crkvu) i tada popularne ogrtače, uticaj materijala u jarkim bojama, i crveno-crno-bele za večernje prilike. Courrier de la Mode je izrekao svoju presudu: ”Ispod njegove očigledne jednostavnosti svaka od ovih malih haljina je remek delo visoke mode. Pogledajte ih bolje i otkrićete suptilnost i originalnost kroja, i zaključićete da ne postoji Balenciaga haljina ispod 6.000 franaka”. Svi su pričali o njegovom famoznom kockastom kaputu, kod koga je rukav sašiven zajedno sa naramenicama i njegovoj kombinaciji crne i braon.
Balenciagina reputacija je rasla tokom godina rata i posao je doživeo brz uspeh, uprkos činjenici da je morao da zatvori radnju na par meseci i da je otvori tek onda kada je stigla pretnja o oduzimanju zgrade. Tri španska posla su nastavila da posluju tokom rata. “Žene iz celog sveta su prelazile granice da kupe njegove kreacije koje su bile predmet neverovatne krijumčarske trgovine,” napisao je jedan španski novinar.
Ovo je bio period raskošnog dizajna inspirisanog španskom renesansom koju je Balenciaga kreirao za Alice Cocea u Teatru ambasadora, odevnih komada lakih za nošnju u zatvorenim neugrejanim stanovima, obloženih sa belim zečijim krznom – budući da tada nije bilo hermelina (sredstvo za ogrev). 1947. g. Dior je napravio trijumfalan ulazak na međunarodnu modnu scenu, ali ni predstavljanje njegovog New Looka (novi izgled), ni sav sjaj njegovog imena nisu mogli pomračiti popularnost i slavu Balenciage, koji je tada već čvrsto bio uhodan sa klijentima, kupcima i medijima, takođe. Dovoljno je setiti se entuzijastičnih članaka koje je pisala Karmel Snou u Harper’s Bazaar, u kojima je pevala ode Balenciaginoj, naizgled, jednostavnosti, tako nemogućoj za imitiranje, zasnovanoj na rigoroznim izradama i veštini izvođenja, koja je bila nenadmašna. Kristijan Dior je lično izrazio veliko poštovanje Balenciagi, koga je voleo da zove ”maestro svih nas”. Betina Belard, još jedan veliki modni hroničar, priča priču koja ilustruje iskrenost njegovog divljenja. Ona se seća kada je bila sa Diorom na nekom događaju u San Francisku, kada je dizajner, očaran njenim odelom, rekao: ”Samo Balenciaga je u stanju da napravi takvo savršenstvo.”

1948. g, razoren skorom žalošću, maestro je bio spreman da prekine posao i upravo ga je Kristijan Dior lično preklinjao da ne zatvara svoja vrata. Ranih pedesetih Balenciaga je lansirao njegovo prvo semi-fitted (polu opremljeno) odelo, balon haljinu, seljačku košulju i mornarsko odelo. Njih su pratili tunika, sack (džak) haljina, tvid u svim mogućim oblicima i čipka u mističnim prugama, koja se koristila za trik majice i tunike. Vrat i zglobove je ostavio otvorenim kako bi naglasio nakit i pokrete ruku. Silueta koju je kreirao Balenciaga je postala novi trend. Ona je izražavala radikalno drugačiji odnos između tela i odeće, i njegove kasnije, fluidne linije, koje su se uvek zasnivale na fundamentalnom klasicizmu, od kojeg nikada nije odstupao u životu, kombinujući eleganciju i komfor u savršenoj harmoničnoj razmeri. Kroz magiju njegovih šavova, dizajner je, čak, mogao da dozvoli sebi (na veliko zadovoljstvo njegovih klijenata) da ispravi bilo kakve blage nesavršenosti ljudske figure ispod tih odevnih predmeta… „Balenciagino čudo”, kako će to reći njegov veliki prijatelj Hjubert de Živanši.
Balenciagina odeća za dan je, zbog svoje jednostavnosti, mogla proći nezapaženo u masi. Samo bi oni upućeni mogli videti suptilan kroj i kvalitet materijala koji karakterišu Balenciagin stil. Za veče, kako god, Balenciagina haljina bi se isticala svojom smelošću i originalnošću, takođe, i sjajem svojih boja i materijala, čineći ženu koja je nosi dalekom i nepristupačnom, kao umetničko delo.
1958. g. Džon Ferčajld je napisao članak u Women’s Wear Daily, opisujući veličinu njegovog uticaja: ,,Ako bi Balenciaga diktirao modu do te mere da ga ostali dizajneri kopiraju, i ako bi najbogatije žene na svetu bile spremne da plate najveće cene za njegovu garderobu, onda bi deo visoke mode Amerike morao da sledi taj primer.” Balenciaga je, pak, bio znatiželjan da vidi prekookeansku tehnologiju, o kojoj je toliko čuo, i odlučio je da ode i lično vidi. Tokom posete fabrici, koja je proizvodila ready-to-wear (gotovu) odeću u Nju Džersiju, shvatio je da se njegova odela ne mogu izrađivati na mašinama. Često se govorilo da bi Balenciaga mogao sagraditi komercijalnu imperiju veliku kao i Diorovu, ali promišljeno, on je zadovoljno ignorisao laskanja i nagovaranja masovnog tržišta i koncentrisao se na održavanje svoje reputacije kao dizajnera najvećeg luksuza i elegancije. Srdito nezavisan, on je zadržao kontrolu nad njegovim poslom sa parfemima i, čak, je preferirao da se ne vezuje za Sindikalnu komoru visoke mode. Zahvaljujući ekstremno bogatoj, privatnoj klijenteli i veoma visokim cenama, House of Balenciaga je mogla da priušti da odbije ponude. Imala je obrt veliki koliko druge dizajnerske kuće iako je zapošljavala manje ljudi.

Dizajnerovi najbliži saradnici se sećaju neumornog čoveka koji je mogao da nadgleda i sto dvadeset proba u jednom danu, i da i dalje drži na oku najsitnije detalje kolekcije i koji je mogao da napravi haljinu ili šešir vlastitim rukama. „Vešte i izrazito spretne ruke”, rekao je drug i kolega dizajner, sećajući se probe u ateljeu u Madridu. „Maestro je bio kao hirurg okružen svojim timom asistenata, radeći u potpunoj tišini, rukujući makazama i iglama sa fascinantnom sigurnošću, transformišući platno u izvanredno balansiranu i elegantnu haljinu.” Neizmerno zahtevan, on bi završio dizajne ne odabirajući i ponovo ih ušivajući, po nekoliko puta, sve dok ne bi bili savršeni, i ne bi oklevao da provede sate na sečenje i postavljanje rukava, kako bi došli baš na pravo mesto, ili kako bi se postarao da šavovi kragne budu nevidljivi. On je lično proveravo modele pre nego se pošalju klijentima, ponekad ih zadržavajući, na veliko nezadovoljstvo svojih prodavačica. Ujutru bi na stolu ateljea zaposleni našli male zabeleške na španskom, koje je ostavio Monsieur Balenciaga, na kojima su bile ideje ili promene mišljenja koje su usledile tokom noći, a u vezi oređenih modela. Njegov odani kolega Fernando Martinez se seća da su njegovi izbori i odluke imali ogroman uticaj na finansije modnog tržišta.
Njegovo pronicljivo oko za materijale, od kojih su neki pravljeni samo za njega, pomoglo mu je da osvoji poštovanje dobavljača. On je voleo smele materijale, tešku tkaninu, nove tkanine, reljefe koji su hvatali svetlost, prozirnost čipke postavljene na raznovrsnim pozadinama, i kitnjaste vezove, često one inspirisane Španijom. On je spajao njegove vlastite boje, koristeći male uzorke, a ponekad bi, kako nam je rekla njegova sekretarica, pokupio samo par tema sa poda radne prostorije. Tokom šezdesetih on je bio poznat po svojoj besprekornoj tehnici i uzdržanoj čistoći forme. Sve po čemu su se razlikovali različiti modeli bilo je par suptilnih dodira tu i tamo, drugačiji završeci i težina materijala. Posebno je bio poznat po svojoj maestralnoj upotrebi kosog reza na šavovima kompleta od lana i krepa. Američka štampa je izrazito bila rečita u hvaljenju njegovog genijalnog rada, opisujući njegove rezove kao trijumf i veličanstvenost elegancije njegovih kolekcija, njihov neodoljiv luksuz i lepotu. Tada je njegov uticaj na modu bio na vrhuncu. Iako je bio strastan kolekcionar antikviteta, u svarnosti je živeo samo za svoj rad. Posvećen umetnosti couture (mode), on bi bukvalno nestao, sklonio se od pogleda, sve do momenta pojavljivanja kolekcije. On je, možda, nervozno provirivao iza zavese, gledajući proces i njegove verne kolege koji su mu bili duboko privrženi. Ponekad bi neki od njih naknadno došli do jednog od njegovih studija, potpuno iscrpljeni od brige i nedostatka sna, i sklanjali model sa kojim on više nije bio zadovoljan. Courreges, Emanuel Ungaro i Frederic Castet svoje veštine naučili su od njega i nikada nisu prestali da ga smatraju izvanrednim čovekom. Oni se sećaju prepoznatljive atmosfere, gotovo monaške mirnoće i discipline koja je preovladavala prostorijom. Modelima je bilo zabranjeno da se smeju u salonima i oni su, takođe, paradirali u totalnoj tišini, glava visoko uzdignutih, gazeći u daljinu, struka i kukova isturenih napred, kako ih je njihov gazda naučio, uvek sa ljubaznošću i izuzetnom učtivošću koja je bila njegov zaštitni znak.

On nikad nije voleo da prisustvuje probama klijenata, ali oni koji su imali tu čast su ga obožavali, a neki su, čak, i postali njegovi bliski prijatelji. Jedna od njih Paulina de Rotšild je pričala o njegovoj sposobnosti da utiče na izgled žena koje je oblačio. Glorija Ginis, dugogodišnja prijateljica, davala je haljinama koje je nosila fluidnost i gracioznost, dok je Vojvotkinja od Vindzora haljinama davala duhovitost. Ostale vatrene obožavateljke, uključujući gospođu Bidle, koja je ponekad naručivala i po osam haljina dnevno (što je četrdeset radnika ateljea gotovo non stop činilo zauzetim), i grofica Bizmark, čije su ljepota i elegancija bile legendarne, i koja je jednom ostala dva dana kod njega kada je čula da je maestro odlučio da zatvori posao. Iako u suštini usamljen, Balenciaga je imao puno prijatelja, među njima Medlin Vion, Koko Šanel i M.L. Busket, koje je redovno posećivao u svojim kasnijim godinama. Između kolekcija bi se povlačio u Španiju i tamo se sastajao sa starim prijateljima, kojima se poveravao o tome koliko je bio iscrpljen, koliko je bio opterećen poslom i obavezama. Jednom je svom slikaru Mirou rekao: „Ti si srećan. Ako želiš da napraviš remek delo, to uradiš sam. Meni treba pet stotina ljudi da bih to postigao…” a, ipak, uvek je strastveno govorio o svom zanatu.

Godine 1968. u vreme socijalnih prelivanja u Francuskoj bio je datum maestrove poslednje kolekcije. Doživljavajući more promena u životu i društvu, Balenciaga je video da je vreme za luksuz i eleganciju prošlo. Zatvaranje njegove modne kuće ga je punilo dubokim žaljenjem i bacilo njegove zaposlene u pravo stanje konfuzije. „Balenciaga je odlučio da prestane sa radom i moda nikada više neće biti ista,” napisao je Sem Vajt u Evening Standard-u. Čovek sa užasnom popularnošću kod novinara, fotografa i predmet društvenih ćaskanja svoj život je zaodenuo misterijom, koja je, paradoksalno, bila najbolji publicitet od svega.
Povukao se u svoju kuću u Igueldu, blizu San Sebastijana u Španiji, koju u nekom smislu nikada i nije napustio, i čiji uticaj je ostao najjači tokom njegove karijere. To je bio izvor onih crnih i braon boja, onih vezova teško optočenih pozamanterijama, briljantnih belih boja, gracioznih Infantas, onih strogih, ozbiljnih pratilja, izvor crne čipke prožete rozom bojom, izvor teške krute svile upotrebljene kod velikih asimetričnih haljina a la Zurbaran, izvor za haljine čiste kao Madona, koje blistaju u obliku trapeza, nepopustljive, kao statue. Balenciaga je umro 1972. godine u Haveau i sahranjen u njegovoj rodnoj Baskiji – čiji je uzdržani karakter, disciplinu i dostojanstvo on zasigurno nasledio.
Sesil Beton je pronašao prikladan epitaf za ovog legendarnog dizajnera čiji se uticaj proširio na čitav svet: ”Balenciaga je stvorio budućnost za modu”.

Sve po čemu su se razlikovali različiti modeli bilo je par suptilnih dodira tu i tamo, drugačiji završeci i težina materijala.

Nikad nije voleo da prisustvuje probama klijenata, oni koji su imali tu čast su ga obožavali.
Balenciaga je stvorio budućnost za modu.
Silueta koju je kreirao Balenciaga je postala novi trend.

Pročitajte više

Veličanstveno putovanje Iv Sen Lorana

YSL-2

Veličanstveno putovanje Iv Sen Lorana

Odao je poštovanje svim dizajnerima koji su ga inspirisali – svojim učiteljima Kristijanu Dioru, Elsi Skjapareli i Gabrijeli Šanel
Piše: Jovana Ilić
FOTO: Getty Images, Vogue.com

French fashion designer Yves Saint Laurent (1936 – 2008) in London, 12th September 1958. He is arranging to show his Autumn collection for Dior to an audience including Princess Margaret, at Blenheim Palace. (Photo by Popperfoto/Getty Images)

U ponedeljak, 7. januara 2002. godine Iv Sen Loran je sazvao pres konferenciju u svojoj modnoj kući na Petoj aveniji Markao, u pariskom Osmom arondismanu. Naizgled, svaki modni novinar je bio tamo, kao i njegove verne pristalice An-Mari Munjoz, Lulu de la Falais i Beti Ketro. Glasom punim emocija, na već pripremljenoj izjavi, Sen Loran je objavio da završava svoju karijeru u visokoj modi, 44 godine od svoje prve kolekcije „Trapez“ za modnu kuću Dior, 1958.godine, koja ga je katapultirala u sam vrh mode. Odao je poštovanje svim dizajnerima koji su ga inspirisali – svojim učiteljima Kristijanu Dioru, Elsi Skjapareli i Gabrijeli Šanel i nakon toga je rekao: „Izuzetno sam ponosan da žene širom sveta nose odela, mornarske jakne i trenč kapute,“ stilove koje je on učinio sveprisutnim. Nije zaboravio teška vremena i uzgred je pomenuo svoje demone: „Prošao sam kroz puno nervoze, kroz pakao. Sreo sam strah i užasnu samoću. Lažne prijatelje, konzumirao sredstva za smirenje i narkotike. Zatvor depresije i rehabilitacione centre. Jednog dana, iz svega toga sam pobjegao, ošamućen, ali trezan.“ Majstor je odlazio, ali je njegov rad već postao legendaran. Pet hiljada primeraka visoke mode i petnaest hiljada modnih dodataka, nacrta i raznih drugih stvari su smešteni u Fondaciji Pjer Berže – Iv Sen Loran. Fondacija je 5. decembra 2002.godine priznata kao francuska neprofitna organizacija i njena misija je da organizuje tematske izložbe preko mode, slikarstva, fotografije i dekorativne umetnosti, pa sve do podrške kulturnim i obrazovnim inicijativama. Fondacija je 10. marta 2004. godine otvorila svoja vrata javnosti u pariskom šesnaestom arondismanu sa izložbom „Iv Sen Loran-Dijalog o umetnosti“, koja će 2008. putovati do Fondacije Caixa Galicia u La Korunji, u Španiji.

Zatim je 2010. godine došla sveobuhvatna retrospektiva Iv Sen Loranovog životnog dela u Petit Palasu u Parizu, dok ga je Journees de la Mode d’Oran u Sen Loranovom rodnom gradu u Alžiru, odlikovala u maju 2013. godine u Le Meridien Oran hotelu i centru za konvencije. Brzim vraćanjem dolazimo do jedne važne godine u karijeri modnog dizajnera, kada Sen Loran upoznaje čoveka koji će zauvek promeniti njegovu životnu putanju, Pjera Beržea. Postavši njegov mentor, Berže je ohrabrivao Sen Lorana da otvori svoju modnu kuću nakon što je otpušten iz modne kuće Dior 1960. Američki milijarder Dž. Mek Robinson ga je vratio i poznati dizajner štampanih slova Kasandre je 1961.godine kreirao logo brenda YSL. Prva kolekcija je predstavljena 29. januara 1969. godine u 30. bis ulici Spontini u pariskom šesnaestom arondismanu (okrugu), gde je kompanija osnovana i gde će ostati punih 12 godina. Tu je Iv Sen Loran kreirao garderobu za modernu ženu, ponovo osmislivši jaknu u mornarskom stilu i trenč (kišni) kaput 1962. godine, 1966.godine prvi ženski taksido blejzer, 1967. prvo odelo za ženu i safari jaknu, a 1968. je lansirao kombinezon. Prilagodivši muški stil oblačenja, Sen Loran je dao ženi samopouzdanje, smelost i moć, a zadržavajući uz sve to ženstvenost. Dizajner je, takođe, inovirao i doveo modu lansirajući na ulicama pionirsku luksuznu liniju prêt-a-porter, nazvanu „Saint Loran Rive Gauche “ (Sen Loran leva obala). 1974. godine Sen Loran i Berže sele modnu kuću na Petu aveniju Merceau. Tamo umetnikov stil postaje više definisan i zreo, prevodeći društvena pomeranja u visoku modu. On je uobičajene principe mode zamenio slobodom, kreirajući odeću koja slavi život i pokret. Kroz svoje kolekcije Sen Loran je odavao počast vizuelnim umetnicima: 1965. sa svojim Mondrian haljinama; 1966 sa Pop Art haljinama; 1979. fokusirao se na Pikasa i Diaghileva, a već kasnije, 1980-ih na Matisa, Cocteau, Braque, van Goga i Apolinera. Istraživao je egzotične teme inspirisane Afrikom (1967), Rusijom (1976), Kinom (1977) i Španijom (1977). Maroko je, takođe, značajno uticao na Sen Loranov rad i paletu boja. Svake godine, u decembru i junu, on bi provodio dve sedmice u Marakešu dizajnirajući svoje kolekcije visoke mode. 1980. godine on i Berže su kupili imanje francuskog slikara Jacques Majorelle i oživeli zadivljujuću botaničku baštu, koja je sada otvorena za javnost. Iv Sen Loran grupa je 1999. godine prenesena na PPR (sadašnji Kering). Sen Loran i Berže su nastavili da nadgledaju deo za visoku modu, ali 2002. godine, kada Sen Loran odlučuje da se povuče, maison de haute couture (kuća visoke mode) zatvara svoja vrata. Nijedan drugi dizajner ga neće zameniti. Rretrospektivna revija, prikazana u januaru iste godine, u Centre Pompidou, označila je kraj onoga što je on u svom oproštajnom govoru nazvao „veličanstveno putovanje.“ Dana 1. juna 2008. godine Iv Sen Loran je umro u 72. godini od tumora mozga i njegov pepeo je kasnije rasut u Jardin (bašti) Majorelle u Marakešu. Danas, Peta Avenue Marceau više nije dom modnog ateljea, ali Fondacija Pjer Berže – Iv Sen Loran čuva dragocenu zaostavštinu od zaborava. Pariz je grad mode. Preživljavanje tamo je prava veština.

Svrgnut si brzo kao što si i krunisan

Teška kraljevina za podržavati je elegancija

A two piece in heavy white linen designed by Yves St. Laurent. The box type jacket has bracelet length sleeves, no collar, patch pockets, and a dropped shoulder line. The outfit is worn with a large brimmed hat and comes from his ‘Boutique Collection’. (Photo by Barry Lategan/Getty Images)

Mesto gde uspomena živi „Želeo bih da se moje haljine i crteži izučavaju za sto godina“ – rekao je Iv Sen Loran Elle časopisu 27. januara 1992. Sada Fondacija Pjer Berže – Iv Sen Loran je planirala retrospektive koje će mu ostvariti taj san, omogućavajući studiju rada čija je kreativna živost i uticaj na savremenu modu cenjena svaki dan. Jedinstvena u svojoj vrsti, ova institucija, koja je smeštena na Petoj Avenue Marceau, spaja odabrane komade iz 81 kolekcije visoke mode. Štaviše, dve stotine kvadratnih metara izložbenog i prostora za događaje je sagrađeno prema strogim muzejskim standardima. Ali, pravo blago na licu mesta su kolekcijske arhive (koje nisu dostupne javnosti). Čitavo nasleđe sastavljeno od odeće, crteža i skica je konzervirano na stalnoj temperaturi od 18 stepeni Celzijusa, na 50% hidrometrijski standard, u ormarima bez mogućnosti pojave prašine i u arhivskim kutijama bez kiseline. „Moda bledi, ali je stil večan“ – voleo je Iv Sen Loran da kaže. Danas, njegove kolekcije nastavljaju da impresioniraju i dokazuju da garderoba ne mora samo da ugađa mašti, već i da obuče modernu, emancipovanu ženu. Fondacija će 2017. godine postati Iv Sen Loran muzej. Pariz, u potpunosti posvećen radu stvaraoca. Drugi Iv Sen Loran muzej će biti sagrađen u Marakešu, pored Jardin Majorelle (bašte Majorelle).

FRANCE – CIRCA 1959: Yves Saint Laurent, French couturier and Tessa Beaumont, dancer, at Dior’s. September, 1959. LIP-10462-005. (Photo by Lipnitzki/Roger Viollet/Getty Images)
Pročitajte više

Ralph & Russo

Ralph & Russo : Runway – Paris Fashion Week : Haute-Couture Fall/Winter 2014-2015

Za samo sedam godina kuća  Ralph & Russo je prešla put od kancelarije veličine kutije cipela, sa samo jednom šivaćom mašinom, do užurbane kompanije sa više od sto ljudi

Njena prabaka, baka i mama su bile dizajneri coutura (couture-moda) i tako je Tamara Ralph rođena sa modom svuda oko nje, to je deo njenog DNK. U rodnoj Australiji studirala je na Vajthaus Instititu za dizajn u Sidneju i sanjala da jednog dana kreira modnu marku u Evropi. U međuvremenu je u svojoj zemlji brzo postala dizajner kod kojeg bi osoba od stila otišla. Kako to sudbina odredi, njen put za London 2004. godine će učiniti da se njen san ostvari. Odmah po dolasku slučajno je na ulici upoznala Majkla Russo-a – briljantnog i talentovanog biznismena, takođe Australijanca. Ubrzo potom, očaran Tamarinim talentom, Majkl je predložio da postane njen partner u otvaranju modne kuće u Londonu. Tamara je počela da traži savršene krojačice koje će oživeti njene modele, dok je Majkl tražio idealnu lokaciju. 2007. godine preselili su se u Ulicu Sloan, u srcu Londona, a potom su otvorili salon u Ulici Francois 1“ u pariskom osmom arondismanu. Majkl je postao ne samo izvršni direktor njihovog akcionarskog društva, već i Tamarina ljubav života. 2014. godine njihova bajka je porasla i više nego što su ikada mogli zamisliti. Po prvi put, za više od sto godina, Engleska je bila primljena u prestižni kalendar revija Pariske ženske visoke mode, a predstavljali su je Ralph &i Russo.

Na dan njihove revije svi su zadržavali dah: novinari, par i publika. Rezultat: ovacije! Svi su se složili da su kroj haljina, vez, detalji i inspiracija savršeno otelotvorili duh prave visoke mode, one koja se prenosi sa generacije na generaciju. Džon Galijano i Kristijan Lakro su primetili da je izvanredna zrelost proizilazila iz modela na pisti, i svaki je bio primer jedne zaprepašćujuće kombinacije glamura i svežine. Ralph & Russo kolekcija proleće-leto 2015. potvrdila je te prve utiske. Tamara Ralph postaje još samouverenija; haljine koje je predstavila dočaravale su bujnost baleta, sa ogromnim laticama organze, obavijajući modele i skupljajući ih u veličanstvene cvetove. Kompanija Ralph & Russo je od 2013.godine rasla 400 posto godišnje, a da se pre toga nije znalo za nju u svetu mode. U 2013.godini Fortune magazin je ovaj par stavio na njihovu prestižnu listu „40 ispod 40“, na kojoj su imena svetski najuticajnijih mladih preduzetnika. Bijonse, Anđelina Džoli, Eva Hercigova i šeik Katara Mozah su proslavili njihove kreacije. Ralph & Russo haljine visoke mode, svaka od njih zahteva 500 do 700 sati rada. Tamara, lično, izvodi čuda sa makazama i iglom, ona prisustvuje svakom, pa i najsitnijem detalju, sa preciznošću prepravlja krivine na rukavima. (Ona i Majkl su jednako strastveni, i interesovanje koje osećaju za svaki komad je opipljivo). U pariskim ateljeima, koje su iznajmili za njihovu proleće-leto 2015. reviju, radilo je 60 krojača, neki su došli iz Londona samo za ovaj događaj. Haljine su na vešalicama izgledale kao buketi cveća. Obilan vez je radio prestižni Maison Lesage, taj nivo profesionalizma ne dozvoljava približne ili bespotrebne detalje. Stisnut struk, elegantan detalj i duge haljine… Ava Gardner i Rita Hejvort bi se istopile ispred Ralph &Russo-ve linije visoke mode.

Kao dodatak njihovoj prefinjenosti, svi odevni predmeti odišu neverovatnom ženstvenošću, koja dolazi do izražaja sa svakim pokretom torza, naglašavajući obline kukova. Vez donosi vesele, očaravajuće vrtove, nabore, reke senzualnosti; ništa ne odaje talenat modnog dizajnera bolje nego njeno vešto spajanje boja i tekstura. Čini se da je Pepeljugina dobra vila blizu, nudeći svetlucave kapute i haljine koje kod tebe pale trenutnu želju da ih obučeš. Ali sa svakim jedinstvenim, romantičnim, a opet savremenim komadom Ralpf & Russo daju nam visoku modu punu zadovoljstva i radosti, koje može biti retko u modi danas. Vihor finalnih priprema Venčanica za Ralph & Russo-ovu reviju visoke mode proleće – leto 2015. zahtevala je 3900 sati rada. U vreme kada su rađeni završni detalji, šest stotina metara svile je bilo razvijeno na podu njihovog studija i desetak krojača je radilo kao kada leptiri lebde oko cveta. “Mi dostavljamo veliki broj venčanica širom sveta, i svaka od njih je očigledno jedinstven komad. Isto važi i za sve kolekcije koje radi naš studio. Mi ne radimo pret-a-porter, i pravilo kompanije je da svaka zemlja mora da dobije drugačiju kolekciju” – rekao je Majkl Russo dan pred parisku reviju visoke mode, 28. januara 2015. godine. Za samo sedam godina kuća Ralph & Russo je prešla put od kancelarije veličine kutije cipela, sa samo jednom šivaćom mašinom, do užurbane kompanije sa više od sto ljudi. Otvorili su butik u Harodsu, luksuznom tržnom centru u Londonu i uskoro će imati prodavnice u Njujorku i Hong Kongu. Posao nikad nije spor, posebno od kada je Džon Kodvel, osnivač iPhones 4u, investirao u širenje brenda. Zaista, narudžbe pristižu iz celog sveta, najskorija je iz Kine. Njihovi dizajneri su toliko zauzeti, da se zakazivanja sa Ralph & Russo čekaju ponekad i dve godine unapred.

U 2013. godini, kada je par posetio Azerbejdžan, na poziv arhitekte Zaha Hadida, Majkl je primio poziv od predsednika Komore sindikata visoke mode, saopštivši mu da će Ralph & Russo biti primljen u zvaničan raspored – izvanredne vesti koje su otvorile vrata slave za Majkla Russo-a i kreativnu direktorku Tamaru Ralph. Od tada, uprkos uspehu koji ih j e preplavio, oni su ostali verni sebi – živahni, nestašni i šarmantni, dopunjuju jedno drugo ili izgovore istu reč u isto vreme. U iščekivanju njihovog venčanja Tamara je odlučila da kreira četiri haljine kako Majkl ne bi mogao pogoditi koju će ona nositi tog dana. Puno posla, istina, ali šta ona ne bi uradila da iznenadi ljubav svog života?

Ralph & Russo haljine visoke mode, svaka od njih zahteva 500 do 700 sati rada

Venčanica za Ralph & Russo-ovu reviju visoke mode proleće – leto 2015. zahtevala je 3900 sati rada

 

PARIS, FRANCE – JULY 10: A model walks the runway during the Ralph & Russo show as part of Paris Fashion Week – Haute Couture Fall/Winter 2014-2015 at Pavillon Cambon Capucines on July 10, 2014 in Paris, France. (Photo by Richard Bord/Getty Images)
Pročitajte više

“Standing on Stardust” – ELIE SAAB Spring-Summer 2017 Ready-to-wear

elie_saab_spring_summer_2017_collection_paris_fashion_week2

“Standing on Stardust” – ELIE SAAB Spring-Summer 2017 Ready-to…Zadovoljstvo nam je da podijelimo sa vama ekskluzivni video Elie Saab djevojaka iz kampanje “Standing on Stardust” – ELIE SAAB Spring-Summer 2017 Ready-to-wear, u kojem izmedju ostalih mozete vidjeti i Gigi Hadid, Karlie Kloss i Hailey Baldwin u praznicnom raspolozenju. 🙂

Credit: ELIE SAAB
film director: _@felipesanguinetti

Posted by Fashion MOOD on Thursday, 22 December 2016

Zadovoljstvo nam je da podijelimo sa vama ekskluzivni video Elie Saab djevojaka iz kampanje “Standing on Stardust” – ELIE SAAB Spring-Summer 2017 Ready-to-wear, u kojem između ostalih možete vidjeti i Gigi Hadid, Karlie Kloss i Hailey Baldwin u prazničnom raspoloženju.

Pročitajte više

Koko Šanel – Od siromašne devojčice do vlasnice modne imperije

Romy Schneider And Coco Chanel

Talenat i smelost za uvođenje novina u odevanju bili su ključ uspeha legendarne Koko Šanel, koja je prošla trnovit put od sirotišta do svetskog džet-seta, a na tom usponu nije štedela ni prijatelje, ni partnere, koji su po pravilu bili uticajni i bogati

Gabrijela Boner Šanel (Gabrielle Bonheur Chanel) rođena je 19. avgusta 1883. godine u malom francuskom gradu Saumuru. Kao vanbračno dete, koje je otac ostavio u sirotištu odmah nakon smrti majke, od malih nogu naučila je da se sama bori za svoje snove. Već u sirotištu počela je da šije, a teško detinjstvo učinilo ju je čvrstom osobom koja je kasnije, uprkos preprekama, uvek u svemu uspevala. Nakon odlaska iz sirotišta počela je da radi u krojačkoj radnji, ali svesna da na taj način neće zaraditi neophodan novac, počela je da se bavi pevanjem u kabareu. Nadimak Koko dobila je upravo pevajući u pariskim kafeima, među kojima je bio i La Rotonde na Monparnasu. Tamo je upoznala oficira Etjena Balzana, kome je ubrzo postala ljubavnica. Dok je živela na njegovom imanju u Rojaleu, srela je veliki broj ljudi iz francuskog visokog društva, a prijateljicama svog ljubavnika pravila je jednostavne šešire koji su bili sušta suprotnost tada modernim ogromnim i kičastim modelima.

Postoji vreme za rad. I vreme za ljubav

Miran život na Balzanovom imanju i ograničenje njenog talenta na pravljenje šešira za uzak krug prijatelja počeli su da joj smetaju nakon što je upoznala njegovog prijatelja Artura Boja Kapela, engleskog aristokratu. Njegovo oduševljenje načinom na koji je Koko želela da promeni svest žena o modi pokrenulo je i nju samu da poželi mnogo više od onoga što je imala u tom trenutku. Tada i počinje njihova ljubavna romansa, koja je trajala skoro deset godina. Artur Boj Kapel finansijski joj je pomogao da otvori svoju prvu radnju Chanel Modes u 21 Rue Cambonu u Parizu 1910. godine, te da se osamostali, što je njoj bilo jako važno, iako ne baš uobičajeno za žene tog vremena. Koko je ubrzo otvorila još dve radnje, u Dovilu i Bijaricu, a pored šešira počela je da dizajnira i odeću. Kako su njene haljine bile isuviše avangardne ženama iz tog perioda, prve modele, uz nju su, nosile su samo njena sestra Antoaneta i tetka Adrijen. Artur Boj Kapel rado ju je podržao i u ovoj odluci jer je znao da će njena ideja o odeći svedenih krojeva, jednostavnih linija i komfora u kombinaciji sa elegancijom pomeriti modne granice. Iako nikada formalno nisu bili zajedno, ljubav između Artura Boja Kapela i Koko Šanel napravila je modnu revoluciju dvadesetih godina prošlog veka. On je bio njen oslonac, večita inspiracija i, kako je često sama govorila ljubav njenog života. Artur Boj Kapel poginuo je 1919. u saobraćajnoj nesreći, a od te tragedije Koko se nikada nije sasvim oporavila. Smatra se da su mala crna haljina, i uopšte njeno eksperimentisanje sa crnom bojom, nastali kao ekspresija tuge za izgubljenim partnerom. S obzirom na to da nije bila udata za njega, te da samim tim nije mogla da bude javno u žalosti, odlučila je da sve žene Francuske obuče u crno. Uspela je u svojoj nameri, a little black dress ostala je do danas kultni model.

Žena bez parfema je žena bez budućnosti6a654b44f0f79e22b8c4fe5b380f6837

Uprkos tragediji koja ju je zadesila, čuvena dizajnerka znala je da mora da nastavi dalje sa svojom revolucijom u modnom svetu. Uspešno je vodila butike, pravila nove planove, a 1920. godine upoznala je ruskog emigranta vojvodu Dmitrija Pavloviča. Njihova veza bila je kratka, ali za nju veoma korisna. Preko novog ljubavnika ostvarila je kontakt sa kreatorom parfema Ernestom Boom. Tada je poželela da stvori parfem za žene koji će biti kompozicija više sastojaka, a uz to postojan tokom čitave večeri. Dakle, želela je, opet, suštu suprotnost onome što je do tada bilo u ponudi. Nakon godinu dana napornog rada, Bo joj je predstavio deset različitih mirisa koji su bili podeljeni u dve grupe. Prva grupa mirisa bila je numerisana brojevima od 1 do 5, a druga grupa od 20 do 24. Koko je izabrala broj 5 uz objašnjenje da je to njen srećan broj i da će i sam parfem nositi naziv Chanel No. 5. Koliko su Koko Šanel i Ernest Bo imali uspeha kreiranjem ovog mirisa, čija se kompozicija sastoji od osamdeset različitih sastojaka od kojih nijedan nije dominantan, najbolje govori činjenica da je Chanel No. 5 čak i danas najprodavaniji parfem na svetu.

Moda nisu samo haljine

Neosporiva je činjenica da je legendarna kreatorka unela pometnju u modnim krugovima 20. veka time što je simetrija bila njena polazna tačka u dizajniranju odeće, ali posebno je zanimljiv i njen uticaj na dizajn nakita, čiji su tragovi vidljivi i danas. Naime, ona je smatrala da je uloga nakita da istakne i upotpuni odevnu kombinaciju, a ne, kako je tada bila praksa, da pokazuje društveni status onoga ko ga nosi. Kao i sa odećom, tako je i sa nakitom njena želja bila da stvara komade koji su nosivi u različitim prilikama. Biserne ogrlice, prva asocijacija na Chanel nakit, rađene su kao kombinacija jeftinih materijala i poludragog kamenja, što je bila veoma dobra dopuna njenom svedenom dizajnu odeće. Inspiraciju za izradu nakita nalazila je u vizantijskom stilu, Persiji, Egiptu, baroknim biserima i dugmadima. Naročito je bila fascinirana broševima, koje je smatrala podobnim komadima zbog njihove multifunkcionalnosti. Ipak, 1932. godine počela je da pravi i malo skupocenije komade i predstavila kolekciju nakita rađenu od neobično sečenih dijamanata.

Da bi bila nezamenljiva, žena uvek mora biti drugačija

Koko Šanel bila je žena jakih karakternih crta, koja je ne samo svojom pojavom već i duhom privlačila pažnju svih koji su bili u njenoj blizini. Muškarci su bili fascinirani njenom nadmenošću, uspehom i inteligencijom, pa je s lakoćom osvajala njihova srca. Na listi njenih ljubavnika našao se i vojvoda od Vestminstera Hju Ričard Artur Grovenor, jedan od najbogatijih ljudi u Evropi tog vremena, koga je upoznala 1925. u Monte Karlu. Njihova romansa trajala je godinama i donela dizajnerki mnogo lepih trenutaka, putovanja i poznanstava. Nikada se nije udala za njega, mada postoji anegdota da je vojvoda od Vestminstera želeo da je zaprosi, ali je od nje dobio samo hladnokrvan odgovor: Bilo je jako puno vojvotkinja od Vestminstera, a samo je jedna Koko Šanel.“ Svetska ekonomska kriza tridesetih godina negativno je uticala na poslovanje svih kompanija, pa i modne kuće Chanel. Međutim, prelomni trenutak za Koko bio je početak Drugog svetskog rata, kada je otpustila sve radnike i zatvorila butike, uz opravdanje da moda nije za period rata. Iako je Francuska u tom trenutku bila pod okupacijom Nemačke, ona je imala specijalnu dozvolu da ostane da živi u svom apartmanu u hotelu Ritz. Sam rat joj je nametnuo novu ljubav, nemačkog oficira Hansa Gintera fon Dinklagea, sa kojim je, bez obzira na posledice po svoj imidž, imala javnu vezu. Svojeglavost joj je donela samo nevolje, a javnost ju je smatrala nacističkim špijunom, pa je bila optužena i za saučesništvo u špijunaži. Intervencijom engleske kraljevske porodice izbegla je suđenje, ali morala je da se preseli u Švajcarsku.

koko-5-editedNajhrabriji čin je i dalje misliti na sebe. Naglas

Nakon nepunih deset godina izgnanstva, Koko se vraća u Pariz. Iako već u sedamdesetim godinama, i dalje je bila jednako impresivna, smela i spremna da predstavi novu kolekciju. Njen povratak nije naišao na odobravanje modnih kritičara, koji su ocenili da ona više ništa novo ne može da ponudi. To je nije obeshrabrilo, pa je odlučila da ode korak dalje i predstavi svoj rad u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je doživela neverovatan uspeh. Tokom tih godina nastala je i dandanas najpoželjnija torba na svetu Chanel 2.55, koja je zanimljiv naziv dobila prema mesecu kada je prvi put predstavljena modnom svetu februar 1955. godine. Prilikom izrade vodila je računa kako o originalnosti dizajna, tako i o funkcionalnosti i kvalitetu torbe, pa danas kupovina ove tašne na neki način predstavlja i investiciju, budući da joj se cena godišnje povećava za oko 15 odsto. U istom periodu predstavila je i dobro poznato žensko odelo, čime je postala prva dizajnerka koja je bila inspirisana muškom modom. Funkcionalan i prepoznatljiv sako bez kragne, ukrašen metalnim dugmadima i praćen uskom suknjom postao je simbol samostalnih žena koje su posle rata pokušavale da izgrade karijeru u poslovnom svetu, u kojem su dominirali muškarci. Takođe, bio je omiljen mnogim poznatim ličnostima kao što su Odri Hepbern i Grejs Keli, kao i najčešći izbor Džeki Kenedi za sve javne događaje. Mala crna haljina, originalno žensko odelo i crna Chanel 2.55 torba bili su deo savršene siluete koju je upotpunila slingback dvobojnim cipelama, sa otvorenom petom i malom potpeticom.

Die Modedesignerin Coco Chanel, die als Gabrielle Bonheur Chasnel am 19. August 1883 in Saumur, Pays de la Loire, geboren wurde und am 10. Januar 1971 in Paris verstarb., Image: 136860174, License: Rights-managed, Restrictions: nur redaktionelle Nutzung, Model Release: no, Credit line: Profimedia, United Archives

Moda je prolazna, stil je večan

Jedinstvena i neumorna, Koko Šanel je istim tempom i entuzijazmom radila i stvarala do duboke starosti. Umrla je 10. januara 1971. godine u apartmanu hotela Ritz u Parizu, a sahranjena je u Švajcarskoj, u oblasti Lozane. Na njenom spomeniku nalaze se lavovi koji simbolizuju njen horoskopski znak.

Ostala je jedina modna dizajnerka koju je Time uvrstio u listu 100 najuticajnijih ljudi 20. veka. O njenom životu snimljeno je nekoliko filmova, a jedan od najpopularnijih je Coco before Chanel iz 2009. godine, u kojem je njen lik igrala maestralna Odri Totu, dok ju je u prošlogodišnjem ostvarenju Karla Lagerfelda Once and Forever dočarala Kristen Stjuart.

Iako je nakon njene smrti brend imao uspone i padove, zahvaljujući Karlu Lagerfeldu, koji je od 1983. njen kreativni direktor, Chanel je i danas jedan od najprestižnijih brendova na svetu, čije kreacije rado nose sve vodeće svetske trendseterke.

Tekst: Ljiljana Arambašić

Pročitajte više
1 9 10 11 12
Page 11 of 12