close

People

SEĆATE LI SE ALEXIS ILI JOAN COLLINS?

eee3

Piše: Jean Fas, Foto: www.joancollins.com

Alexis DRAMA QUEEN i američka sapunica DINASTIJA zbog koje se kasnilo na posao i u školu!

Joan Collins je britanska glumica, spisateljica i kolumnista. Ona je među najpoznatijim holivudskim glumicama svih vremena, a najveću slavu stekla je ulogom Alexis Colby u američkoj TV sapunici Dinastija. Ulogu je tumačila od 1981. do 1989., a serija, koju su pratile sve generacije, i danas se emituje na pojedinim kanalima. Serija je imala toliku popularnost da se zbog nje kasnilo na posao i u školu. Niko kao Joan Collins u ulozi Alexis nije tako uspešno dočarao negativca i ostavljenu ženu.

Posebnu draž je imao njen britanski akcenat. Za ulogu Alexis osvojila je nagradu Zlatni globus za najbolju glumicu u TV dramskoj seriji (1983), a bila je i nominovana za nagradu Emi. Osim u njenim tumačenju lika Alexis, milioni gledalaca su uživali i njenom u ekstravagantnom modnom stilu, za koji su bila zadužena mnoga kreatorska imena iz sveta visoke mode, a čije kreacije je maestralno nosila, čak toliko ubedljivo da su je samo tako svi doživljavali i van serije. Naravno, modni stil Alexis nije mnogo odstupao od stila stvarne Joan Collins, koja u svakoj prilici izgleda glamurozno – sa virtuoznim šeširima, bundama, svilenim rukavicama i dijamantima.

Nakon velike uloge zlice, Joan Collins se okrenula pisanju romana, za koje nije dobila baš pohvalne kritike. U realnom životu Joan je zapravo veoma duhovita osoba i voli da pomaže raznim humanitarnim organizacijama koje se bore za zaštitu i prava dece. Godine 1997. britanska kraljica Elizabeta II je nagradila Joan Collins viteškim ordenom Red Britanskog carstva za njen doprinos umetnosti, a 2015. za svoj dobrotvorni rad dobila je i titulu dame.

KO JE DANAS JOAN COLLINS I ČIME SE BAVI?

Današnje generacije i svi oni koji se ne sećaju Alexis sigurno su primetili čudnu ženu u plavoj haljini u reklami za čokoladice Snickers. Da, to je Joan Collins i parodija na njenu ulogu dive. Joan Collins je ekstravagantna žena i danas, u svojoj 85. godini, veoma lepa i negovana.

Njena knjiga o lepoti My Secrets („Moje tajne”) objavljena je 1994. godine i ostala je na listi bestselera preko tri meseca. Njen roman Too Damn Famous („Prokleto poznata”) takođe je ušao na liste bestselera 1995. godine. Njena druga autobiografija Second Act („Drugi čin”) takođe je postigla velik uspeh, a zatim je Joan napisala nastavak knjige My Secrets, pod nazivom My Friends’ Secrets („Tajne mojih prijatelja”). Njen roman Misfortune’s Daughters („Kćeri nesreće”) je objavljen 2005. godine, a u oktobru 2006. i u SAD i Velikoj Britaniji objavljena je inspiracijska knjiga o samopomoći The Art of Living Well („Umetnost dobrog življenja”).

Njen ljubavni život bio je poput filmskog scenarija. Glumica je u braku sa 32 godine mlađim pozorišnim rediteljem Percyjem Gibsonom od 2002. godine, a iza sebe ima četiri braka i mnogo ljubavnika, koji su je obožavali, a ona je u autobiografiji Passion for Life („Strast za životom”), objavljenoj 2013. godine, otkrila da su joj mnogi bili dosadni u krevetu. Pored svojih filmova i serija, kolumni i knjiga, Joan ima i svoju kozmetičku liniju sa osnovnim proizvodima potrebnim svakoj ženi. Isto tako, ona je hedonista, voli losos, avokado i orašaste plodove, obožava da putuje i iznova uči i stiče nova znanja i veštine. Pored svega, najlepše se oseća u ulozi majke petoro dece i bake troje unučadi.

Karijera Joan Collins traje više od šezdeset godina, a ona i dalje ima inspiracije i energije.

Pročitajte više

STRADELLA SAOTA – SAZNAJTE SVE O KUĆI IZ SEDAMDESETIH GODINA SA IMPRESIVNIM POGLEDOM NA ZALIV

76zu

Stradella je prvi projekat kompanije SAOTA u Los Anđelesu i predstavlja preuređenu kuću iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja se nalazi na prelepom rtu u Bel Airu.

Originalni plan kuće i okućnice je obezbeđivao zaklonjenost od ulice i impresivan pogled na zaliv – od centra grada do glavne poslovne četvrti, sa planinama na istoku i okeanom na jugu.

Poštujući klijentovu želju da se otklone svi tragovi izvorne arhitekture španskog stila, SAOTA je odlučila da ogoli postojeću kuću do drvenog kostura, maksimizuje površinu i da, ojačavajući ili proširujući gde je to potrebno, probije velike prozore, koji će puštati u kuću divnu svetlost Zapadne obale, valoviti pejzaž i zelenilo…

Sve detalje o ovoj prelepoj kući, možete pronaći u najnovijem letnjem izdanju magazina Fashion Mood, koji vas čeka na kioscima.

Pročitajte više

ARHIPRO MONTENEGRO – MODERNA PRIMORSKA ARHITEKTURA U DUHU TRADICIJE

FFFF

ARHIPRO MONTENEGRO JE RENOMIRANI DIZAJNERSKI BIRO U CRNOJ GORI, KOJI JE LOKALNI PROJEKTANT PORTO MONTENEGRA, PORTONOVOG I AUTOR VEĆEG BROJA VILA NA CRNOGORSKOM PRIMORJU.

Na oko 18700m2 pruža se kompleks sa arhitektonskim rešenjima po ugledu na stare mediteranske gradove. Kombinacija klasične i moderne arhitekture sa elementima tradicionalne lokalne arhitekture povezuje mase u nepravilnim, neformalnim kompozicijama.

Primenjeni su tradicionalni karakteristični detalji načinjeni od modernih, ekološko prihvatljivih materijala, kao što su strmi krovovi, škure, balkoni, pergole. Tradicionalni elementi prilagođeni su savremenim zahtevima. Terase su veće, otvori na fasadi su veći…

Celokupan tekst vezan za ARHIPRO Montenegro kao i brojne sjajne fotografije, potražite u najnovijem letnjem izdanju magazina Fashion Mood.

Pročitajte više

FASHION MOOD U NOVOM BROJU DONOSI: PRIČA KOJA SE KRIJE IZA VENČANICE MEGHAN MARKLE

Untitled

Milioni ljudi širom sveta pratili su kraljevsko venčanje princa Harryja i Meghan Markle.

Pored detalja same ceremonije, ono što je sve najviše zanimalo, bila je venčanica koju je nosila novopečena vojvotkinja od Saseksa. Nedeljama pre venčanja nagađalo se kome će pripasti čast da dizajnira venčanicu, a favoriti javnosti bili su britanski koturijeri Ralph & Russo i zvezda londonskog Fashion Weeka Erdem.

Uprkos tome, Meghan nas je sve iznenadila pojavivši se u haljini francuske modne kuće Givenchy

Kako je došlo do saradnje sa modnom kućom Givenchy, i kakvu simboliku ima venčanica koju je Megan nosila, čitajte u najnovijem, letnjem izdanju magazina Fashion Mood.

Pročitajte više

LJUBAV PREMA ARHITEKTURI, SINERGIJA I MODA

ayyyx

ŽAD ili Žensko arhitektonsko aruštvo (www.zad.rs i FB stranica žensko arhitektonsko društvo) nastalo je kao posledica aktivacije žena arhitekata koje su prepoznale zajedničke ciljeve i prohteve, kao i probleme u profesiji i društvu

PIŠE: Slavica Gligorović
FOTO: Rade Kovač
Fotografisano u ambijentu salona nameštaja Artefacto Beograd

Iako je važno, nije reč samo o neodustajanju. Reč je o jačanju koje proističe iz organizovane i formirane grupe, o snazi i sinergiji, o razvijanju podrške i solidarnosti, ukoliko nam ona već nije prirodna. Reč je o novim postulatima ili, mogli bismo reći, o modi razvijenog 21. veka. O odustajanju od samo pukog interesa – mašine na koju danas „radimo”, o jačanju strasti ka želji da se stvari pomere, da se ljudi osete sigurnije unutar našeg društva, o jačanju naše harizme i snage volje. Da, govorimo o ženama. I o njihovoj želji da se iskreno zagrle i da se podrže. U ovom slučaju reč je o ženama arhitektama.

Teška vremena u kojima radimo i delujemo ojačala su potrebu za udruživanjem. Oduvek su postojala bratstva (i sestrinstva), neke vrste krugova koji su štitili individue (masonerija, rotari klubovi, profesionalni savezi), a svesni smo, osećamo koliko je individualizam, koji se posebno razvio krajem veka i ulaskom našeg društva u kapitalizam, doveo do opšte nesigurnosti. Potraga za opstankom u kriznim vremenima doprinela je osamljivanju i jačanju konkurentnosti, koja se umesto timskog rada iskristalizovala prevashodno u vidu velikih zvezda arhitekata i njihove međusobne nemilosrdne borbe, a potom i u vidu rata unutar šireg kruga arhitekata.

Opstati u tom svetu, posebno na našem podneblju, značilo je oštrinu, ponekad i zatvaranje očiju pred kodeksima profesionalnih društava, smanjenje uvažavanja etičkih normi, prevazilaženje džentlmenskog (i damskog) ponašanja kao staromodnog i napuštenog, pristajanja na korupciju, te na urbani profit klijenta.

Žene arhitekte su u tom galimatijasu, i globalno, a posebno lokalno, ostale nezaštićene. Opterećene brigom o porodici, slabije plaćene, retko su kada mogle da opstanu ili uzlaznom putanjom dostignu neke više sfere, osnuju i održe vlastite biroe, lako odbrane svoje pozicije, dobiju nagrade. Otvaranje aktivnosti ŽAD-a očitovalo se u velikoj izložbi ženskog arhitektonskog stvaralaštva u beogradskom Mikser hausu, koja je imala veliki medijski odjek. Cilj: prepoznatljivost. Svesno odsustvo izbora i strogih parametara, učestvuju sve prijavljene članice.

Priče Ja nisam žena arhitekta, ja sam arhitekta, usput i žena, kakve smo postavljali na naš sajt www.zad.rs, govore o našim tezama i motu, a ogromna podrška velikog broja pridruženih članica govori nam da smo na pravom putu. Muške reakcije bile su sklonije strahu od feminizma. Ne, feminizam je bitan i ne odmičemo se od njega, ali on nije prevashodno naš pokretač. Ne, ako smo u grupi žena sa velikim i važnim Ž, ne treba da formu, izgled i feminitet stavljamo u drugi plan. i tako stigosmo do mode, do oblikovanja, kako lepote našeg okruženja, tako i do brige za vlastitu estetiku. Ljubav i moda, sinergija i moda, sinergija jeste moda i jeste epitet 21. veka.

Sklone čistoti forme, žene arhitekte se lako prepoznaju u društvu, u širem okruženju. Rafinman, reč koja se polako gubi iz našeg rečnika, možda je zajednički imenitelj za modu žena arhitekata. Bilo to skupo ili skromnije, svedenost se odmah uočava: poneki krupniji detalj, neobičan nakit, veliki satovi i, naravno, „manje je više” – kako je govorio Adolf Loos. Postmodernisti su dodali: “Manje je više i… dosadno je”, ali u doba kada je i Versace počeo svoju karijeru u modi.

Žene arhitekte nikada neće da se ekstremno ističu ili da liče jedna na drugu; kada se jednom etabliraju, one izgrađuju svoj stil i retko kada ga menjaju. Manje od umetnica sklone su neformalnim eksperimentima, ali modu uvažavaju kao temelj koji podrazumevaju i koju nadograđuju. Nije to slepo praćenje, više je stvar svesnosti trenutka. Prosto je pitanje lepog ponašanja.

Dr Eva Vaništa Lazarević, predsednica ŽAD-a, deset godina je redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a na akademskoj poziciji se dokazuje dvadeset sedam godina, od asistenta do danas. Kao zagrebački đak, došavši iz drugog miljea u osvit građanskog rata, naučila je da mora da „preskače prepone”. Sticajem okolnosti, tokom karijere okušala se u svim delatnostima arhitektonske struke. U svom birou ostvarila je mnoga arhitektonska dela (www.evavanistalazarevic. com); u nauci je sa timom pokrenula naučnu konferenciju (www.placesandtechnologies.eu), a u pedagoškom goškom smislu je aktivna na matičnom fakultetu, ali i predajući kao gostujuća profesorka na mnogim fakultetima, od Poljske do Abu Dabija i Sibira. Autorka je knjiga i urednica Kembridž i Oksford izdanja. Članica je međunarodnih organizacija (iSOCARP), bila je angažovana i u javnom (državnom i gradskom) sektoru kao savetnica i članica komisija, a kao rukovodilac Departmana za urbanizam bila je deo mnogih arhitektonskih žirija. Postala je najmlađa članica Naučnog društva Srbije.

Aristotel je rekao: „Mi smo ono što neprestano radimo. Izuzetnost, dakle, nije čin, već navika.” Uradi sa strašću ili nikako.

Pasionirano je vezana za svoju profesiju, ali smatra da ona treba da bude komplementarna sa porodičnim životom da bi ispunjenost žene bila potpuna. Ne podnosi lobije u kojima živi njena sredina i svojom velikom prednošću smatra veoma težak put koji je izabrala, srednji, bez stajanja i bez oslanjanja. Upravo je to jedan od razloga iz kojih se pridružila koleginicama u stvaranju ženske arhitektonske mreže. intuitivno i prirodno, čezne sa svakom vrstom estetske perfekcije, koja se, opet, graniči sa prevelikom kontrolom, a lepotu odnosa u svojoj sredini gaji sa velikom pažnjom. Svestranost joj ponekad smeta da dubinski istražuje, ali biti a la mode joj je veliki imperativ. Davanje sebe joj je urođeno, a sa godinama, umesto da bude sve svedenije, ono je, naprotiv, sve jače. Smatra profesorskom odgovornošću da govori jasno i sasvim otvoreno, koristeći sva iskustva, znanja i umeća. Mišljenja je da edukovana, samosvesna žena ne bi zbog svoje superiornosti tog tipa trebalo da bude nesvesna svoje ženstvenosti.

Kaže da je deo stila i stava da se vodi računa o svom najboljem izdanju, nikada u tome ne preterujući. Često je za dostizanje tog cilja potrebno iskustvo koje se godinama gradi. Biti dama, čemu sve težimo, u svom kompleksnom smislu nema direktne veze sa izgledom ili sa odećom, već pre svega sa stavom, ponašanjem prema okolini i, naročito, sa humanošću i plemenitošću.

Dr Jelena Ivanović Vojvodić je bila profesor arhitekture i dizajna. Deo je tandema Vojvodić (Biro ViA d.o.o. Beograd je arhitektonska praksa koju zajedno sa Goranom Vojvodićem osniva 2006. godine), tima koji je izveo veći broj nagrađenih i prepoznatih arhitektonskih ostvarenja, urbanističkih planova i enterijera. Dugogodišnji je direktor i koosnivač BiNe (Beogradske internacionalne nedelje arhitekture), koja predsta– vlja poziv javnosti da se približi arhitektama i arhitekuri radi boljeg razumevanja zajedničkih prostornih problema.

Bila je prva žena predsednica Društva arhitekata Beograda i Srbije (2005-2008) i predsednica Suda časti inženjerske komore Srbije. Koosnivač je i koordinator Docomomo Srbija. Tokom svoje karijere zalagala se za formiranje Saveta grada Beograda, nezavisnog tela koje je bi bilo medijator između različitih gradskih tendencija i budućnosti izgradnje grada. Njen profesionalni opus čini preko trideset realizovanih objekata, enterijera i planova, od kojih su neki poneli najvažnije strukovne nagrade.

UćA zA ODMOR, Bigovo, Crna Gora Autori: Jelena ivanović Vojvodić dipl.inž.arh. i Vasilije Milunović dipl.inž.arh. Saradnici: Milena Katić dipl.inž.arh.,Vanja enbulajev dipl.inž arh., Pavle ilijašević dipl.inž.arh., Tatjana šaponjić Autor Fotografija: Relja ivanić
Kuća za odmor, Bigovo, Crna Gora Autori: Jelena Ivanović Vojvodić dipl.inž.arh. i Vasilije Milunović dipl.inž.arh. Saradnici: Milena Katić dipl.inž.arh.,Vanja Enbulajev dipl.inž arh., Pavle Ilijašević dipl.inž.arh., Tatjana Šaponjić Autor Fotografija: Relja Ivanić

Omiljeni moto: znanje je moć

Tokom procesa razvoja, doprinos obrazovanja i stručnog usavršavanja su od suštinskog značaja za napredak i budućnost društva u celini. Kreiranjem klastera znanja i njihovim integracijama sa ostalim društvenim sistemima definiše se njihova centralna uloga u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Procesi rada koje prepoznajemo u modi slični su onima u arhitekturi, centar dešavanja se svodi na ljudsko telo, udobnost, vizuelne efekte i društvena rešenja.

Anja Ivana Milić, arhitekta sa više od dvadeset godina bogatog profesionalnog iskustva, uspešno radi i posluje u okviru svoje privatne kompanije u oblasti građevinarstva i projektovanja u arhitekturi. ima aktuelan i inovativan pristup u uspostavljanju organizacije i procedura kompanije i prepoznatljivu aktivnost u marketinškom nastupu. Uspešno prevazilazi sve tržišne izazove, čime je Arhi.pro već preko 15 godina dominantna projektantska kuća, koja nudi integrisano disciplinarno projektovanje objekata u regionu i šire.

Dobitnik je više nagrada i priznanja u domenu arhitekture i građevinarstva, kao i u domenu preduzetništva i menadžmenta. Arhitektura se može svrstati u grupu kreativnih industrija. Naš kreativni proizvod, zgrada ili enterijer ima svog naručioca, kupca. Umeće prodaje proizvoda u kreativnim industrijama je još jedan talenat koji je potrebno posedovati kako bi se ideja realizovala i proizvod zaživeo. Osvajanje klijenta, tržišta, praćenje trendova, unapređenje marketinških tehnika, prezentacije i afirmacije proizvoda – sve su to isti pojmovi i ciljevi u planiranju i razvoju različitih biznisa. Svi ti pojmovi poistovećuju arhitekturu sa preduzetništvom i otvaraju mogućnost da pojam samozapošljavanja i osnivanja privatne prakse bude prirodan sled i put jednog arhitekte.

B21 Upravna zgrada SOCieTe GeNeRALe BANK
B21 Upravna zgrada Societe Generale Bank

Svakako, ne treba zanemariti interakciju teorije i prakse, važnost naučnog bavljenja strukom, ali i važnost prakse i realizacije. Arhitektura je idealni spoj nauke, teorije, prakse, biznisa i mode. Tragajući za smislom i ciljem u životu, nasuprot brzini savremenog življenja, rešavanja svakodnevnih zadataka i postizanja merljivih rezultata, pokušavam da definišem šta je ono konačno što nas čini vrednim kao bića, mimo porodičnog sklada i materijalnih ciljeva. Na tragu konačne definicije, najbliže sam mišljenju da su filozofija, umetnost, kreativnost, sloboda mišiljenja i moda sastojci koji čine život vredim, a čoveka ispunjenim. „Moda bledi, stil je večan“ – naučili smo od Yves Saint Laurenta. Gajim svoj stil u oblačenju, tragam za svojim izrazom u arhitekturi, jer je to put transformacije na putu stručnog sazrevanja, ali uvek u interakciji sa trendom. Minimalizam je baza mog stila, ali je posvećenost detalju moja pasija.

Dr Žaklina Gligorijević započela je karijeru kao jedna od prvih žena arhitekata u beogradskoj firmi CeP. Postaje direktor firme, ali se odlučuje na dodatnu edukaciju u Hubert H. Humphrey Fellowship programu na MiTu (Massachusetts institute of Technology) u SAD. Akter je u urbanističkim zbivanjima prestonice, od planova svih nivoa, zakonodavstva, planskih komisija, stručnih žirija, autor je nekoliko strategija i prva žena direktor Urbanističkog zavoda Beograda. Danas je savetnik i planer, često predstavnik grada na međunarodnim skupovima, u projektima i nacionalni je predstavnik u asocijacijama (ACe, iSOCARP). Predaje, piše, prevodi i veruje u snagu razumevanja i dobre komunikacije između različitih sektora i svih učesnika u procesima planiranja grada.

Verujem da jedino visoko postavljeni ciljevi obezbeđuju visoke domete. Ovaj stav mi nekad donosi neprilike, nekad me osta vlja samu, kada odaberem teži put i uložim mnogo veštine i truda u naizgled nemoguće projekte. Ali mi takođe daje snagu i hrabrost, pomaže da postignem visoke profesionalne rezultate, vodi me na divne destinacije, filtrira fotografije, donosi lepu muziku, izvanredne ljude, hranu, autentične brendove i lude cipele.

Saradnja gradova i razmena znanja: organizacija izložbe „BARCeLONA iN PROGReSS” u Beogradu, 2007.
Saradnja gradova i razmena znanja: organizacija izložbe „Barcelona in progress” u Beogradu, 2007.

Moda oduvek vlada u arhitekturi i urbanizmu, danas i u strategijama gradova, čak i u edukaciji. Profesija povratno utiče na lične izbore, pa u mom odabiru garderobe značajnu ulogu igra angažovan i autorski dizajn, odeća i obuća od prirodnih i recikliranih materijala. Nakit i parfeme biram među tzv. niche brendovima, volim prirodne parfeme i kozmetiku. Profesionalna svest o ograničenim resursima planete ili pretnjama urbanizacije, kao i lični svesniji, zdraviji izbori čine nas modernim, radoznalim i zahtevnim ličnostima.

Milena Zindović, arhitekta sa diplomom Kornela, jednog od najuglednijih univerziteta u SAD, strastvena je istraživačica stvaralaštva žena u arhitekturi. Svoje istraživanje je zaokružila višestruko nagrađenom knjigom Žene u arhitekturi i izložbom Njen krug, koja je prikazana u Beogradu, Novom Sadu i Parizu. U stručnoj praksi bavi se projektovanjem i urbanizmom i uređuje veb-portal Žene u arhitekturi. isticanje dela ženskih autora kroz istraživanja, članke, intervjue, knjigu, izložbu, šetnje, dečje radionice i sve drugo što od 2013. čini inicijativu Žene u arhitekturi, zapravo je isticanje važnosti i dometa naše profesije, te vraćanje njenih vrednosti u društveni fokus, a kroz prizmu ženskog stvaralaštva.

Kroz žensko stvaralaštvo možemo pratiti istorijski razvoj naše arhitekture – od prve generacije arhitekata školovanih u Beogradu, među kojima je bila Jelisaveta Načić, do današnjih uspešnih dama naše arhitektonske scene.

Kažu da vreme donosi promene, a zapravo sami moramo da ih napravimo. Endi Vorhol

izložba NJeN KRUG, postavljena u galeriji Kolektiv u Beogradu, u okviru programa Mikser festivala 2016. godine Autori: Milena zindović, Andrea Tamaš Dačić i ivan Stanojev Fotograf: Marija Piroški
Izložna Njen krug, postavljena u galeriji Kolektiv u Beogradu, u okviru programa Mikser festivala 2016. godine Autori: Milena Zindović, Andrea Tamaš Dačić i Ivan Stanojev Fotograf: Marija Piroški

Ova rečenica sažima moje osećanje po pitanju sveta i načina na koji u njemu treba delovati. Ne verujem da za sve postoji pravo vreme negde u budućnosti – za mene pravo vreme je uvek sad. i u privatnom i u poslovnom životu rukovodim se upravo takvim razmišljanjem, ne čekam bolje vreme i ne plašim se promena jer smatram da samo kroz promene, učenje i izazove možemo da napredujemo Arhitektura i moda imaju mnogo zajedničkog, imamo i česte primere arhitekata koji se bave modom. Konstrukcija, proporcija, boja, koncept neki su od termina i pojmova koje delimo. Kao i u arhitekturi, u modi volim jasnu strukturu, funkcionalnost i jednostavnost izraza. Moj arhitektonski izraz u osnovi je minimalistički, sa jednim izražajnim elementom koji je fokus kompozicije, a isto bih mogla reći i za moj lični stil.

One ne pokazuju samo svoj stav, one su deo društva, one se drže zajedno, utiru put mlađima, pokazuju svaka svoje specifičnosti i različitosti. Ali cilj im je jedan: on se zove jačanje empatije, vrline koja se izgubila. Ruka podrške, neka vrsta kišobrana protiv nedaća. Deljenje vlastitog, ponekad i gorkog iskustva. Možda su već i takva „leđa” dovoljna. Oslonac. Deo sinergije. U vidu izložbi, vorkšopova, edicija, smernica i različitih tipova malih aktivnosti koje promovišu žene.

Prva izložba arhitektonskih ostvarenja udruženja ŽAD, mart 2016.
Prva izložba arhitektonskih ostvarenja udruženja ŽAD, mart 2016.

Jedna od aktivnosti, osim organizacije ženskog mentorskog programa, deljenja informacija i prenošenja znanja, jeste i širenje kolegijalne mreže u Srbiji, regionu i globalno. Već je usko uspostavljena veza sa Crnom Gorom, gde će se na leto održati prva radionica.

Društvo ŽAD poziva slične organizacije iz regiona da uspostave saradnju na različitim planovima.

Sve zainteresovane arhitekte koje žele da se učlane u udruženje treba da prate link http://www.zad.rs/uclanite-se/

Osnivačice društva ŽAD su ugledne, već prepoznate žene u struci: od profesorki, vlasnica biroa, direktorki urbanističkih institucija, vlasnica kuća kreativnih industrija do učesnica i glavnih arhitekata u lokalnim samoupravama, a njihova bolja grupna organizacija i zajedničko delovanje usmereno je uglavnom na mlađe koleginice, kojima je ženska podrška najpotrebnija.

Udruženje čiji je naziv romantička skraćenica (ŽAD je simbol ženskih osobina kao što su mir i harmonija), osnovano je 2016. nastupom na Mikser festivalu, simbolu kreativne industrije u Beogradu, pod imenom Ženijalno.

Pročitajte više

MARY KAY: PRIČA KOJA INSPIRIŠE U NOVOM BROJU MAGAZINA FASHION MOOD

prica koja inspirise png

Većina nas je čula za kozmetiku Mary Kay, ali znamo li koja priča leži iza proizvoda?

Mary Kay se rodila kao Mary Kay Wagner u Hot Velsu u Teksasu. Najpoznatija je po imenu Mary Kay Ash, a kompaniju je osnovala 1963. godine, pre nego što se udala za gospodina Asha.

Njena životna priča je prilično interesantna i po tome što je već sa sedamnaest godina bila udata za za Bena Rogersa, oca njeno troje dece, od kog se razvela tri godine kasnije, kada je počela karijeru u jednoj kompaniji za prodaju kućnih aparata, gde je kao vrlo uspešan trgovac radila do penzije, u koju je otišla 1963. Ta godina je vrlo značajna u njenom životu…

Celokupnu životnu priču Mary Kay, čitajte u najnovijem letnjem izdanju magazina Fashion Mood koji je na kiocima.

Pročitajte više

ANA STANIĆ: MENI JE MUZIKA NAČIN IZRAŽAVANJA, TERAPIJA, STRAST

wweee

Uspeh novog singla „Ono što smo mi“ vratio je krajem ove jeseni Anu Stanić u žižu interesovanja. Reakcije na pesmu dokaz su da se domaća publika uvek zaželi kvalitetne muzike, a ono što nas je najviše zanimalo, jeste to kako se neko nakon dvadeset godina uspešne samostalne karijere uvek vrati sa još modernijim zvukom, dok istovremeno uspeva da ostane veran svom žanru.

Piše: Vanja Pantin

FOTO: Dušan Milenković
STAJLING:  Milena Milčević za team Ena Jović, FRIZURA: UHS Taubner,
MESTO SNIMANJA: Maison Boho

Top i pantalone: INES ATELIER
Top i pantalone: INES ATELIER

Ona je definicija talenta, doslednosti i kreativnosti. Sledeće godine obeležiće dvadesetogodišnjicu samostalne karijere, za koju slobodno možemo reći da je uvek išla u smeru njenih emocija. Muzička scena naše zemlje prošla je raznorazne tranzicije od vremena njenih početaka, ali ona je uvek odolevala prečicama komercijalizacije i ostajala samo svoja. Uz izvanrednu muziku i listu saradnika koja se samo poželeti može, produkcija njenih spotova uvek je na visokom nivou, tako da je svoju publiku navikla na velika očekivanja.

Trenutno je aktuelan tvoj singl „Ono što smo mi“, koji ima odlične kritike na društvenim mrežama. Nesumnjivo je danas retkost ostati veran svom zvuku i čistoj pop muzici, što ti beskompromisno činiš, pa nas zanima koliko te muzika ispunjava i koliko je, posle toliko godina karijere, živiš?

Meni je muzika način izražavanja, terapija, strast, sanjarenje, potreba proizašla iz najdubljih delova mog bića, moj odraz u ogledalu. Nikada ne bih mogla da to stavim u okvire bilo koje kalkulacije, niti da pravim i pevam pesme koje nisu prošle moj unutrašnji filter.

Top i sako: Milica Opačić, Pantalone: H&M
Top i sako: Milica Opačić, Pantalone: H&M

Nakon saradnje sa Đorđem Miljenovićem, poznatijim kao Sky Wikluh, sada si šansu pružila Vukašinu Markoviću. Uvek biraš specifične i vrlo talentovane muzičke saradnike. Misliš li da publika u ovom regionu to ume da prepozna i ceni?

Mene saradnja sa jakim autorskim ličnostima nadgrađuje i obogaćuje – tako je bilo sa Đorđem, tako je i sada sa Vukašinom. Mislim da smo napravili baš super stvar koju prepoznaju super ljudi sa svih strana.

Kako ti se čini ono što predstavlja muzičku scenu danas i da li smatraš da ljudi prave kompromise zarad Youtube pregleda i popularnosti?

Scena je dosta groteskna, prave se kompromisi na bukvalno svakom koraku, ali svako bira svoj put i svako bira šta će i kako da radi sa svojom karijerom.Nekom su bitni pregledi, nekom umetnost, neko uspeh meri brojkama, dok sa druge strane neko nečim što ne može da se izbroji, niti da se izračuna. Kod mene tu nema mesta za kompromise.

Uvek si dosta ulagala u vizuelno i svi pamte tvoje spotove kao drugačije. Čak si priliku davala mladim i talentovanim ljudima sa Fakulteta dramskih umetnosti. Koje kvalitete tražiš u saradnicima kada je reč o ekranizaciji priče koju želiš da podeliš sa publikom?

Tražim da su vizuelno i filmski pismeni, da imaju snažnu motivaciju da rade na spotu i da, naravno, vole muziku. Mnogo pričamo i bitno mi je da se i u estetskom smislu razumemo. Ja sam završila isti taj Fakultet dramskih umetnosti, pa mi je lakše da dođem do talentovanih ljudi, kao i da im objasnim šta tačno želim.

Pored muzike, velika strast ti je i moda. Ostvarila si zapaženu saradnju sa brendovima iz modnog sveta na nivou naše zemlje, a kada bi mogla da biraš da budeš ambasador neke svetske dizajnerske kuće, za koga bi se odlučila? I kako moda utiče na tvoju svakodnevnicu?

Ne bih tu cepidlačila, bilo koja velika modna kuća od Balenciage preko Chanela i Yves Saint Laurenta bi me više nego usrećila. Moda je nešto propratno kod mene, ali stalno prisutno, ni po kući ne idem u nečemu što mi se ne sviđa.

Žena si koja je ostvarila kako zavidnu karijeru, tako i porodični život i uspešno balansiraš između ta dva sektora. Da li postoji još neki segment života u kojem bi volela da se oprobaš, a dosada to nisi vremenski mogla da uskladiš, neka ambcija ili plan za blisku budućnost?  

Definitivno bih volela da dan ima više od 24 sata, pa da se bavim dizajnom enterijera, da eventualno napravim svoj kulinarski blog ili da malo više putujem oko sveta!

Pročitajte više

NOVI BROJ MAGAZINA FASHION MOOD: BILJANA OBRADOVIĆ OTKRIVA TAJNU SVOG USPEHA!

Untitled

ZVEZDE SU JOJ BILE NAKLONJENE KADA JE PRE DVADESET GODINA POŽELELA DA BUDE JEDNA OD NAJBOLJIH NOVINARKI NA OVIM PROSTORIMA. TO JE I POSTIGLA VELIKOM UPORNOŠĆU, RADOM I DISCIPLINOM. NA PUTU KA USPEHU VODILA JU JE VELIKA LJUBAV PREMA POSLU, KOJI UME DA DONESE OGROMNE PRIVILEGIJE, ALI I TEŠKOĆE. BILJANA OBRADOVIĆ JE JEDNA OD RETKIH KOJA JE USPELA DA OD CITY DEVOJKE, KOJA JE UVEK VEROVALA U SEBE, EVOLUIRA U ZRELU USPEŠNU POSLOVNU ŽENU KOJA ZNA ŠTA ŽELI I USPEVA DA TO I POSTIGNE. IZA SEBE IMA VIŠE OD SEDAMSTO INTERVJUA SA NAJVEĆIM SVETSKIM ZVEDAMA, A PRIRODNA STEPENICA DALJE JE NJENA ULOGA USPEŠNE PORTPAROLKE FUDBALSKOG KLUBA „PARTIZAN”, KOJU OBAVLJA VEĆ PET GODINA.

Kada se osvrnete na svoje početke, da li ste mogli da zamislite da će vaša velika ambicija, trud i rad razultirati time da budete na samom vrhu novinarskog posla?

Bila bih neiskrena kada bih rekla da nisam, ali ono što je sigurno jeste da sam znala da je za to potrebno vreme i da svaki novi dan donosi nešto bolje. Nikada ništa nisam radila zbog drugih, uživala sam radeći intervjue sa svetskim zvezdama, putujući po svetu i upoznajući ljude, koji su drugima, najblaže rečeno, nedostižni…

Kako se kao uspešna poslovna žena nosi sa svakodnevnim izazovima, koji intervju sa svetskom zvezdom joj je najdraži, kao i mnoge druge detalje, čitajte u ekskluzivnom intervjuu koji je Biljana dala za novo izdanje magazina Fashion Mood, koji možete pronaći na kioscima.

Pročitajte više

NOVO IZDANJE MAGAZINA FASHION MOOD ČEKA VAS NA KIOSCIMA!

36292044_1701566346546641_7687007895149346816_n

Uz novi broj magazina Fashion Mood, leto i zvanično može da počne!

Naslovnu stranu najnovijeg letnjeg izdanja krasi prelepa pevačica Milica Pavlović, koja se našla u modnom editorijalu i to pred objektivom fotografa Dušana Petrovića.

Osim sjajnih modnih editorijala, nesumnjivo ćete uživati u čitanju ekskluzivnih intervjua koje smo pripremili sa najznačajnijim ličnostima sa domaće javne scene.

Naravno, u novom izdanju magazina Fashion Mood, nezaobilazne su i najnovije informacije iz sveta mode i lepote…

Stoga, požurite po svoj primerak – najnovije izdanje magazina Fashion Mood, već vas čeka na kioscima.

Pročitajte više

ANDRIJA MILOŠEVIĆ: VRATIĆU SE U POZORIŠTE

Untitled

MOJA OBAVEZA JE DA MLADIMA DAM DOBAR PRIMER, DA IH MOTIVIŠEM DA SHVATE DA SE I OVDE MOŽE NAPRAVITI ŠTOŠTA DOBRO SAMO AKO IMATE CILJ I SPREMNI STE NA RAD

Piše: Slavica Gligorović FOTO: Marko Todorović

U seriji Mamini sinovi igrate četrdesetogodišnjeg nesnađenog i za majku preterano vezanog sina. Koliko je ta uloga drugačija od većine dosadašnjih uloga, gde ste uglavnom igrali balkanske mačo muškarce?

Drugačija je po svemu. To je glavna uloga iz drugog plana. Beba je trpni tip, čovek kome život prolazi u nezadovoljstvu jer on bi hteo više i bolje. Ali i to više i bolje je u stvari samo mali pomak ka ljubavi – i on bi bio srećan.

Navikli ste publiku na to da će se gledajući vaše uloge, bilo u pozorištu, na televiziji ili filmu, uvek dobro nasmejati i oraspoložiti. I vi je dosad niste izneverili. Kolika je to obaveza za svaki sledeći projekat? Imate li nekada strah da nećete uspeti u tome?

Uvek imam strah da ću zabrljati, da se neću upustiti do kraja u ulogu, projekat, skeč, šta god. Publika zna surovo da kazni promašaj, isto kao što zna da vas obasipa pohvalama, dok nekima nikada i ništa nije dobro.

Publika vas baš voli, posebno mladi, i to u celom regionu. Koliko vam je to dodatni motiv, ali i obaveza da budete još bolji?

Moja obaveza je da im dam dobar primer, da ih motivišem da shvate da se i ovde može napraviti štošta dobro samo ako imate cilj i spremni ste na rad.

Sa šesnaest godina ste upisali Fakultet dramskih umetnosti na Cetinju, u klasi profesora Bore Stjepanovića. Praktično ste preskočili srednju školu. Da li vam je ponekad žao zbog toga?

Nije mi žao. Ne možete žaliti zbog dobrih okolnosti u životu.

Kako ste se uklopili sa starijim kolegama?

Sjajno. Svi smo mi imali svoje zadatke i ispunjavali smo ih uz veliki napor. Tih devedesetih bilo je svega i ničega. Mi smo se međusobno podržavali i gurali jedni druge. Nije se osetilo da sam najmlađi, niko me nije tretirao loše zbog toga.

Kako biste opisali svoje detinjstvo?

Kao period slobode i sazrevanja.

Želeli ste da postane fudbaler, ali ste se ipak odlučili za glumu. Zašto ipak gluma, a ne fudbal ili muzika?

To je pitanje na koje nemam odgovor. Mislim da sam išao putem kojim se moralo ići. Sada više nema povratka, ideš dok ne staneš.

Planirate li da zaigrate sa kolegama glumcima za umetničku reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu za umetnike?

Neću igrati, ali ću podržavati i navijati. Bio sam sa njima u Moskvi na prvenstvu i bilo mi je neverovatno zabavno. Takve manifestacije su sjajne. Trebalo bi da organizujemo isto to u Beogradu. Nadam se da će se neko toga dosetiti, pa da umetnici iz celog sveta zaigraju fucu na našim terenima.

Koja uloga je bila odskočna daska u vašoj karijeri?

Ma, sve. Svaki mali pomak je jedan stepenik više u životu. Sve uloge, predstave, serije, filmovi, televizijski nastupi podjednako vas čine onim što jeste i što bi trebalo da budete. Bar je kod mene bilo tako. Radio sam mnogo u pozorištu, a kada je televizija došla na red, bio sam spreman.

Koliko vam je za karijeru značio dolazak u Beograd kada ste imali samo 22 godine i kako ste se snašli? Ko vam je od kolega najviše pomogao u karijeri?

Beograd vam nudi potrebnu širinu u svakom smislu. Kada sam došao u Atelje, na poziv Svetozara Cvetkovića, otvorila su mi se vrata iza kojih su stajale mogućnosti. Moj dolazak se poklopio i sa prvom serijom koju je radio Milan Karadžić i tako su te mogućnosti postale stvarnost.

Šta je, osim talenta, potrebno za uspeh na sceni?

Ono nešto. Podrazumeva se da vas talenat tera na rad i da vam je to gorivo koje vas gura dalje i više. Ali da sa scene svetu date nešto što će mu se urezati u svest i dušu, da imate takvu vrstu uticaja, to vam niko ne može dati, niti vas tome naučiti. To je ono nešto.

Svet ionako  nije više ono što je bio, niti će biti  ono što smo mislili da hoće

Osvojili ste gledaoce u regionu. Razmišljate li o internacionalnoj karijeri?

Ne razmišljam. Svet ionako nije više ono što je bio, niti će biti ono što smo mislili da hoće.

Pored glume posedujete i muzički talenat. Kada planirate da objavite prvi album?

Ne znam. Nećkam se.

Kakve uloge najviše volite?

Sada mi se rade klasici. Apsolvirao sam ove urbane likove. Vratiću se pozorištu. Da malo uživam, istinski.

Koja vam je najdraža uloga?

Nisam ih rangirao. Na kraju, sve sam to bio ja.

Kakvu ulogu nikada ne biste prihvatili?

Onu koja nema smisla.

Koliko vam znači serija Andrija i Anđelka?

Mnogo. To je možda najznačajniji projekat u mojoj karijeri. Ta serija je pokazala svu raskoš i potencijal dva glumca u kadru kada im date neograničenu slobodu. Rizik se isplatio.

Odakle vam inspiracija da stalno budete nasmejani i pozitivni?

Mnogo čitam. Na mene opšte saznanje ne deluje deprimirajuće, već mi olakšava život. Kada širiš svoj um, ti u stvari sebi olakšavaš život.

Da li ste i u privatnom životu tako zadovoljni?

Da. Zadovoljan sam.

Bavite li se sportom?

Kad god mogu.

Zaista mnogo radite. Kako uspevate da uskladite pozorište, film, televizijske angažmane i privatni život?

Dobra organizacija je preduslov koji se mora ispuniti da biste funkcionisali u velikom broju projekata. Planiram, organizujem, bavim se svim aspektima svog života.

Apsolvirao sam ove urbane likove. Vratiću se pozorištu. Da malo uživam, istinski

Otkrijte nam tajnu kako učite tekstove i kako uspevate toliko tekstova da držite u glavi, i za filmove i za predstave?

Imam dar da brzo pamtim, a i naviku da svakodnevno mnogo toga učim i mnogo čitam.

Vi ste jedan od najmlađih dobitnika Sterijine nagrade, kao i nagrade Zoranov brk, koja je ustanovljena Zoranu Radmiloviću u čast. Za koje uloge ste ih dobili i koliko vam te nagrade znače?

Kao klinac sam dobio nagradu za Novelu od ljubavi, jednu predivnu predstavu u režiji Milana Karadžića, a koju je napisao Stevo Koprivica. To je bila nagrada za najboljeg mladog glumca ili tako nešto, ne sećam se, ali se sećam da sam bio srećan zbog nje. Zoranov brk sam dobio igrajući sa Draganom Nikolićem,Vojom Brajovićem i Anđelikom Simić u fenomenalnoj predstavi Posetilac Ateljea 212. Pretpostavljate da mi je to ostalo u sećanju kao nešto drago i lepo.

Mnogo radite. Imate li i materijalnu satisfakciju za to? Može li se u Srbiji dobro živeti od glume?

Naravno da imam. Ja sam profesionalni glumac i živim samo od škole koju sam završio. Može se živeti ako imate volju da trpite i radite, pa da onda kroz veliki napor dođete u poziciju koja će vam biti lagodnija. Ako mislite da preskačete stepenike, onda nema vajde.

Imate više stotina hiljada pratilaca na društvenim mrežama. Koliko vam znači ta mogućnost direktne komunikacije i interakcije sa publikom?

Pa, sve je brže i dostupnije. Treba koristiti društvene mreže da biste širili smeh i dobrotu.

Da li uvažavate sugestije publike?

Naravno.

Pratite li modu? Kako biste opisali svoj stil?

Stil mi određuju moja osećanja. Dakle, „kako kad” stil.

Šta vas najviše čini srećnim?

To što sam uopšte rođen.

Pročitajte više
1 2 3 4 5
Page 2 of 5