close

People

ARRCC UŠAO U IZBOR ZA GODIŠNJU NAGRADU “ANDREW MARTIN”

unnamed (6)

Studio za dizajn enterijera ARRCC (Interior Design Studio), ušao je u izbor za godišnju nagradu – dizajner enterijera “Andrew Martin”.

“Uzbuđeni smo zbog nominacije, kao i zbog toga što ćemo biti deo 22.izdanja knjige Andrew Martina – „Dizajnerski pregled“, koja odaje počast svetskim TOP 100 dizajnerima enterijera za ovu godinu. Dugo iščekivana publikacija ocenjena je od strane  Synday Times-a kao “Oskar u svetu dizajna enterijera””, poručili su iz ARRCC-a.

Svake godine najbolji radovi svetskih dizajnera, objavljuju se u pomenutoj publikaciji. Tako “Review” predstavlja kulturni katalog u svetu dizajna.

“Ovo dostignuće je rezultat kojem su doprineli svi talentovani članovi našeg tima. Čast nam je što smo prepoznati na svetskoj dizajnerskoj sceni na ovom nivou. Za nas biti izvrstan nije posao, već način života”, zaključili su iz ARRCC-a.

Pročitajte više

MIKICA DAMJANOVIĆ: MOJ ŽIVOT NA DVA KONTINENTA

gggg

Samo jedan pogled na Mikicu Damjanović, suprugu crnogorskog fudbalskog asa Dejana Damjanovića, dovoljan je da shvatite da je u pitanju jedna od najbolje stilizovanih dama na crnogorskoj javnoj sceni i žena koja je po svemu savršena pratnja jednom uspešnom sportisti. Život u dalekoj Koreji, gde je popularni Boske izgradio briljantnu karijeru, učinio ju je jednom od najpoznatijih strankinja u toj zemlji. Privržena je svojoj porodici, ali i zemlji iz koje potiče, budući da u nju ulaže značajan kapital i tako doprinosi razvoju crnogorskog turizma.

Piše: Danka Grubačić FOTO: Dušan Milenković STAJLING: Vanja Pantin ŠMINKA: @arinastojanovic FRIZURA: @aleksandargligorievskihair DEKORACIJA: @dekorativnaradionica

Postoje trenuci u svakom poslu kada vam ono što radite predstavlja više zadovoljstvo nego obavezu koju treba uspešno da ispunite. To su retke situacije jer je za tako nešto pre svega potrebno da vam bude prijatno sa osobom sa kojom sarađujete. Zahvaljujući dragoj i neposrednoj Miroslavi Damjanović, supruzi proslavljenog crnogorskog fudbalera Dejana Damjanovića, meni je ovaj intervju bio upravo takav. Sticajem okolnosti, Mikicu (devojačko Vojinović) poznajem od detinjstva. Međutim, kako to već u životu biva, putevi su nam se razišli. Znala sam da sa suprugom Dejanom živi u Južnoj Koreji i da je u braku sa njim dobila dvoje predivnih mališana, za koje sam se, zahvaljujući današnjim virtuelnim produžecima realnih života kroz društvene mreže, uverila da su pokupili najbolje od lepih lica svojih roditelja.

Kada smo se čule telefonom da utanačimo detalje u vezi sa intervjuom i fotografisanjem sa porodicom u Beogradu, naš razgovor je bio takav da sam komotno mogla odmah da uključim record na telefonu, pa da dobijem toplu priču o ljubavi, porodici, majčinstvu, životu na dva kontinenta i svim onim ženskim izazovima sa kojima se susrećete kada ste supruga i majka negde daleko od svog doma. Mikica sve to „hendluje“ sama u raskošnom Seulu, čime se, već u startu, ne uklapa u prepoznatljivi šablon žene fudbalera. Osim toga, povod za ovaj razgovor je i činjenica da upravo ona sa svojim idejama i osećajem za biznis stoji iza jednog od najboljih hotela na crnogorskom primorju, Casa del Mare Pietra, koji je postao top destinacija za smeštaj u Kotoru. Kako se naše ćaskanje na Viberu nije dalo prekinuti (godine su učinile svoje, pa nisu pomagale ni connection lost notifikacije), mnoga pripremljena pitanja su već dobila odgovor, pojavila se inspiracija za nova, a moje obraćanje sagovorniku izašlo je iz okvira formalnog, pa je persiranje prirodno ovog puta zamenjeno sa ti.

Dejan i ti jedanaest godina živite u Koreji. To je prilično dug staž da bismo skoro mogli reći da ste Korejci. Kako sebe doživljavaš posle toliko vremena?

Volim Seul i život u njemu. Ipak, ne mogu baš reći da se osećam kao Korejka jer mislim da se domom zove samo jedno mesto na svetu. Ali zasigurno Seul i Koreja zauzimaju posebno mesto u našem životu i mogu slobodno reći da je ovde naša druga kuća.

U neformalnom razgovoru pre intervjua složile smo se da nećemo koristiti onu izvikanu sintagmu „žena fudbalera“ jer obe znamo da ti to zaista nisi. Ali s druge strane, ti si uredno ispunjavala sve obaveze jedne žene fudbalera, u smislu da svog izabranika pratiš ma gde on igrao. Koliko je Koreja bila tvoj izbor i da li si uopšte uticala na to da Dejan baš u toj zemlji tako dugo igra?

Nisam uticala jer se ne mešam u Dejanove odluke vezane za njegov posao. On apsolutno obožava fudbal i sve vezano za taj sport radi iz srca, tako da sam smatrala da je bolje pustiti ga da sam napravi izbor kako sutra ne bi mogao da kaže da je pogrešio što nije poslušao svoje srce. A ja sam uvek bila tu da ga podržim i pratim. Prvih godinu dana živeli smo u gradu Incheon jer je tu bio prvi klub za koji je igrao u Koreji i u kom je uspeo da se dokaže. Sledeći klub bio je Seul i otad je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom.

Koje su prednosti i mane života u Seulu? Većina ljudi sa naših prostora zna ga kao de lux destinaciju koju malo ko sebi može da priušti turistički.

Seul je grad neopisive energije, metropola sa prelepim parkovima i raskošnom arhitekturom, koja je po mnogim stvarima ispred svog vremena. S druge strane, veoma je udaljen od naše zemlje – i fizički, ali i po senzibilitetu. Azijci su tradicionalni, ljubazni i precizni ljudi, ali za naše pojmove pomalo stidljivi i svedeni u komunikaciji. Ja se ovde uglavnom družim sa suprugama Dejanovih saigrača, koje su divne, ali naravno da mi nedostaje toplina i bliskost mojih prijatelja iz Crne Gore i Srbije. Zato kada stignem u Beograd, odmah zovem svoje drugarice jer jedva čekam da se okupimo. Imamo svoju malu oazu, restoran Chez Nik na Novom Beogradu, gde se zajedno smejemo, prepričavamo propušteno i uživamo uz dobru hranu.

Dejan je igrač koji je uvršten u idealnu postavu Seula svih vremena. Iako mi odavde to verovatno ne možemo da shvatimo na pravi način, činjenica je da tvoj suprug u Aziji ima status idola. Kako se nosiš sa tim u tuđini?

Dejan je u Koreji zaista zvezda. Proglašen je za najboljeg stranca u istoriji korejske fudbalske lige, u svakoj sezoni dâ više od dvadeset golova, na njihovom zvaničnom internet pretraživaču Naver, koji je pandan Guglu, njegovo ime je u samom vrhu poznatih ličnosti, ima i svoj fun page na Fejsbuku… Međutim, ovde se znaju pravila ponašanja kada ste poznata osoba. Bilo kakav skandal u koji bi fudbaler Dejanovog kalibra bio upleten, bio bi dovoljan razlog da klub sa njim raskine ugovor, tako da je Dejan u njihovoj štampi prisutan uglavnom kao sjajan golgeter i porodičan čovek. Uz to, Koreja je zemlja koja mnogo daje na značaju ženi uspešnog muškarca jer se smatra da je ona njegovo ogledalo. Zato ovde često kažu da je on uspešan jer ga ja dobro čuvam. (Smeje se.)

Imate dvoje dece, Petru i Balšu, koji su veći deo svog života proveli u Koreji, gde je njihov tata svakodnevno angažovan oko fudbala. Koliko vas četvoro kao porodica suštinski provodite vremena zajedno?

Dosta vremena provodimo zajedno, naravno kada Dejanove klupske obaveze to dozvoljavaju. On je svestan da smo mi ovde zbog njega i zato se trudi da nam u svakom trenutku to nadoknadi. Nas dvoje umemo i da odvojimo vreme za sebe, iako to nije jednostavno jer u Koreji nemamo nikoga ko nam pomaže oko dece. Najviše se družimo sa Dejanovim menadžerom i njegovom ženom, koji su naši ljudi i sa kojima smo pravi prijatelji. Takođe, deca i ja ga pratimo na svakoj utakmici koja se igra kod kuće. Imamo svoja mesta i kamera nas stalno snima kao njegovu najverniju publiku.

Dejan apsolutno obožava fudbal i sve vezano  za taj sport radi iz srca, tako da sam smatrala da je bolje pustiti ga da sluša svoje srce i da sam izabere klub i zemlju gde ćemo živeti. A ja sam uvek bila tu da ga podržim i pratim

U Crnoj Gori i Srbiji svi će ga pre osloviti sa Boske, mnogi treba da se zamisle ako ih pitaš za pravo ime napadača Damjanovića. Navijaju li Petra i Balša za Bosketa ili za tatu?

Za tatu, naravno. Kad čuju da stadionom odjekuje Let’s go, Dejan, oni oduševljeno tapšu i pevaju zajedno sa navijačima. Nadimak Boske mu je ostao iz vremena kada je kao dečak iz Mostara došao u Beograd za vreme rata. A kako drugačije u novoj sredini nazvati jednog Bosanca nego Boske. (Smeje se.) Međutim, Dejan i u Koreji ima nadimak po kom ga svi prepoznaju, ali taj nadimak ima veze sa korejskim jezikom, tačnije izgovorom. Naime, Koreja se na korejskom kaže Dehamingo, pa ga u Seulu zovu Dejanmingo.

U sportskim izveštajima iz korejske lige svakodnevno pršte naslovi u stilu Damjanović rešeta protivničke mreže. Teško je poverovati da on ima 36 godina i da se bliži onaj trenutak kada će okačiti kopačke o klin. Znate li kako će vaš život izgledati za tri ili pet godina?

Znamo otprilike, mada mislim da Dejan to još ne želi da prihvati jer obožava fudbal i ima jake emocije prema klubu za koji igra. Za mene nema dileme jer bih volela da se vratim kući. Mi živimo praktično na tri adrese jer imamo dom u Seulu, Beogradu i Kotoru. Iskreno, umorila sam se od te rasutosti, od razmišljanja o tome gde mi se šta nalazi i od stalnog pakovanja i raspakivanja. S druge strane, logično je da posle toliko godina na korejskoj sportskoj sceni i svega što je postigao u Seulu, Dejan želi da na neki način doprinese daljem razvoju kluba. On bi najviše voleo kada bi mogao da radi nešto čime bi spojio fudbal i biznis, Aziju i Evropu. Recimo, skauting, koji bi istovremeno mogao biti i doprinos razvoju mladih fudbalskih talenata iz Crne Gore.

Kada govorimo o vašim budućim planovima, moramo pomenuti i butik hotel u Kotoru Casa del Mare Pietra, koji si sa svojom porodicom pokrenula pre dve godine, a koji je u međuvremenu postao jedno od najboljih mesta na crnogorskoj „pjeni od mora“.

Veoma sam ponosna na tu činjenicu jer iza hotela stojimo moj brat Miloš, Dejan i ja, s tim da je izgradnja hotela, kao i njegov koncept, moja ideja. Od starta sam želela da enterijer u njemu radi moja drugarica Elena Karaman Karić, koja stoji iza brenda Lorca Design, a čiji rad izuzetno cenim. Elena je sa mnogo entuzijazma i predanosti prilazila svakom detalju i učinila da hotel ima dušu. Imamo osam soba, od kojih svaka nosi ime po određenom dragom kamenu. Inače, Casa del Mare je franšiza, a naš zaštitni znak je dodatak Pietra u njegovom nazivu, koji ukazuje na to da hotel nismo želeli da damo u zakup, već da on ima svoju prepoznatljivost, koja će tek u budućnosti doći do punog izražaja.

Ti si odrasla u Kotoru, u naselju nedaleko od hotela. Nedostaju li ti Kotor i Boka u inostranstvu?

Što sam starija, sve mi više nedostaju. Kada dođem sa decom u Kotor, volim da im pokazujem mesta koja me vezuju za detinjstvo. Kažem im: ovde je mama išla u vrtić, ovo je bila moja škola, ovde sam išla kod drugarice… Oni su mali, pa još nemaju jasnu sliku o tome odakle su. Tako Petra kaže da je Beograđanka, a Balša kaže da je Korejac (Smeje se.) Ja često koristim priliku i da ljudima u Koreji približim Crnu Goru jer oni malo znaju o njenoj kulturi i tradiciji. Čak sve više ljudi odande kontaktira sa nama u želji da posete crnogorsko primorje i budu smešteni u našem hotelu. Onda mi bude žao što nam kapaciteti nisu veći jer je u letnjim mesecima neizvodljivo sve zainteresovane smestiti, budući da je hotel prebukiran.

Mislim da je glavna odlika mog stila jednostavnost, koja u suštini uopšte nije jednostavna. A za tu kontradiktornost  je zaslužan upravo moj  dugogodišnji život u Koreji

Ko god tebe i supruga sretne, čak i na plaži, jasno mu je da oboje imate svoj prepoznatljivi stil. Koliko držite do stajlinga i ko koga više savetuje pri izboru garderobe?

Nemamo običaj da se jedno drugom mešamo u izbor garderobe, a pošto retko idemo zajedno u šoping, nemamo često prilike da se savetujemo u vezi sa kupovinom. Međutim, kada je u pitanju odnos prema garderobi, tu smo slični – nismo opterećeni brendovima, već nam je važno da se mi dobro osećamo u onome što nosimo. Moj svakodnevni stajling je uglavnom osmišljen za nekoliko minuta jer najčešće zgrabim prvu majicu koja mi dođe pod ruku i izletim iz kuće bez šminke.

Kakva je modna scena u Južnoj Koreji? Gde sebi najčešće kupuješ garderobu?

Fenomenlna! Pored činjenice da su u Koreji zastupljeni svi svetski modni brendovi, ovde postoji čitava lepeza mladih dizajnerskih bisera, koji neretko izlažu zajedno. Njihove kreacije su potpuno drugačije od svega na šta smo navikli i kada ih obučete, ne možete da ostanete neprimećeni. Izdvojila bih brend Greedilous i kreatorku Youn Hee Park, čije kreacije rado kupujem. Inače, moja nezaobilazna šoping destinacija u Seulu je Gallery Shopping Mall, gde mogu da nađem najaktuelnije kolekcije gotovo svih svetskih brendova, pa čak i one kreirane u limited edition serijama. U tom smislu Azija je raj za šoping. Jedina mana je činjenica da je to luksuzno modno tržište, pa su cene jače nego u Evropi. Međutim, dešavalo mi se da nešto što mi se mnogo svidi u Seulu ne kupim, misleći da ću to isto naći, na primer, u Milanu po evropskoj ceni i onda shvatim da toga u Italiji uopšte nema jer taj komad nije nikada ni stigao u Evropu.

Šta je ono što najčešće kupuješ i za šta nikad ne žališ novac?

Cipele, torbe, bunde i kaputi. Tome jednostavno ne mogu da odolim.

Ti si od onih žena koje možemo videti u garderobi nekog street style brenda i sa Hermès birkinicom u ruci i to umeš da izneseš tako dobro da ta prestižna torbica ničim ne odskače od ostatka kombinacije. Šta je najskuplja ili najluksuznija stvar koju imaš u garderoberu?

Ima ih više, ne vodim evidenciju o tome. Za mene su to sve stvari koje su moje pravo malo bogatstvo, ne zato što su skupe, već zbog toga što sam ih pažljivo birala i što mogu da ih nosim celog života.

Imaš li omiljeni brend koji bi izdvojila kao zaštitni znak svog stila?

Chanel je moj sinonim za prestiž i izbor koji je uvek aktuelan. Volim ga jer niko ne može da napravi ono što može Chanel. Međutim, u poslednje vreme Dior sve više dobija moje simpatije zbog kolekcija koje stalno prevazilaze moja očekivanja i u kojima mi se uvek sviđa više od pola modela sa piste, tako da je između Chanela i Diora trenutno mrtva trka. Inače, mene uvek privuku najjednostavnije moguće stvari u modi, ali onda tu jednostavnost volim da začinim nečim što je krajnje komplikovano, upadljivo ili ima umetničku notu. Na primer, moja ljubav prema torbama se manifestuje time što imam gomilu ludih torbi koje su na granici nosivosti, pa imam problem da ih spojim sa cipelama. (Smeje se.) Zato mi možda najveći izazov predstavlja kombinacija komada koje kupujem.

Kako bi onda opisala svoj stil?

Mislim da je njegova glavna odlika jednostavnost, koja u suštini uopšte nije jednostavna. A za tu kontradiktornost je zaslužan upravo moj dugogodišnji život u Koreji jer sam u toj zemlji sazrela u modnom smislu i nadogradila svoj stil, za koji zaista često primam pohvale. Mnogi mi kažu da sam po tome kako se oblačim više Korejka nego Evropljanka. Inače, u modnom smislu Korejke su mnogo ispred nas, odlično su stilizovane i vrlo smele u kombinovanju stilova.

Poznato je da rado nosiš kreacije svoje kume, beogradske kreatorke Milice Opačić. Postoji li još neko sa domaće modne scene čiji rad pratiš i koji ti je po ukusu?

Milica je za mene broj jedan ne zato što je moja kuma, već zbog toga što sam upućena u njen rad još od studentskih dana i znam koliko je talentovana. Mislim da ne postoji njena kolekcija iz koje nemam po nekoliko komada. Ako nisam u Srbiji kada izlaže novu kolekciju, ona mi obavezno odvoji nešto što je „za mene“ i ja uvek s nestrpljenjem iščekujem da to obučem. Osim Milice, volim i ono što radi Marija Tarlać. Veoma sam srećna što ona kreira garderobu jer mislim da je odlična u tome. Tu je i Mihano Momosa, čija me poetična i krajnje ženstvena estetika potpuno oduševljava. I naravno, neprikosnovena Verica Rakočević, koju smatram istinskim dizajnerskim autoritetom na našim prostorima i čije stvari baš često nosim. Komadi sa njenim potpisom za mene su dragoceni jednako kao neki limited edition primerci francuske visoke mode. Baš na poslednjoj reviji Harmonija, koju je održala u Beogradu, „snimila“ sam jedan kaput od kog nisam mogla da odvojim oči!

Za kraj, moram da konstatujem nešto za šta mi je šlagvort dala moja sestra, koja te poznaje od detinjstva. Ti si ostala ista, dakle, nisi radila apsolutno nikakve estetske korekcije na sebi iako se krećeš u svetu u kom je ženama to najnormalnija moguća stvar.

Ja nemam ništa protiv estetske hirurgije, zaista. Čak mi je u nekim slučajevima to i lepo. Međutim, nisam ništa radila zato što imam strah od toga kako bi te promene na meni izgledale. Genetski sam mladolika, na čemu mogu da zahvalim svojim roditeljima, pa mislim da bi sve što dodam, bilo previše. Možda ću za tim da posegnem u nekim poznijim godinama, pogotovu zbog mojih podočnjaka, koje ne volim. Za sada se trudim da se negujem kvalitetnom kozmetikom, a nje u Koreji zaista ima u izobilju. U pitanju su azijski brendovi o kojima se kod nas malo zna, a koji imaju fenomenalne kreme, maske, pilinge i ostale preparate za negu kože. S obzirom na to da Korejke vole da izbeljuju kožu, ja biram linije na kojima nema oznaka whitening jer mi to nije potrebno. Pored toga, odlazim na masaže, tretmane lica i mezoterapije, a za fizičku aktivnost sam odabrala nešto između pilatesa i joge.

Pročitajte više

HOTEL THE VILLA CASA CASUARINA

4444e

Kompanija Victor Hotels udahnula je novi život bivšoj palati Versace, koja je sada luksuzni boutique hotel i restoran.

PIŠE: Petra Milačić
FOTO: The Villa Casa  Casuarina/carmaconnected

Casa Casuarina (ranije poznata kao Palata Versace), raskošni boutique hotel od deset apartmana, od 2013. godine u vlasništvu i pod upravom kompanije Victor Hotels, sada je otvoren za goste kao jedno od najtraženijih utočišta u južnoj Floridi. Idealno smešten preko puta vode, u ulici Ocean Drive, jednoj od najživljih ulica Majamija, samo nekoliko koraka udaljen od plaže, hotel gostima nudi predivan pogled na okean i jedinstveno iskustvo. Luksuzan dvospratni boutique hotel sa deset apartmana nudi vrhunsku uslugu i eleganciju u raskošnom, a ipak sofisticiranom okruženju. Hotel ima i italijanski restoran Gianni’s, koji je ime dobio po legendarnom modnom kreatoru i bivšem vlasniku.

Vilu je 1930. sagradio Alden Freeman, arhitekta, pisac i filantrop, naslednik bogatstva kompanije Standard Oil. Kuća je napravljena po uzoru na najstariju guvernersku rezidenciju u Americi, Alcazar de Colon, koja se nalazi u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike. Godine 1992. vilu je kupio čuveni italijanski modni kreator Gianni Versace i potrošio 33 miliona dolara na njeno renoviranje, koje je uključilo južno krilo, garažu, bazen sa zlatnim pločicama i vrtove i kao rezultat dalo impozantan dom od dve hiljade kvadratnih metara, sa deset spavaćih soba, jedanaest kupatila i unutrašnjim dvorištem.

Otmena dvospratna vila sa pet zvezdica je i danas raskošna kao što je to bila kada je Gianni Versace krenuo da transformiše kraj i grad pre više od dvadeset godina i predstavlja treću najčešće fotografisanu kuću u zemlji. Gianni i njegova renovirana palata zauvek su promenile izgled Majami Biča – od raja za goluždrave vrapce do svetskog centra mode, muzike i vrhunske hrane.

Iza ulazne kapije goste dočekuje mediteranski enterijer sa bogatim bleštavim bojama, pozlaćenim drvetom i veličanstvenim mozaicima – prizor koji je do pre nekoliko godina bio dostupan samo nekolicini odabranih.

Deset ekstravagantnih apartmana, koji obuhvataju tri Superior, tri Ocean View I četiri Exceptional apartmana, opremljeni su king size ili double king krevetima, velikim kupatilima od italijanskog mermera, sa pozlaćenim slavinama i duplim tuševima, imaju velike plakare, odvojen dnevni boravak i balkone ili terase. Na prvom spratu se nalaze apartmani Venus (Donatellina soba), Signature (Santova soba), Azure (Danielova soba) i Aviary (Allegrina soba). Na drugom spratu su spartmani Aurora, Garden, Empire (soba Versacevog partnera) i Villa (Versaceva soba). Preostala dva apartmana, Mosaic i Medallion, gledaju na vrt i bazen.

Garden
Garden
Ocena View
Ocena View

Renoviranje vile je kao rezultat dalo impozantan dom od dve hiljade kvadratnih metara, sa deset spavaćih soba, jedanaest kupatila i unutrašnjim dvorištem

Superior
Superior
Medallion
Medallion

Nazvan u čast čoveka koji je vilu učinio čuvenom i nekada je zvao domom, restoran Gianni’s nudi nouveau italijansku mediteransku kuhinju. Gianni’s predstavlja elegantnu oazu vrhunske hrane i pruža zaista jedinstveno iskustvo koje se pamti. Pod vođstvom glavnog šefa kuhinje Thomasa Stewarta, restoran nudi moderan meni sa neodoljivim jelima i ekstravagantnim koktelima i obimnu selekciju vina i šampanjaca. Poštujući mediteranske uticaje, služe se specijaliteti kao što su Capesante Di Viareggio, Astice Mille Romagna, Fileto Di Manzo Rossini, La Spigola Branzino za dvoje, uz najraznovrsnije kavijare koji savršeno akcentuju svako jelo.

Po dolasku gosti će biti otpraćeni do otvorenog unutrašnjeg dvorišta, iz kog se stiže do tri jedinstvena prostora za ručavanje, od kojih svaki nudi posebnu atmosferu.

Medusa, nekad Versaceva formalna trpezarija, predstavlja intimnu trpezariju sa trideset mesta, zidovima u kamenom mozaiku i čuvenom istorijom. Moroccan Lounge, nekad korišćen kao Versacev gym, sada je salon u kom bogatu atmosferu stvaraju četiri figure glavnih grčkih bogova na prednjem zidu i i odgovarajući koralni elementi, koje je izabrao sâm Versace. Dekor prostora se uklapa sa dekorom turskog parnog kupatila za osmoro ljudi. Za one koji žele opušteni koktel u atmosferi sobe za odmor, Gianni’s nudi intimni bar Onyx. Ranije Versaceva kuhinja, renovirani bar se ponosi drvenim panelima iz originalne sobe za zabavu akcentovanim ručno naslikanom Meduzom, sličnom onoj u glavnoj trpezariji. Onyx je idealno mesto za piće pre i posle večere.

Najpopularnije mesto za piće posle večere je terasa, koja gleda na elegantni Mozaični vrt (Mosaic Garden). Kao deo novog krila izgrađenog 1992. godine, Mozaični vrt je kompletno napravljen od mozaik pločica sa mitološkim motivima, koji uključuju Neptuna, boga vode i mora, i Meduzu.

Meduza u vrtu oko bazena je najveća u kući i predstavlja logo Versace brenda. Meduza je kompletno napravljena u Versacevom rodnom gradu Kalabriji, a onda u delovima prevezena u Majami Bič i ponovo sastavljena na licu mesta. Vrt vodi do šesnaest metara dugog bazena (Million Mosaic Pool), inspirisanog Versacevom kolekcijom Marine Vanuras i sastavljenog od više od milion mozaik pločica, od kojih su hiljade od dvadesetčetvorokaratnog zlata.

Više informacija o hotelu može se naći na  www.vmmiamibeach.com

Pročitajte više

ANJA IVANA MILIĆ: DIZAJN, VIZIJA I USPEH

4443

Kompanija Arhi.pro je osnovana 2002. godine i danas je jedna od vodećih projektantskih kompanija u regionu. Misija i vizija kompanije je unapređenje projektantskih standarda, kao i stvaranje brenda koji je sinonim za visoko kvalitetan dizajn, koji integriše sve projektantske struke u građevinarstvu. Kompanija broji ukupno dvesta zaposlenih, u okviru svojih firmi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

PIŠE: Slavica Gligorović
FOTO: Rade Kovač, Miodrag Miša Obradović

Gde sve radite i šta sve radite, koje vrste projekata?

Arhi.pro se bavi projektovanjem izgradnje objekata, tačnije arhitekturom, enterijerom, spoljašnjim uređenjem, konstrukcijom i svim instalacionim fazama. Od samog osnivanja prepoznatljivi smo po dizajnu enterijera, koji se u Arhi.pro svim klijentima nude po principu „ključ u ruke”. Na našoj listi referenci su sve vrste objekata: korporativna arhitektura, ugostiteljstvo, hoteli, stambena arhitektura.  Arhi.pro Montenegro je poznat po ulozi lokalnog konsultanta i vodećeg projektanta, gde razvijamo autorska rešenja internacionalnih arhitektonskih biroa za potrebe gradnje prestižnih turističkih kompleksa u Crnoj Gori. Lično, opredeljena sam jednako za autorsku arhitekturu i za dizajn enterijera, razvijam studiju o korporativnoj arhitekturi i bavim se protokolisanjem zelene gradnje kroz većinu projekata. iza mene je 25 godina karijere arhitekte, a ispred mene, nadam se, kvalitetan projektantski brend gde će stasavati nove generacije u struci.

Koje ste sve teškoće morali da savladate da biste uspeli?

Uspeh je nešto što se gradi korak po korak, kao kuća: cigla po cigla. Doći do uspeha je proces sastavljen od malih i velikih uspeha, ali i padova. Teškoće se savlađuju svakog dana, nekada su veće, nekada manje, ali one ne treba da utiču na vaš cilj. Zbog toga verujem da će ako na pitanje odgovorim navođenjem šta smatram našim uspesima, svako razumeti koliko smo prepona preskočili i teškoća savladali. Uspeli smo da proslavimo petnaest godina postojanja, uspeli smo da u svakom trenutku imamo desetine projekata na kojima dizajnerski tim radi, da izgradimo brend prepoznatljiv u regionu, konkurentan u svakom smislu i za svaki projekat. Svaka teškoća je savladana samo sledećim stavom: gledajmo napred i radimo najbolje što umemo, stvarajmo lepo sa ljubavlju i talentom koji smo okupili u svom timu, budimo za jedan korak ispred svih u svakom trenutku i tako ćemo biti ponosni kada drugi „kradu” naše znanje jer će uvek biti novoga što samo mi stvaramo. Zapravo, poruka je da nikada ne možete znati i tvrditi da ste najbolji, ali možete biti u svakom trenutku ekskluzivni, originalni i jedinstveni u stilu i standardima. Tako će uvek biti i onih koji biraju vas.

Ko danas može da opstane na tržištu?

Brzo je sinonim za naše doba, te ne samo u smislu skraćenja vremena neke produkcije već i u smislu praćenja brzih promena, opstanak zavisi od prebacivanja na brze koloseke i nove tehnologije. U našem poslu učenje je konstantan proces i prihvatanje novih sistema u izradi projekata je takođe pitanje opstanka u branši. Možemo i ovde stvari posmatrati kroz prizmu mode jer onaj ko je moderan, modernizovan, ko prati svetske trendove, taj je na putu uspeha.

Koliko danas arhitektura u našem regionu prati svetske trendove?

Priznate arhitekte u našem regionu većinski veoma prate svetske trendove. Teoretski poznaju sve što bi trebalo u savremenom trenutku ponuditi tržištu i osvežiti arhitekturu regiona. Međutim, arhitektura kao pojavna slika u našem regionu nedovoljno prati svetske trendove. Realizacija je većinski promašaj estetike i arhitektonske oblikovnosti, što zbog jeftinih, oskudnih projekata, za koje se većina investitora odlučuje kada reši da investira u gradnju, što zbog situacije da kada je projekat i dobar, završnu reč ima value engineering, urađen pogrešnom metodom odbacivanja svega estetski vrednog u korist štednje novca investitoru. Dobra strana današnjice je svakako to što su mlade generacije putem interneta i društvenih mreža povezane sa svim što se u svetu stvara, te na taj način mogu da se edukuju, da čuju vrsne predavače iz struke, što je veliki napredak u odnosu na generacije koje su bile na studijama devedesetih godina prošlog veka. Nadam se da će to pomoći tome da težimo lepim i uređenim gradovima, obalama…

Čime se rukovodite kada osmišljavate kako će izgledati neki projekat, neki prostor, šta vam je inspiracija?

Projektni proces počinje od uslova lokacije i projektnog zadatka klijenta. Potom se osvrćemo na kontekst na lokaciji, nasleđe susedstva, biranje jezika kontinuiteta ili kontrasta u odnosu na okruženje. Oblikovno, uvek težimo metafori koja je poruka kuće, preispitujemo formu, a potom fasadnu estetiku. To je put koji iziskuje vreme. Međutim, današnjica je postavila kriterijume tako da je jedino vreme skupo, te se sve ostalo podređuje vremenu. Vešti i uspešni timovi su oni koji uspevaju da za kratko vreme savladaju ceo proces dizajna arhitekture, a da na kraju budu zadovoljni rezultatom. Na neki način, arhitekta je stalno na svom zadatku, i kada šeta ulicom, gleda u zgrade, traži obrise i forme, reaguje na boje i materijale. Postoji i projektovanje u snu – ponesemo prostorni problem na spavanje i u snu kreće putovanje prostorom.

Koliko se može i koliko se mora pratiti moda u arhitekturi, posebno u dizajnu enterijera?

Arhitektura je ranije prepoznavala stilove i epohe, sada su to trendovi. Trendovi su vezani za veliku industriju savremenih građevinskih materijala i, kao u svakoj modi, marketing je važna komponenta kojom se atakuje na oči arhitekata i ubeđuje šta je to što sada treba da se „oblači”. Primetićete da danas sve modne trendove tražite na instagramu i Pinterestu, te postoje sve veći diktati „već viđenog”, koji su dobrodošli ako znamo kako da ih konzumiramo. Međutim, ako se pretvore samo u hiperprodukciju jednog te istog, onda smo zaboravili da mislimo i stvaramo iz svojih glava. Enterijer je jače uslovljen praćenjem najaktuelnijih trendova, zapravo mode u uređenju prostora. Ujedno, to je i domen gde se najbolji od nas dokazuju kao trendseteri i čitave industrije dizajna enterijera rade i dišu za lansiranja novih sezonskih kreacija, kao što je to slučaj i u odevnoj modi. Moja velika pasija je upravo enterijer, zbog čega sam u okviru kompanije i pokrenula našu proizvodnju nameštaja. ilustracije koje prate ovaj intervju imaju za zadatak da pokažu moja razmišljanja o enterijeru, pre svega kroz fotografije, koje predstavljaju odabir iz različitih godina stvaranja. Predstavljam jedan hronološki prikaz fotografija, koji poručuje da je projektant enterijera u obavezi da stvori prostor koji će i kada godine i trend prođu, ostati estetika pozitivne kritike, trajni primer lepog, iako bi sada možda dizajnirali „sve drugačije”.

Zašto na Arhitektontskom fakultetu ima više studentkinja i šta se događa kad postanu arhitekte, da li su toliko vidljive kasnije u profesiji kao na fakultetu? Šta vas je motivisalo da budete među inicijatorima osnivanja Ženskog arhitektonskog društva?

Arhitektura kao odabir studija je vezana za kreativnost, estetiku, dizajn. Devojke često vide tu profesiju kao „lakše inženjerstvo” od građevine ili elektrotehnike, a one opredeljene za „dekorisanje” budu uverene da je arhitektura prava doza umetnosti i inženjerstva za njih. Nekako to zaista bude masovniji ženski izbor. Međutim, brzo se suoče sa naporima koje struka iziskuje, a posle prvih radnih praksi shvate da nemaju želju da celog života ulažu toliko napora jer ih dočekaju obaveze prema porodici, deci… Struka nudi mnoge mogućnosti za rad, te žene često rade izvan projektovanja i procentualno se veoma malo njih izbori za mesto poznate i priznate arhitektkinje, autora. Pre skoro dve godine inicirala sam osnivanje Ženskog arhitektonskog drustva, koje je okupilo već stotinu arhitektkinja, većinski iz Srbije i Crne Gore, mada imamo i članice iz Makedonije, Bosne, Australije, Nemačke. eminenetne profesorke i arhitektkinje iz Beograda i Podgorice su se udružile u ovom društvu sa idejom da podstaknu žensku populaciju da bude vidljivija u branši, da promovišu žensko stvaralaštvo u struci, jer se istorijski zapostavljaju važne informacije o ženama graditeljkama. Udruženje je proletos u Beogradu predstavilo zapaženu izložbu radova svojih članica, a u najavi je proširena izložba uskoro u Podgorici.

Koji su vam najdraži projekti? 

Ima ih više koje smatram biserima svoje i Arhi.pro prakse. Na prvom mestu to je Societe Generale Bank, čiji smo već šesnaestu godinu design and build tim u regionu. Arhitekta sam koji je do sada postavljao interior brand standard za tu korporaciju u našem regionu, a kruna dizajna je svakako poslednji objekat nove upravne zgrade u Srbiji, na Novom Beogradu, otvorene 2016. Poslednjih devet godina sam uključena u projektovanje Porto Montenegra, ekskluzivnog turističkog naselja u Tivtu, zajedno sa hotelom Regent, gde sam u ulozi lokalnog arhitekte, a naš tim Arhi.pro Montenegro je devet godina uključen u potpunu razradu projektne dokumentacije svih faza tog prestižnog naselja. Kao autorski tim razvili smo projekat Lavender Bay u Morinju, gde smo, suočeni sa lepotom Boke Kotorske, postavili za imperativ urbanističko-arhitektonskog rešenja vizure i sagledivost mora. U domenu aktuelnih enterijera naročito se ponosim radovima za poslovne prostore kompanija Philip Morris, NCR, Lafarge, Banka intesa, kao i mnogih ambasada, ali na listi srcu dragih projekata je svakako dizajn enterijera hotela Envoy i restorana Piazza Druga u Beogradu. Trenutno pratim gradnju nekoliko svojih autorskih projekata u primorju Crne Gore; to su uglavnom vile i kompleksi rezidencijalnog stanovanja, kojima ćemo se uskoro pohvaliti stručnoj javnosti.

Pročitajte više

EKSKLUZIVNE PRIČE: LETO MOŽE DA POČNE UZ NOVI BROJ MAGAZINA FASHION MOOD!

dddw

Leto može da počne uz najnovije izdanje magazina Fashion mood!

U susret natoplijem delu godine, na kioscima će se uskoro naći novi broj magazina Fashion Mood, u kojem vas čekaju najnovije vesti iz oblasti mode, lepote,… a tu su kao što ste navikli i najekskluzivniji intervjui.

Naslovnu stranu Fashion Mood-a krasi pevačica Milica Pavlović, koja se našla u modnom editorijalu pred objektivom fotografa Dušana Petrovića. U ostalim intervjuima možete pročitati šta su nam otkrili novinarka Biljana Obradović, make up artist Laza Lazić, modni kreator Vlada  Savić

Tu je i posebna priča o modnom dvojcu Viktor&Rolf, kao i o tome koji modni trendovi su obeležili čuveni muzički festival Coachella.

Ipak, to je samo deo onoga što vas čeka u novom broju magazina Fashion mood, koji će vam nesumljivo ulepšati leto pred vama!

Pročitajte više

FASHION MOOD OTKRIVA DETALJE: SEĆATE LI SE ALEXIS ILI JOAN COLLINS?

xcxcxc

Joan Collins je britanska glumica, spisateljica i kolumnista.

Ona je među najpoznatijim holivudskim glumicama svih vremena, a najveću slavu stekla je ulogom Alexis Colby u američkoj TV sapunici Dinastija. Ulogu je tumačila od 1981. do 1989., a serija, koju su pratile sve generacije, i danas se emituje na pojedinim kanalima. Serija je imala toliku popularnost da se zbog nje kasnilo na posao i u školu. Niko kao Joan Collins u ulozi Alexis nije tako uspešno dočarao negativca i ostavljenu ženu. Posebnu draž je imao njen britanski akcenat…

Interesantan tekst vezan za Joan Collins, čitajte u najnovijem izdanju magazina FASHION MOOD, koji vas čeka na kioscima!

Pročitajte više

ZENDAYA – PRAVI MODNI KAMELEON

Untitled

Ukoliko sebe smatrate ljubiteljem mode, a još ne znate ko je Zendaya, krajnje je vreme da upoznate ovu mladu i beskrajno talentovanu devojku koja vrlo odmereno i oprezno gradi svoj put ka uspehu.

Piše: Vanja Pantin FOTO: Getty images

MTV AWARDS
MTV AWARDS

Zendaya Coleman je američka glumica i pevačica koja je poslednjih godinu dana znatno stilski uznapredovala i pozicionirala se na naslovnu stranu julskog izdanja magazina Vogue kao it girl i veliki aktivista i borac za ljudska prava. Ključ njene stilske evolucije leži u tome što je poverenje ukazala poznatom američkom stilisti, koji sa njom radi neprekidno od njene četrnaeste godine i koji je sa njom prošao kroz sve faze odrastanja i sazrevanja, kako ličnog, tako i stilskog.

LV CRUISE
LV CRUISE

KIDS CHOICE AWARDS
KIDS CHOICE AWARDS

Law Roach, koji sebe naziva arhitektom za imidž, dugi niz godina je veoma uticajan u svom poslu, a pored toga što radi sa Zendayom, trenutno obožava da radi sa Celine Dion. Njegova vizija ove mlade devojke doprinela je tome da sa samo dvadeset godina bude jedna od glavnih zvezda Met Balla, a recept je bio vrlo jednostavan: rizikujmo, rizikujmo i samo rizikujmo.

MET BALL 2016
MET BALL 2016

„Mrzim kalupe koje sve mlade devojke prate, mrzim kliše stajlinge za red carpet, mrzim sve što je svakidašnje i obično“, govori Law u jednom od svojih intervjua i ističe da saradnja sa tako mladom devojkom nije uopšte laka.

ZENDAYA I NJEN STILISTA
ZENDAYA I NJEN STILISTA

„Kada je neko tinejdžer i kada sazreva, logično je da se stilski negde traži i luta, a sa njom to nikada nije bio problem. Iako smo imali razna neslaganja, uvek je to trajalo po nekoliko minuta, dok se nije potpuno opustila i shvatila da znam šta radim. Pozitivne kritike počele su da stižu sa svih strana, a kulminacija naše saradnje bila je njena naslovna strana za Vogue. I vidite, ona je ostala lojalna i zahtevala da pored svih njihovih timova ja budem zadužen za njen izgled. To je danas retkost.“

TEEN CHOICE AWARDS
TEEN CHOICE AWARDS

Sa druge strane, Zendaya ističe da joj je beskrajno zabavno da prolazi kroz razne vizuelne transformacije u zavisnosti od prilika za koje se sređuje i da joj prija nadimak koji je dobila od čuvene Anne Wintour – modni kameleon.

„Modni kameleon je neko ko se stalno menja, a svaki put uspe da izgleda sjajno i ja sam veoma srećna što neko ko je u ovom poslu toliko dugo, za mene ima samo reči hvale. To svakako ne bi bilo moguće bez mog stiliste, koji je od mene napravio to što sam danas. Mislim da je poenta u tome da nekome verujete, ali, naravno, morate pre toga da sa tim nekim kliknete. To je kao ljubavna veza na modni način i taj neko izvuče vizuelno ono najbolje iz vas. Beskrajno sam mu zahvalna na tome.“

DG KAMPANJA MAKING OF
DG KAMPANJA MAKING OF

Zendaya je u međuvremenu postala zaštitno lice Dolce&Gabbana kampanje, snimane na Kapriju, kreativni direktor svoje modne linije Daya by Zendaya i brend ambasador modne kuće Louis Vuitton. Uzimajući u obzir sve talente i kvalitete koje ova mlada devojka poseduje, njenu predanost i borbu za ljudska prava, ne sumnjamo da je ovo sve samo početak.

Pročitajte više

ČITAJTE U MAGAZINU FASHION MOOD: GLUMA JE MAZOHIZAM KOJI SE VOLI

Untitled

POZNATI CRNOGOROSKI GLUMAC DUŠAN KOVAČEVIĆ, KOGA TRENUTNO MOŽEMO VIDETI U FILMU PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA , PRIČA O GLUMAČKOJ KARIJERI, O TOME ŠTA MU JE U ŽIVOTU DONELA, A ŠTA USKRATILA, O GLUMCIMA KOJIMA SE DIVI IAKO VIŠE NISU MEĐU NAMA, KAO I O KUMU, POKOJNOM MARINKU MADŽGALJU, KOME U KAFANI UVEK POSVETI SPECIJALNU PESMU, O TOME KAKO BITI POZITIVAN, DAVATI MAKSIMALNO SEBE U POSLU I USPEŠNO BALANSIRATI KARIJERU SA PORODIČNIM ŽIVOTOM

Široj publici ste najpoznatiji po ulogama u popularnim serijama Budva na pjenu od mora, Dojč caffe i Montevideo, bog te video. Kako su te uloge uticale na vaš razvoj kao glumca i da li su bile zahtevne?

Svaka uloga utiče na glumca i na njegov razvojni put, ako on to tako doživi i sa tim stavom krene u proces stvaranja. Znam da se neke kolege neće složiti sa mnom kad kažem da ne postoje male i velike uloge, nego samo dobre i loše. Imamo dobre i loše glumce, a malu ulogu ne treba potcenjivati jer ma kolika ona bila, iz nje glumac može izvući neko saznanje, iskustvo, istinu, koju možda neće naći u nekoj „velikoj” ulozi. Iako uloge u serijama Budva na pjenu od mora i Montevideo nisu bile velike, kod publike su ostale vrlo zapažene i to mi je najbitnije. Bilo je zaista divno iskustvo raditi sa Milanom Karadžićem i Draganom Bjelogrlićem. Sa Milanom sam radio i svoju prvu ulogu u predstavi Innominato, u kojoj mi je partner bio pokojni legendarni Dragan Nikolić, na šta sam veoma ponosan i čast mi je što mi je karijera počela sa takvim ljudima. Što se tiče Dojč caffea, teško mi je da se posvetim samo jednoj ulozi jer ih imam dve…

Celi intervju sa Dušanom Kovačevićem, možete pročitati u najnovijem broju magazina Fashion Mood, koji vas čeka na kioscima!

Pročitajte više

NOVI BROJ MAGAZINA FASHION MOOD – ČITAJTE INTERVJU SA BRANKICOM SEBASTIJANOVIĆ

Untitled

U GLUMAČKI SVET HRABRO JE UŠLA ULOGOM EVE U SERIJI SINĐELIĆI , A JOŠ VIŠE SMO JE ZAVOLELI U DRUGOM DELU FILMA ZONA ZAMFIROVA . NJENA IZRAZITA SOFISTICIRANOST U ODEVANJU I PONAŠANJU VIDLJIVA JE KAKO NA MALOM EKRANU, TAKO I UŽIVO. JEDINA ŽENA IZ SVETA GLUME KOJOJ SE ISKRENO DIVI, JESTE MILENA DRAVIĆ, A SAMA PRIŽELJKUJE ULOGU OKO KOJE SE NEĆE MNOGO DVOUMITI I ZA KOJU ĆE ODMAH NAKON PRVOG ČITANJA ZNATI DA JE ONA PRAVA. 

Kako ste ušli u svet glume? Da li je neko uticao na vašu odluku ili je to nešto čime ste oduvek želeli da se bavite?

To je prilično teško objasniti. Još kao mala sam prosto osećala da je moje mesto na sceni. To je nešto što me je oduvek privlačilo. Kada sam napunila petnaest godina, rešila sam da se malo ozbiljnije posvetim glumi, kao svojoj najvećoj ljubavi, i samim tim ispitam svoje granice i da li sam zaista za to. Ispostavilo se da je ta želja tokom vremena samo jačala i rešila sam da izađem na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na tu moju odluku niko konkretno nije uticao. U svojoj okolini čak nisam imala nikog ko se bavio glumom, nekako sam dotad samostalno istraživala to polje umetnosti.

Celi intervju sa glumicom Brankicom Sebastijanović, možete pročitati u najnovijem broju magazina Fashion Mood, koji vas čeka na kioscima!

Pročitajte više

VANJA UDOVIČIĆ: MLADI MORAJU DA BUDU U FOKUSU SVIH

iikk

… JER ONI JESU NAŠA NAJVREDNIJA SADAŠNOST I ONI U ČIJIM RUKAMA JE NAŠA BUDUĆNOST

PIŠE: Slavica Gligorović
FOTO: Arhiva Ministarstva za sport i kulturu Republike Srbije

Vanja Udovičić, najmlađi ministar u Vladi Srbije, jedan je od najboljih vaterpolista sveta, za reprezentaciju je odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova, bio kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije sa kojom je osvojio sve što se osvojiti može. Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički. Završio je Fakultet organizacionih nauka. Srpski vaterpolo i dalje je u svetskom vrhu, a Vanja je svoje iskustvo, znanje i energiju usmerio na to da kao ministar omladine i sporta učini dobre stvari za srpski sport i omladinu.

Da li ste ikada u mladosti i tokom sportske karijere razmišljali o tome da ćete se baviti politikom i čak biti ministar?

Nisam.

Kada ste stupili na dužnost, bili ste jedan od dosad najmlađih ministara u Srbiji, ali i u Evropi. Koliko vam je to odmoglo ili pomoglo?

Sve ima svoje prednosti i mane, pa i to što sam bio apsolutno politički neiskusan, ali i neko ko je prošao sve faze života sportiste  i kome je sport zaista život.

Šta je ono najvažnije što mislite da ste postigli otkad ste na čelu Ministarstva omladine i sporta?

Od onih sam koji veruju da uvek mogu i više i bolje. Ima puno toga sa čim sam zadovoljan, teško je izdvojiti nešto. Neke stvari, poput donošenja novog Zakona o sportu, uređenja i postavljanja drugačijeg sistema sporta, organizacije rada Fonda za mlade talente Srbije i finansiranja omladinskog sektora, nisu opipljive i vidljive kao rezultat, a jesu preduslov, na primer, rekordnog broja medalja koji danas imamo, povećanja broja dece u sportu, povećanja i broja i iznosa stipendija i nagrada za naše najbolje studente i učenike, smanjenja stope nezaposlenosti mladih, korišćenja evropskih fondova i za sport i za omladinu itd., ali i još mnogo toga. Verujem i cilj mi je da još puno toga bude i bolje i uspešnije i u oblasti sporta i u oblasti omladine.

Zašto ste uopšte ušli u politiku?

Iz ubeđenja da mogu da učinim dobre stvari za srpski sport i omladinu.

Koliko su vam iskustvo u sportu i veliki rad koji je krunisan i najvećim uspesima pomogli u poslu kojim se sad bavite?

Mnogo jer apsolutno odgovoran odnos prema obavezama i ništa manje od najboljeg kao cilj – to je ono bez čega ne možete biti sportista. Znam da se najbolji rezultati postižu isključivo danonoćnim radom, odricanjem, neodustajanjem i spremnošću i na poraze, posle kojih moraš da ustaneš, naučiš lekciju i pobediš i sebe i druge. Isto je i u ovom poslu i tako mu i pristupam.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mladi nemaju mnogo poverenja u institucije, ali da je Ministarstvo omladine i sporta jedno od onih kome više veruju. Zadobili ste poverenje, koliko zaista možete da učinite za mlade?

Jesmo pomakli stvari nabolje i mnogo toga radimo, ali je još mnogo posla pred nama. Mladi moraju da budu u fokusu svih, ali ne samo deklarativno, jer oni jesu naša najvrednija sadašnjost i oni u čijim rukama je naša budućnost. Sve što mogu, radim i radiću sa ogromnim motivom i željom da dođemo do cilja da naša zemlja za naše mlade nema bolju i lepšu alternativu.

Verovatno smo zemlja koja uz najmanje ulaganja niže najveće svetske uspehe. Setite se uslova u kojima ste vi trenirali, a šta ste sve postigli. Koliko država radi na tome da omogući sportistima da pruže svoj maksimum?

Sećam se i hladne vode u bazenu i restrikcija struje i nemanja opreme i kašnjenja isplata nagrada i po više od godinu dana itd. Danas je neuporedivo drugačije. Širom zemlje kroz izgradnju infrastrukture, od trim-staza do dvorana i nacionalnih trening centara, završili smo mnogo projekata i radimo i dalje na mnogo njih. Sportisti se finansiraju od najranijeg uzrasta kroz stipendije, kampove, pripreme, opremu, odlaske na takmičenja, pa do isplate nagrada i nacionalnih priznanja za osvojene medalje za našu zemlju. I to bez dana kašnjenja u isplatama – rokovi isplata nisu duži od sedam dana. Pritom, svaki dinar mora da dođe do sportista – to je, rekao bih, jedna od sistemski najvećih promena koje su dale rezultat. A rezultat je apsolutno rekordan broj medalja, trostruko veći od onog koji sam zatekao. Srbija je prošle godine osvojila rekordnih 37 medalja na evropskim i svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Ogroman napredak u odnosu na 2000. kada su osvojene tri medalje.

Da li je konačno došlo vreme da u zemlji koja je svetski prvak u vaterpolu svaka škola ima bazen?

Ne znam da i jedna zemlja to ima, ali to jeste i moj san, međutim, bio bih nerealan kada bih rekao da jeste danas došlo to vreme. Iza nas je vreme u kome smo ostali i bez školskih sala i bez sportskih centara, a i mnoge koje imamo, nisu u dobrom stanju. Od toga smo krenuli, to menjamo, a svakako ne odustajemo od toga da stvorimo uslove i za bazene.

Naši mladi sportisti dobijaju stipendije za najprestižnije svetske univerzitete, gde imaju najbolje uslove i za studiranje i za bavljenje vrhunskim sportom. Kod nas su i dalje često u situaciji da moraju da prelome – ili sport ili fakultet. Može li se to promeniti?

Lično znam koliko mi je bilo teško da završim fakultet i ostanem vrhunski sportista. Ono čime jesam posebno zadovoljan, jeste to što danas naši vrhunski sportisti imaju pravo na posebne uslove pri upisu i tokom studiranja. Nije na svim fakultetima taj zakonski okvir još profunkcionisao punim kapacitetom, ali na tome intenzivno radimo u punoj koordinaciji sa Ministarstvom prosvete.

Nekad su u školama postojale sekcije i dodatna nastava iz fizičkog vaspitanja, tako da su deci bili dostupni gotovo svi sportovi. Danas mogu da treniraju samo oni koji mogu da plaćaju. Jasno je da će se, ukoliko se omogući svim đacima da treniraju fudbal, košarku ili neki drugi sport, pronaći više dece koja imaju predispoziciju da budu vrhunski sportisti. Hoće li se to promeniti?

Sport koji nije privilegija, sport dostupan svima i sport kao deo života svakog deteta jedan su od mojih prioritetnih ciljeva. Upravo zato smo uveli i ograničenjevisine članarine za maloletne sportiste u klubovima, besplatne sportske zdravstvene preglede za decu od šest do 14 godina, prioritetan rad vannastavnih sportskih sekcija u školama, a i dodatni čas fizičkog u školama i sport kao izborni predmet.

Kako izaći na kraj sa huliganima?

To su problemi koji prate sport u celom svetu i, nažalost, ni mi nismo izuzetak. Međutim, i na tom polju beležimo bolji „rezultat” sa manjim brojem nereda na utakmicama.

Važite za čoveka od stila. Mnogi sportisti rade kao modeli za poznate brendove. Kakva su vaša iskustva u tome?

Nemam iskustva u tome. Međutim, mislim da su sportisti definitivno već sami po sebi najbolji brend svake zemlje. Za Srbiju, u kojoj se sport živi i slavi, gde se sportisti dočekuju na ulicama gradova i ujedinjuju bar na trenutak sve, brišu podele i neslaganja, sigurno jesu.

Koliko je bitno biti dobro stilizovan i u poslu kojim se sada bavite?

Jeste bitno jer odelo ne čini čoveka, ali je utisak koji ostavite već vizuelnom pojavom, onaj koji neretko opredeli i mnoge druge segmente i ishode.

Pročitajte više
1 2 3 4 5
Page 3 of 5