close

boje

Danica Masnikovic Jutro puno boje

Danicaglavna

Slike, kako ona tvrdi, naslikala je muzika. Ona je neizostavni deo njenog stvaranja, a sebe vidi samo kao pukog izvođača. Lepota stvaranja i ta nezaobilazna veza sa prirodom je nagoni da savlada nekad sa lakoćom, a ponekad sa teškoćom formate, od čak nekoliko kvadrata. Stalno osluškuje prirodu.

konjic

Danica Masniković rođena je 21. maja 1941. godine u Brnu – Republika Češka, gde je završila Višu umetničku školu. Diplomirala je 1965. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike, u klasi profesora Boška Karanovića. Postdiplomske studije na istom fakultetu završila je 1967. godine. Član je ULUS-a. Dobitnik je mnogobrojnih uglednih nagrada. Slike, grafike i crteže izlagala je na preko 200 samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavi se crtežom, akvarelom, slikom i grafikom. Dela Danice Masniković se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Kragujevac, Narodnog muzeja Sremske Mitrovice… Platna ove umetnice krase mnoge prostore značajnih zdanja, kao što su „Politika”, Radio-televizija Srbije, Hotel „Hajat” u Beogradu, Institut „Mihajlo Pupin”, kao i mnoge druge privatne kolekcije.

Između sna i jave, pred samo buđenje, u pet sati ujutro, kad inače za nju počinje dan, rađaju se ideje, i to više njih pa je jutarnja energija goni da započne borbu sa belinom platna. I uglavnom, svaki dan započinje slikajući.

rino Njena jutra, čak i ona siva, tmurna, kišovita, ispunjena su bojama, strašću i stvaralačkom energijom. Ta praskozorja uvek su njen dobitni deo dana, kada je najaktivnija i kada nastaju dela… Kaže da je srećna i ispunjena kada vidi rezultate koji su se desili na belom platnu. Kako jutro grabi ka podnevu, tako se stišava i njena snaga, tada lagano pakuje svoje četkice, a platna ostaju da se suše, i da „preleže”, odmore. U toku dana im se više ne vraća, do sledećeg jutra. Pušta da se ideje slegnu, da nova bića sebi trasiraju put… A ostatak dana posvećuje se svojim mislima o novom životu nastalom na platnima. Dočekuje svoje unuke Dragana, Magdalenu i Ladu sa kojima se vraća u detinjstvo… Oni unose radost u njen život, daju joj snagu, i to je tajna njenog uspeha, i otud ta ogromna energija koju prenosi na svoja dela. Ima dvojicu sinova, Aleksandra i Đorđa, koji joj pružaju veliku podršku, kako u idejama, tako i kada lim treba iseći ili ukucati ekser.Triptih 02 Slike, kako ona tvrdi, naslikala je muzika. Ona je neizostavni deo njenog stvaranja, a sebe vidi samo kao pukog izvođača. Lepota stvaranja i ta nezaobilazna veza sa prirodom je nagoni da savlada nekad sa lakoćom, a ponekad sa teškoćom formate, od čak nekoliko kvadrata. Stalno osluškuje prirodu. Između ostalog, zore voli jer su tihe i tada, kroz prozor njenog ateljea sa kog puca ptičji pogled na grad, može da oseti rađanje životnog kolora, kada Beograd počinje da se budi i poprima sve nijanse jednog velegrada.rino Danica kaže da pripada astrološkom znaku radoznalih blizanaca i započinje dan želeći da ostvari pet stvari istovremeno, a zadovoljna je kada ispuni i samo jednu. Njen moto, koji je na neki način usvojila od svojih roditelja, još u Češkoj u kojoj je rođena (Brno) – „Iskoristi vreme”, odnosno svaki tren, i danas je prati i strogo ga se pridržava. Stoga, trudi se da joj je svaki životni momenat, trenutak, ispunjen jer se on nikada ne vraća. Pored ekoloških tema, najviše je inspiriše vrlina, harmonija i sklad. Njeni živuljci, kako ih iz milošte zove, bude njenu maštu, a simboli se nalaze u petlovima, koji nas, poput nje, bude svako jutro i vesnici su dana koje doživljava kao božji dar. Zatim tu su i mravi, koji plene svojom vrednoćom, skladom i izuzetnom organizacijom, nosorog koji vlada snagom, a kojem preti istrebljenje itd. nojPoslednjih godina Danicu veoma privlači oživljavanje odbačenih predmeta, zarđalih metala, istrulelog drveta, žica, kanapa, mreža… Novi izazov za nju je da se oproba i kao skulptor (beogradska publika je videla njene slike skulpture u Galeriji ULUS, oktobra 2015.), te predmete nalazi na raznim stovarištima, pa čak i na otpadu. Ispod njenih ruku se rađaju velika starinska dečja kolica, galije, razna plovila, ogromne guske itd. Ti objekti iziskuju veliki fizički napor i on nestaje kada se delo završi.

Pročitajte više