close

interior and art

ANJA IVANA MILIĆ: DIZAJN, VIZIJA I USPEH

4443

Kompanija Arhi.pro je osnovana 2002. godine i danas je jedna od vodećih projektantskih kompanija u regionu. Misija i vizija kompanije je unapređenje projektantskih standarda, kao i stvaranje brenda koji je sinonim za visoko kvalitetan dizajn, koji integriše sve projektantske struke u građevinarstvu. Kompanija broji ukupno dvesta zaposlenih, u okviru svojih firmi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

PIŠE: Slavica Gligorović
FOTO: Rade Kovač, Miodrag Miša Obradović

Gde sve radite i šta sve radite, koje vrste projekata?

Arhi.pro se bavi projektovanjem izgradnje objekata, tačnije arhitekturom, enterijerom, spoljašnjim uređenjem, konstrukcijom i svim instalacionim fazama. Od samog osnivanja prepoznatljivi smo po dizajnu enterijera, koji se u Arhi.pro svim klijentima nude po principu „ključ u ruke”. Na našoj listi referenci su sve vrste objekata: korporativna arhitektura, ugostiteljstvo, hoteli, stambena arhitektura.  Arhi.pro Montenegro je poznat po ulozi lokalnog konsultanta i vodećeg projektanta, gde razvijamo autorska rešenja internacionalnih arhitektonskih biroa za potrebe gradnje prestižnih turističkih kompleksa u Crnoj Gori. Lično, opredeljena sam jednako za autorsku arhitekturu i za dizajn enterijera, razvijam studiju o korporativnoj arhitekturi i bavim se protokolisanjem zelene gradnje kroz većinu projekata. iza mene je 25 godina karijere arhitekte, a ispred mene, nadam se, kvalitetan projektantski brend gde će stasavati nove generacije u struci.

Koje ste sve teškoće morali da savladate da biste uspeli?

Uspeh je nešto što se gradi korak po korak, kao kuća: cigla po cigla. Doći do uspeha je proces sastavljen od malih i velikih uspeha, ali i padova. Teškoće se savlađuju svakog dana, nekada su veće, nekada manje, ali one ne treba da utiču na vaš cilj. Zbog toga verujem da će ako na pitanje odgovorim navođenjem šta smatram našim uspesima, svako razumeti koliko smo prepona preskočili i teškoća savladali. Uspeli smo da proslavimo petnaest godina postojanja, uspeli smo da u svakom trenutku imamo desetine projekata na kojima dizajnerski tim radi, da izgradimo brend prepoznatljiv u regionu, konkurentan u svakom smislu i za svaki projekat. Svaka teškoća je savladana samo sledećim stavom: gledajmo napred i radimo najbolje što umemo, stvarajmo lepo sa ljubavlju i talentom koji smo okupili u svom timu, budimo za jedan korak ispred svih u svakom trenutku i tako ćemo biti ponosni kada drugi „kradu” naše znanje jer će uvek biti novoga što samo mi stvaramo. Zapravo, poruka je da nikada ne možete znati i tvrditi da ste najbolji, ali možete biti u svakom trenutku ekskluzivni, originalni i jedinstveni u stilu i standardima. Tako će uvek biti i onih koji biraju vas.

Ko danas može da opstane na tržištu?

Brzo je sinonim za naše doba, te ne samo u smislu skraćenja vremena neke produkcije već i u smislu praćenja brzih promena, opstanak zavisi od prebacivanja na brze koloseke i nove tehnologije. U našem poslu učenje je konstantan proces i prihvatanje novih sistema u izradi projekata je takođe pitanje opstanka u branši. Možemo i ovde stvari posmatrati kroz prizmu mode jer onaj ko je moderan, modernizovan, ko prati svetske trendove, taj je na putu uspeha.

Koliko danas arhitektura u našem regionu prati svetske trendove?

Priznate arhitekte u našem regionu većinski veoma prate svetske trendove. Teoretski poznaju sve što bi trebalo u savremenom trenutku ponuditi tržištu i osvežiti arhitekturu regiona. Međutim, arhitektura kao pojavna slika u našem regionu nedovoljno prati svetske trendove. Realizacija je većinski promašaj estetike i arhitektonske oblikovnosti, što zbog jeftinih, oskudnih projekata, za koje se većina investitora odlučuje kada reši da investira u gradnju, što zbog situacije da kada je projekat i dobar, završnu reč ima value engineering, urađen pogrešnom metodom odbacivanja svega estetski vrednog u korist štednje novca investitoru. Dobra strana današnjice je svakako to što su mlade generacije putem interneta i društvenih mreža povezane sa svim što se u svetu stvara, te na taj način mogu da se edukuju, da čuju vrsne predavače iz struke, što je veliki napredak u odnosu na generacije koje su bile na studijama devedesetih godina prošlog veka. Nadam se da će to pomoći tome da težimo lepim i uređenim gradovima, obalama…

Čime se rukovodite kada osmišljavate kako će izgledati neki projekat, neki prostor, šta vam je inspiracija?

Projektni proces počinje od uslova lokacije i projektnog zadatka klijenta. Potom se osvrćemo na kontekst na lokaciji, nasleđe susedstva, biranje jezika kontinuiteta ili kontrasta u odnosu na okruženje. Oblikovno, uvek težimo metafori koja je poruka kuće, preispitujemo formu, a potom fasadnu estetiku. To je put koji iziskuje vreme. Međutim, današnjica je postavila kriterijume tako da je jedino vreme skupo, te se sve ostalo podređuje vremenu. Vešti i uspešni timovi su oni koji uspevaju da za kratko vreme savladaju ceo proces dizajna arhitekture, a da na kraju budu zadovoljni rezultatom. Na neki način, arhitekta je stalno na svom zadatku, i kada šeta ulicom, gleda u zgrade, traži obrise i forme, reaguje na boje i materijale. Postoji i projektovanje u snu – ponesemo prostorni problem na spavanje i u snu kreće putovanje prostorom.

Koliko se može i koliko se mora pratiti moda u arhitekturi, posebno u dizajnu enterijera?

Arhitektura je ranije prepoznavala stilove i epohe, sada su to trendovi. Trendovi su vezani za veliku industriju savremenih građevinskih materijala i, kao u svakoj modi, marketing je važna komponenta kojom se atakuje na oči arhitekata i ubeđuje šta je to što sada treba da se „oblači”. Primetićete da danas sve modne trendove tražite na instagramu i Pinterestu, te postoje sve veći diktati „već viđenog”, koji su dobrodošli ako znamo kako da ih konzumiramo. Međutim, ako se pretvore samo u hiperprodukciju jednog te istog, onda smo zaboravili da mislimo i stvaramo iz svojih glava. Enterijer je jače uslovljen praćenjem najaktuelnijih trendova, zapravo mode u uređenju prostora. Ujedno, to je i domen gde se najbolji od nas dokazuju kao trendseteri i čitave industrije dizajna enterijera rade i dišu za lansiranja novih sezonskih kreacija, kao što je to slučaj i u odevnoj modi. Moja velika pasija je upravo enterijer, zbog čega sam u okviru kompanije i pokrenula našu proizvodnju nameštaja. ilustracije koje prate ovaj intervju imaju za zadatak da pokažu moja razmišljanja o enterijeru, pre svega kroz fotografije, koje predstavljaju odabir iz različitih godina stvaranja. Predstavljam jedan hronološki prikaz fotografija, koji poručuje da je projektant enterijera u obavezi da stvori prostor koji će i kada godine i trend prođu, ostati estetika pozitivne kritike, trajni primer lepog, iako bi sada možda dizajnirali „sve drugačije”.

Zašto na Arhitektontskom fakultetu ima više studentkinja i šta se događa kad postanu arhitekte, da li su toliko vidljive kasnije u profesiji kao na fakultetu? Šta vas je motivisalo da budete među inicijatorima osnivanja Ženskog arhitektonskog društva?

Arhitektura kao odabir studija je vezana za kreativnost, estetiku, dizajn. Devojke često vide tu profesiju kao „lakše inženjerstvo” od građevine ili elektrotehnike, a one opredeljene za „dekorisanje” budu uverene da je arhitektura prava doza umetnosti i inženjerstva za njih. Nekako to zaista bude masovniji ženski izbor. Međutim, brzo se suoče sa naporima koje struka iziskuje, a posle prvih radnih praksi shvate da nemaju želju da celog života ulažu toliko napora jer ih dočekaju obaveze prema porodici, deci… Struka nudi mnoge mogućnosti za rad, te žene često rade izvan projektovanja i procentualno se veoma malo njih izbori za mesto poznate i priznate arhitektkinje, autora. Pre skoro dve godine inicirala sam osnivanje Ženskog arhitektonskog drustva, koje je okupilo već stotinu arhitektkinja, većinski iz Srbije i Crne Gore, mada imamo i članice iz Makedonije, Bosne, Australije, Nemačke. eminenetne profesorke i arhitektkinje iz Beograda i Podgorice su se udružile u ovom društvu sa idejom da podstaknu žensku populaciju da bude vidljivija u branši, da promovišu žensko stvaralaštvo u struci, jer se istorijski zapostavljaju važne informacije o ženama graditeljkama. Udruženje je proletos u Beogradu predstavilo zapaženu izložbu radova svojih članica, a u najavi je proširena izložba uskoro u Podgorici.

Koji su vam najdraži projekti? 

Ima ih više koje smatram biserima svoje i Arhi.pro prakse. Na prvom mestu to je Societe Generale Bank, čiji smo već šesnaestu godinu design and build tim u regionu. Arhitekta sam koji je do sada postavljao interior brand standard za tu korporaciju u našem regionu, a kruna dizajna je svakako poslednji objekat nove upravne zgrade u Srbiji, na Novom Beogradu, otvorene 2016. Poslednjih devet godina sam uključena u projektovanje Porto Montenegra, ekskluzivnog turističkog naselja u Tivtu, zajedno sa hotelom Regent, gde sam u ulozi lokalnog arhitekte, a naš tim Arhi.pro Montenegro je devet godina uključen u potpunu razradu projektne dokumentacije svih faza tog prestižnog naselja. Kao autorski tim razvili smo projekat Lavender Bay u Morinju, gde smo, suočeni sa lepotom Boke Kotorske, postavili za imperativ urbanističko-arhitektonskog rešenja vizure i sagledivost mora. U domenu aktuelnih enterijera naročito se ponosim radovima za poslovne prostore kompanija Philip Morris, NCR, Lafarge, Banka intesa, kao i mnogih ambasada, ali na listi srcu dragih projekata je svakako dizajn enterijera hotela Envoy i restorana Piazza Druga u Beogradu. Trenutno pratim gradnju nekoliko svojih autorskih projekata u primorju Crne Gore; to su uglavnom vile i kompleksi rezidencijalnog stanovanja, kojima ćemo se uskoro pohvaliti stručnoj javnosti.

Pročitajte više