close

sinergija

LJUBAV PREMA ARHITEKTURI, SINERGIJA I MODA

ayyyx

ŽAD ili Žensko arhitektonsko aruštvo (www.zad.rs i FB stranica žensko arhitektonsko društvo) nastalo je kao posledica aktivacije žena arhitekata koje su prepoznale zajedničke ciljeve i prohteve, kao i probleme u profesiji i društvu

PIŠE: Slavica Gligorović
FOTO: Rade Kovač
Fotografisano u ambijentu salona nameštaja Artefacto Beograd

Iako je važno, nije reč samo o neodustajanju. Reč je o jačanju koje proističe iz organizovane i formirane grupe, o snazi i sinergiji, o razvijanju podrške i solidarnosti, ukoliko nam ona već nije prirodna. Reč je o novim postulatima ili, mogli bismo reći, o modi razvijenog 21. veka. O odustajanju od samo pukog interesa – mašine na koju danas „radimo”, o jačanju strasti ka želji da se stvari pomere, da se ljudi osete sigurnije unutar našeg društva, o jačanju naše harizme i snage volje. Da, govorimo o ženama. I o njihovoj želji da se iskreno zagrle i da se podrže. U ovom slučaju reč je o ženama arhitektama.

Teška vremena u kojima radimo i delujemo ojačala su potrebu za udruživanjem. Oduvek su postojala bratstva (i sestrinstva), neke vrste krugova koji su štitili individue (masonerija, rotari klubovi, profesionalni savezi), a svesni smo, osećamo koliko je individualizam, koji se posebno razvio krajem veka i ulaskom našeg društva u kapitalizam, doveo do opšte nesigurnosti. Potraga za opstankom u kriznim vremenima doprinela je osamljivanju i jačanju konkurentnosti, koja se umesto timskog rada iskristalizovala prevashodno u vidu velikih zvezda arhitekata i njihove međusobne nemilosrdne borbe, a potom i u vidu rata unutar šireg kruga arhitekata.

Opstati u tom svetu, posebno na našem podneblju, značilo je oštrinu, ponekad i zatvaranje očiju pred kodeksima profesionalnih društava, smanjenje uvažavanja etičkih normi, prevazilaženje džentlmenskog (i damskog) ponašanja kao staromodnog i napuštenog, pristajanja na korupciju, te na urbani profit klijenta.

Žene arhitekte su u tom galimatijasu, i globalno, a posebno lokalno, ostale nezaštićene. Opterećene brigom o porodici, slabije plaćene, retko su kada mogle da opstanu ili uzlaznom putanjom dostignu neke više sfere, osnuju i održe vlastite biroe, lako odbrane svoje pozicije, dobiju nagrade. Otvaranje aktivnosti ŽAD-a očitovalo se u velikoj izložbi ženskog arhitektonskog stvaralaštva u beogradskom Mikser hausu, koja je imala veliki medijski odjek. Cilj: prepoznatljivost. Svesno odsustvo izbora i strogih parametara, učestvuju sve prijavljene članice.

Priče Ja nisam žena arhitekta, ja sam arhitekta, usput i žena, kakve smo postavljali na naš sajt www.zad.rs, govore o našim tezama i motu, a ogromna podrška velikog broja pridruženih članica govori nam da smo na pravom putu. Muške reakcije bile su sklonije strahu od feminizma. Ne, feminizam je bitan i ne odmičemo se od njega, ali on nije prevashodno naš pokretač. Ne, ako smo u grupi žena sa velikim i važnim Ž, ne treba da formu, izgled i feminitet stavljamo u drugi plan. i tako stigosmo do mode, do oblikovanja, kako lepote našeg okruženja, tako i do brige za vlastitu estetiku. Ljubav i moda, sinergija i moda, sinergija jeste moda i jeste epitet 21. veka.

Sklone čistoti forme, žene arhitekte se lako prepoznaju u društvu, u širem okruženju. Rafinman, reč koja se polako gubi iz našeg rečnika, možda je zajednički imenitelj za modu žena arhitekata. Bilo to skupo ili skromnije, svedenost se odmah uočava: poneki krupniji detalj, neobičan nakit, veliki satovi i, naravno, „manje je više” – kako je govorio Adolf Loos. Postmodernisti su dodali: “Manje je više i… dosadno je”, ali u doba kada je i Versace počeo svoju karijeru u modi.

Žene arhitekte nikada neće da se ekstremno ističu ili da liče jedna na drugu; kada se jednom etabliraju, one izgrađuju svoj stil i retko kada ga menjaju. Manje od umetnica sklone su neformalnim eksperimentima, ali modu uvažavaju kao temelj koji podrazumevaju i koju nadograđuju. Nije to slepo praćenje, više je stvar svesnosti trenutka. Prosto je pitanje lepog ponašanja.

Dr Eva Vaništa Lazarević, predsednica ŽAD-a, deset godina je redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a na akademskoj poziciji se dokazuje dvadeset sedam godina, od asistenta do danas. Kao zagrebački đak, došavši iz drugog miljea u osvit građanskog rata, naučila je da mora da „preskače prepone”. Sticajem okolnosti, tokom karijere okušala se u svim delatnostima arhitektonske struke. U svom birou ostvarila je mnoga arhitektonska dela (www.evavanistalazarevic. com); u nauci je sa timom pokrenula naučnu konferenciju (www.placesandtechnologies.eu), a u pedagoškom goškom smislu je aktivna na matičnom fakultetu, ali i predajući kao gostujuća profesorka na mnogim fakultetima, od Poljske do Abu Dabija i Sibira. Autorka je knjiga i urednica Kembridž i Oksford izdanja. Članica je međunarodnih organizacija (iSOCARP), bila je angažovana i u javnom (državnom i gradskom) sektoru kao savetnica i članica komisija, a kao rukovodilac Departmana za urbanizam bila je deo mnogih arhitektonskih žirija. Postala je najmlađa članica Naučnog društva Srbije.

Aristotel je rekao: „Mi smo ono što neprestano radimo. Izuzetnost, dakle, nije čin, već navika.” Uradi sa strašću ili nikako.

Pasionirano je vezana za svoju profesiju, ali smatra da ona treba da bude komplementarna sa porodičnim životom da bi ispunjenost žene bila potpuna. Ne podnosi lobije u kojima živi njena sredina i svojom velikom prednošću smatra veoma težak put koji je izabrala, srednji, bez stajanja i bez oslanjanja. Upravo je to jedan od razloga iz kojih se pridružila koleginicama u stvaranju ženske arhitektonske mreže. intuitivno i prirodno, čezne sa svakom vrstom estetske perfekcije, koja se, opet, graniči sa prevelikom kontrolom, a lepotu odnosa u svojoj sredini gaji sa velikom pažnjom. Svestranost joj ponekad smeta da dubinski istražuje, ali biti a la mode joj je veliki imperativ. Davanje sebe joj je urođeno, a sa godinama, umesto da bude sve svedenije, ono je, naprotiv, sve jače. Smatra profesorskom odgovornošću da govori jasno i sasvim otvoreno, koristeći sva iskustva, znanja i umeća. Mišljenja je da edukovana, samosvesna žena ne bi zbog svoje superiornosti tog tipa trebalo da bude nesvesna svoje ženstvenosti.

Kaže da je deo stila i stava da se vodi računa o svom najboljem izdanju, nikada u tome ne preterujući. Često je za dostizanje tog cilja potrebno iskustvo koje se godinama gradi. Biti dama, čemu sve težimo, u svom kompleksnom smislu nema direktne veze sa izgledom ili sa odećom, već pre svega sa stavom, ponašanjem prema okolini i, naročito, sa humanošću i plemenitošću.

Dr Jelena Ivanović Vojvodić je bila profesor arhitekture i dizajna. Deo je tandema Vojvodić (Biro ViA d.o.o. Beograd je arhitektonska praksa koju zajedno sa Goranom Vojvodićem osniva 2006. godine), tima koji je izveo veći broj nagrađenih i prepoznatih arhitektonskih ostvarenja, urbanističkih planova i enterijera. Dugogodišnji je direktor i koosnivač BiNe (Beogradske internacionalne nedelje arhitekture), koja predsta– vlja poziv javnosti da se približi arhitektama i arhitekuri radi boljeg razumevanja zajedničkih prostornih problema.

Bila je prva žena predsednica Društva arhitekata Beograda i Srbije (2005-2008) i predsednica Suda časti inženjerske komore Srbije. Koosnivač je i koordinator Docomomo Srbija. Tokom svoje karijere zalagala se za formiranje Saveta grada Beograda, nezavisnog tela koje je bi bilo medijator između različitih gradskih tendencija i budućnosti izgradnje grada. Njen profesionalni opus čini preko trideset realizovanih objekata, enterijera i planova, od kojih su neki poneli najvažnije strukovne nagrade.

UćA zA ODMOR, Bigovo, Crna Gora Autori: Jelena ivanović Vojvodić dipl.inž.arh. i Vasilije Milunović dipl.inž.arh. Saradnici: Milena Katić dipl.inž.arh.,Vanja enbulajev dipl.inž arh., Pavle ilijašević dipl.inž.arh., Tatjana šaponjić Autor Fotografija: Relja ivanić
Kuća za odmor, Bigovo, Crna Gora Autori: Jelena Ivanović Vojvodić dipl.inž.arh. i Vasilije Milunović dipl.inž.arh. Saradnici: Milena Katić dipl.inž.arh.,Vanja Enbulajev dipl.inž arh., Pavle Ilijašević dipl.inž.arh., Tatjana Šaponjić Autor Fotografija: Relja Ivanić

Omiljeni moto: znanje je moć

Tokom procesa razvoja, doprinos obrazovanja i stručnog usavršavanja su od suštinskog značaja za napredak i budućnost društva u celini. Kreiranjem klastera znanja i njihovim integracijama sa ostalim društvenim sistemima definiše se njihova centralna uloga u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Procesi rada koje prepoznajemo u modi slični su onima u arhitekturi, centar dešavanja se svodi na ljudsko telo, udobnost, vizuelne efekte i društvena rešenja.

Anja Ivana Milić, arhitekta sa više od dvadeset godina bogatog profesionalnog iskustva, uspešno radi i posluje u okviru svoje privatne kompanije u oblasti građevinarstva i projektovanja u arhitekturi. ima aktuelan i inovativan pristup u uspostavljanju organizacije i procedura kompanije i prepoznatljivu aktivnost u marketinškom nastupu. Uspešno prevazilazi sve tržišne izazove, čime je Arhi.pro već preko 15 godina dominantna projektantska kuća, koja nudi integrisano disciplinarno projektovanje objekata u regionu i šire.

Dobitnik je više nagrada i priznanja u domenu arhitekture i građevinarstva, kao i u domenu preduzetništva i menadžmenta. Arhitektura se može svrstati u grupu kreativnih industrija. Naš kreativni proizvod, zgrada ili enterijer ima svog naručioca, kupca. Umeće prodaje proizvoda u kreativnim industrijama je još jedan talenat koji je potrebno posedovati kako bi se ideja realizovala i proizvod zaživeo. Osvajanje klijenta, tržišta, praćenje trendova, unapređenje marketinških tehnika, prezentacije i afirmacije proizvoda – sve su to isti pojmovi i ciljevi u planiranju i razvoju različitih biznisa. Svi ti pojmovi poistovećuju arhitekturu sa preduzetništvom i otvaraju mogućnost da pojam samozapošljavanja i osnivanja privatne prakse bude prirodan sled i put jednog arhitekte.

B21 Upravna zgrada SOCieTe GeNeRALe BANK
B21 Upravna zgrada Societe Generale Bank

Svakako, ne treba zanemariti interakciju teorije i prakse, važnost naučnog bavljenja strukom, ali i važnost prakse i realizacije. Arhitektura je idealni spoj nauke, teorije, prakse, biznisa i mode. Tragajući za smislom i ciljem u životu, nasuprot brzini savremenog življenja, rešavanja svakodnevnih zadataka i postizanja merljivih rezultata, pokušavam da definišem šta je ono konačno što nas čini vrednim kao bića, mimo porodičnog sklada i materijalnih ciljeva. Na tragu konačne definicije, najbliže sam mišljenju da su filozofija, umetnost, kreativnost, sloboda mišiljenja i moda sastojci koji čine život vredim, a čoveka ispunjenim. „Moda bledi, stil je večan“ – naučili smo od Yves Saint Laurenta. Gajim svoj stil u oblačenju, tragam za svojim izrazom u arhitekturi, jer je to put transformacije na putu stručnog sazrevanja, ali uvek u interakciji sa trendom. Minimalizam je baza mog stila, ali je posvećenost detalju moja pasija.

Dr Žaklina Gligorijević započela je karijeru kao jedna od prvih žena arhitekata u beogradskoj firmi CeP. Postaje direktor firme, ali se odlučuje na dodatnu edukaciju u Hubert H. Humphrey Fellowship programu na MiTu (Massachusetts institute of Technology) u SAD. Akter je u urbanističkim zbivanjima prestonice, od planova svih nivoa, zakonodavstva, planskih komisija, stručnih žirija, autor je nekoliko strategija i prva žena direktor Urbanističkog zavoda Beograda. Danas je savetnik i planer, često predstavnik grada na međunarodnim skupovima, u projektima i nacionalni je predstavnik u asocijacijama (ACe, iSOCARP). Predaje, piše, prevodi i veruje u snagu razumevanja i dobre komunikacije između različitih sektora i svih učesnika u procesima planiranja grada.

Verujem da jedino visoko postavljeni ciljevi obezbeđuju visoke domete. Ovaj stav mi nekad donosi neprilike, nekad me osta vlja samu, kada odaberem teži put i uložim mnogo veštine i truda u naizgled nemoguće projekte. Ali mi takođe daje snagu i hrabrost, pomaže da postignem visoke profesionalne rezultate, vodi me na divne destinacije, filtrira fotografije, donosi lepu muziku, izvanredne ljude, hranu, autentične brendove i lude cipele.

Saradnja gradova i razmena znanja: organizacija izložbe „BARCeLONA iN PROGReSS” u Beogradu, 2007.
Saradnja gradova i razmena znanja: organizacija izložbe „Barcelona in progress” u Beogradu, 2007.

Moda oduvek vlada u arhitekturi i urbanizmu, danas i u strategijama gradova, čak i u edukaciji. Profesija povratno utiče na lične izbore, pa u mom odabiru garderobe značajnu ulogu igra angažovan i autorski dizajn, odeća i obuća od prirodnih i recikliranih materijala. Nakit i parfeme biram među tzv. niche brendovima, volim prirodne parfeme i kozmetiku. Profesionalna svest o ograničenim resursima planete ili pretnjama urbanizacije, kao i lični svesniji, zdraviji izbori čine nas modernim, radoznalim i zahtevnim ličnostima.

Milena Zindović, arhitekta sa diplomom Kornela, jednog od najuglednijih univerziteta u SAD, strastvena je istraživačica stvaralaštva žena u arhitekturi. Svoje istraživanje je zaokružila višestruko nagrađenom knjigom Žene u arhitekturi i izložbom Njen krug, koja je prikazana u Beogradu, Novom Sadu i Parizu. U stručnoj praksi bavi se projektovanjem i urbanizmom i uređuje veb-portal Žene u arhitekturi. isticanje dela ženskih autora kroz istraživanja, članke, intervjue, knjigu, izložbu, šetnje, dečje radionice i sve drugo što od 2013. čini inicijativu Žene u arhitekturi, zapravo je isticanje važnosti i dometa naše profesije, te vraćanje njenih vrednosti u društveni fokus, a kroz prizmu ženskog stvaralaštva.

Kroz žensko stvaralaštvo možemo pratiti istorijski razvoj naše arhitekture – od prve generacije arhitekata školovanih u Beogradu, među kojima je bila Jelisaveta Načić, do današnjih uspešnih dama naše arhitektonske scene.

Kažu da vreme donosi promene, a zapravo sami moramo da ih napravimo. Endi Vorhol

izložba NJeN KRUG, postavljena u galeriji Kolektiv u Beogradu, u okviru programa Mikser festivala 2016. godine Autori: Milena zindović, Andrea Tamaš Dačić i ivan Stanojev Fotograf: Marija Piroški
Izložna Njen krug, postavljena u galeriji Kolektiv u Beogradu, u okviru programa Mikser festivala 2016. godine Autori: Milena Zindović, Andrea Tamaš Dačić i Ivan Stanojev Fotograf: Marija Piroški

Ova rečenica sažima moje osećanje po pitanju sveta i načina na koji u njemu treba delovati. Ne verujem da za sve postoji pravo vreme negde u budućnosti – za mene pravo vreme je uvek sad. i u privatnom i u poslovnom životu rukovodim se upravo takvim razmišljanjem, ne čekam bolje vreme i ne plašim se promena jer smatram da samo kroz promene, učenje i izazove možemo da napredujemo Arhitektura i moda imaju mnogo zajedničkog, imamo i česte primere arhitekata koji se bave modom. Konstrukcija, proporcija, boja, koncept neki su od termina i pojmova koje delimo. Kao i u arhitekturi, u modi volim jasnu strukturu, funkcionalnost i jednostavnost izraza. Moj arhitektonski izraz u osnovi je minimalistički, sa jednim izražajnim elementom koji je fokus kompozicije, a isto bih mogla reći i za moj lični stil.

One ne pokazuju samo svoj stav, one su deo društva, one se drže zajedno, utiru put mlađima, pokazuju svaka svoje specifičnosti i različitosti. Ali cilj im je jedan: on se zove jačanje empatije, vrline koja se izgubila. Ruka podrške, neka vrsta kišobrana protiv nedaća. Deljenje vlastitog, ponekad i gorkog iskustva. Možda su već i takva „leđa” dovoljna. Oslonac. Deo sinergije. U vidu izložbi, vorkšopova, edicija, smernica i različitih tipova malih aktivnosti koje promovišu žene.

Prva izložba arhitektonskih ostvarenja udruženja ŽAD, mart 2016.
Prva izložba arhitektonskih ostvarenja udruženja ŽAD, mart 2016.

Jedna od aktivnosti, osim organizacije ženskog mentorskog programa, deljenja informacija i prenošenja znanja, jeste i širenje kolegijalne mreže u Srbiji, regionu i globalno. Već je usko uspostavljena veza sa Crnom Gorom, gde će se na leto održati prva radionica.

Društvo ŽAD poziva slične organizacije iz regiona da uspostave saradnju na različitim planovima.

Sve zainteresovane arhitekte koje žele da se učlane u udruženje treba da prate link http://www.zad.rs/uclanite-se/

Osnivačice društva ŽAD su ugledne, već prepoznate žene u struci: od profesorki, vlasnica biroa, direktorki urbanističkih institucija, vlasnica kuća kreativnih industrija do učesnica i glavnih arhitekata u lokalnim samoupravama, a njihova bolja grupna organizacija i zajedničko delovanje usmereno je uglavnom na mlađe koleginice, kojima je ženska podrška najpotrebnija.

Udruženje čiji je naziv romantička skraćenica (ŽAD je simbol ženskih osobina kao što su mir i harmonija), osnovano je 2016. nastupom na Mikser festivalu, simbolu kreativne industrije u Beogradu, pod imenom Ženijalno.

Pročitajte više