close

život na dva kontinenta

MIKICA DAMJANOVIĆ: MOJ ŽIVOT NA DVA KONTINENTA

gggg

Samo jedan pogled na Mikicu Damjanović, suprugu crnogorskog fudbalskog asa Dejana Damjanovića, dovoljan je da shvatite da je u pitanju jedna od najbolje stilizovanih dama na crnogorskoj javnoj sceni i žena koja je po svemu savršena pratnja jednom uspešnom sportisti. Život u dalekoj Koreji, gde je popularni Boske izgradio briljantnu karijeru, učinio ju je jednom od najpoznatijih strankinja u toj zemlji. Privržena je svojoj porodici, ali i zemlji iz koje potiče, budući da u nju ulaže značajan kapital i tako doprinosi razvoju crnogorskog turizma.

Piše: Danka Grubačić FOTO: Dušan Milenković STAJLING: Vanja Pantin ŠMINKA: @arinastojanovic FRIZURA: @aleksandargligorievskihair DEKORACIJA: @dekorativnaradionica

Postoje trenuci u svakom poslu kada vam ono što radite predstavlja više zadovoljstvo nego obavezu koju treba uspešno da ispunite. To su retke situacije jer je za tako nešto pre svega potrebno da vam bude prijatno sa osobom sa kojom sarađujete. Zahvaljujući dragoj i neposrednoj Miroslavi Damjanović, supruzi proslavljenog crnogorskog fudbalera Dejana Damjanovića, meni je ovaj intervju bio upravo takav. Sticajem okolnosti, Mikicu (devojačko Vojinović) poznajem od detinjstva. Međutim, kako to već u životu biva, putevi su nam se razišli. Znala sam da sa suprugom Dejanom živi u Južnoj Koreji i da je u braku sa njim dobila dvoje predivnih mališana, za koje sam se, zahvaljujući današnjim virtuelnim produžecima realnih života kroz društvene mreže, uverila da su pokupili najbolje od lepih lica svojih roditelja.

Kada smo se čule telefonom da utanačimo detalje u vezi sa intervjuom i fotografisanjem sa porodicom u Beogradu, naš razgovor je bio takav da sam komotno mogla odmah da uključim record na telefonu, pa da dobijem toplu priču o ljubavi, porodici, majčinstvu, životu na dva kontinenta i svim onim ženskim izazovima sa kojima se susrećete kada ste supruga i majka negde daleko od svog doma. Mikica sve to „hendluje“ sama u raskošnom Seulu, čime se, već u startu, ne uklapa u prepoznatljivi šablon žene fudbalera. Osim toga, povod za ovaj razgovor je i činjenica da upravo ona sa svojim idejama i osećajem za biznis stoji iza jednog od najboljih hotela na crnogorskom primorju, Casa del Mare Pietra, koji je postao top destinacija za smeštaj u Kotoru. Kako se naše ćaskanje na Viberu nije dalo prekinuti (godine su učinile svoje, pa nisu pomagale ni connection lost notifikacije), mnoga pripremljena pitanja su već dobila odgovor, pojavila se inspiracija za nova, a moje obraćanje sagovorniku izašlo je iz okvira formalnog, pa je persiranje prirodno ovog puta zamenjeno sa ti.

Dejan i ti jedanaest godina živite u Koreji. To je prilično dug staž da bismo skoro mogli reći da ste Korejci. Kako sebe doživljavaš posle toliko vremena?

Volim Seul i život u njemu. Ipak, ne mogu baš reći da se osećam kao Korejka jer mislim da se domom zove samo jedno mesto na svetu. Ali zasigurno Seul i Koreja zauzimaju posebno mesto u našem životu i mogu slobodno reći da je ovde naša druga kuća.

U neformalnom razgovoru pre intervjua složile smo se da nećemo koristiti onu izvikanu sintagmu „žena fudbalera“ jer obe znamo da ti to zaista nisi. Ali s druge strane, ti si uredno ispunjavala sve obaveze jedne žene fudbalera, u smislu da svog izabranika pratiš ma gde on igrao. Koliko je Koreja bila tvoj izbor i da li si uopšte uticala na to da Dejan baš u toj zemlji tako dugo igra?

Nisam uticala jer se ne mešam u Dejanove odluke vezane za njegov posao. On apsolutno obožava fudbal i sve vezano za taj sport radi iz srca, tako da sam smatrala da je bolje pustiti ga da sam napravi izbor kako sutra ne bi mogao da kaže da je pogrešio što nije poslušao svoje srce. A ja sam uvek bila tu da ga podržim i pratim. Prvih godinu dana živeli smo u gradu Incheon jer je tu bio prvi klub za koji je igrao u Koreji i u kom je uspeo da se dokaže. Sledeći klub bio je Seul i otad je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom.

Koje su prednosti i mane života u Seulu? Većina ljudi sa naših prostora zna ga kao de lux destinaciju koju malo ko sebi može da priušti turistički.

Seul je grad neopisive energije, metropola sa prelepim parkovima i raskošnom arhitekturom, koja je po mnogim stvarima ispred svog vremena. S druge strane, veoma je udaljen od naše zemlje – i fizički, ali i po senzibilitetu. Azijci su tradicionalni, ljubazni i precizni ljudi, ali za naše pojmove pomalo stidljivi i svedeni u komunikaciji. Ja se ovde uglavnom družim sa suprugama Dejanovih saigrača, koje su divne, ali naravno da mi nedostaje toplina i bliskost mojih prijatelja iz Crne Gore i Srbije. Zato kada stignem u Beograd, odmah zovem svoje drugarice jer jedva čekam da se okupimo. Imamo svoju malu oazu, restoran Chez Nik na Novom Beogradu, gde se zajedno smejemo, prepričavamo propušteno i uživamo uz dobru hranu.

Dejan je igrač koji je uvršten u idealnu postavu Seula svih vremena. Iako mi odavde to verovatno ne možemo da shvatimo na pravi način, činjenica je da tvoj suprug u Aziji ima status idola. Kako se nosiš sa tim u tuđini?

Dejan je u Koreji zaista zvezda. Proglašen je za najboljeg stranca u istoriji korejske fudbalske lige, u svakoj sezoni dâ više od dvadeset golova, na njihovom zvaničnom internet pretraživaču Naver, koji je pandan Guglu, njegovo ime je u samom vrhu poznatih ličnosti, ima i svoj fun page na Fejsbuku… Međutim, ovde se znaju pravila ponašanja kada ste poznata osoba. Bilo kakav skandal u koji bi fudbaler Dejanovog kalibra bio upleten, bio bi dovoljan razlog da klub sa njim raskine ugovor, tako da je Dejan u njihovoj štampi prisutan uglavnom kao sjajan golgeter i porodičan čovek. Uz to, Koreja je zemlja koja mnogo daje na značaju ženi uspešnog muškarca jer se smatra da je ona njegovo ogledalo. Zato ovde često kažu da je on uspešan jer ga ja dobro čuvam. (Smeje se.)

Imate dvoje dece, Petru i Balšu, koji su veći deo svog života proveli u Koreji, gde je njihov tata svakodnevno angažovan oko fudbala. Koliko vas četvoro kao porodica suštinski provodite vremena zajedno?

Dosta vremena provodimo zajedno, naravno kada Dejanove klupske obaveze to dozvoljavaju. On je svestan da smo mi ovde zbog njega i zato se trudi da nam u svakom trenutku to nadoknadi. Nas dvoje umemo i da odvojimo vreme za sebe, iako to nije jednostavno jer u Koreji nemamo nikoga ko nam pomaže oko dece. Najviše se družimo sa Dejanovim menadžerom i njegovom ženom, koji su naši ljudi i sa kojima smo pravi prijatelji. Takođe, deca i ja ga pratimo na svakoj utakmici koja se igra kod kuće. Imamo svoja mesta i kamera nas stalno snima kao njegovu najverniju publiku.

Dejan apsolutno obožava fudbal i sve vezano  za taj sport radi iz srca, tako da sam smatrala da je bolje pustiti ga da sluša svoje srce i da sam izabere klub i zemlju gde ćemo živeti. A ja sam uvek bila tu da ga podržim i pratim

U Crnoj Gori i Srbiji svi će ga pre osloviti sa Boske, mnogi treba da se zamisle ako ih pitaš za pravo ime napadača Damjanovića. Navijaju li Petra i Balša za Bosketa ili za tatu?

Za tatu, naravno. Kad čuju da stadionom odjekuje Let’s go, Dejan, oni oduševljeno tapšu i pevaju zajedno sa navijačima. Nadimak Boske mu je ostao iz vremena kada je kao dečak iz Mostara došao u Beograd za vreme rata. A kako drugačije u novoj sredini nazvati jednog Bosanca nego Boske. (Smeje se.) Međutim, Dejan i u Koreji ima nadimak po kom ga svi prepoznaju, ali taj nadimak ima veze sa korejskim jezikom, tačnije izgovorom. Naime, Koreja se na korejskom kaže Dehamingo, pa ga u Seulu zovu Dejanmingo.

U sportskim izveštajima iz korejske lige svakodnevno pršte naslovi u stilu Damjanović rešeta protivničke mreže. Teško je poverovati da on ima 36 godina i da se bliži onaj trenutak kada će okačiti kopačke o klin. Znate li kako će vaš život izgledati za tri ili pet godina?

Znamo otprilike, mada mislim da Dejan to još ne želi da prihvati jer obožava fudbal i ima jake emocije prema klubu za koji igra. Za mene nema dileme jer bih volela da se vratim kući. Mi živimo praktično na tri adrese jer imamo dom u Seulu, Beogradu i Kotoru. Iskreno, umorila sam se od te rasutosti, od razmišljanja o tome gde mi se šta nalazi i od stalnog pakovanja i raspakivanja. S druge strane, logično je da posle toliko godina na korejskoj sportskoj sceni i svega što je postigao u Seulu, Dejan želi da na neki način doprinese daljem razvoju kluba. On bi najviše voleo kada bi mogao da radi nešto čime bi spojio fudbal i biznis, Aziju i Evropu. Recimo, skauting, koji bi istovremeno mogao biti i doprinos razvoju mladih fudbalskih talenata iz Crne Gore.

Kada govorimo o vašim budućim planovima, moramo pomenuti i butik hotel u Kotoru Casa del Mare Pietra, koji si sa svojom porodicom pokrenula pre dve godine, a koji je u međuvremenu postao jedno od najboljih mesta na crnogorskoj „pjeni od mora“.

Veoma sam ponosna na tu činjenicu jer iza hotela stojimo moj brat Miloš, Dejan i ja, s tim da je izgradnja hotela, kao i njegov koncept, moja ideja. Od starta sam želela da enterijer u njemu radi moja drugarica Elena Karaman Karić, koja stoji iza brenda Lorca Design, a čiji rad izuzetno cenim. Elena je sa mnogo entuzijazma i predanosti prilazila svakom detalju i učinila da hotel ima dušu. Imamo osam soba, od kojih svaka nosi ime po određenom dragom kamenu. Inače, Casa del Mare je franšiza, a naš zaštitni znak je dodatak Pietra u njegovom nazivu, koji ukazuje na to da hotel nismo želeli da damo u zakup, već da on ima svoju prepoznatljivost, koja će tek u budućnosti doći do punog izražaja.

Ti si odrasla u Kotoru, u naselju nedaleko od hotela. Nedostaju li ti Kotor i Boka u inostranstvu?

Što sam starija, sve mi više nedostaju. Kada dođem sa decom u Kotor, volim da im pokazujem mesta koja me vezuju za detinjstvo. Kažem im: ovde je mama išla u vrtić, ovo je bila moja škola, ovde sam išla kod drugarice… Oni su mali, pa još nemaju jasnu sliku o tome odakle su. Tako Petra kaže da je Beograđanka, a Balša kaže da je Korejac (Smeje se.) Ja često koristim priliku i da ljudima u Koreji približim Crnu Goru jer oni malo znaju o njenoj kulturi i tradiciji. Čak sve više ljudi odande kontaktira sa nama u želji da posete crnogorsko primorje i budu smešteni u našem hotelu. Onda mi bude žao što nam kapaciteti nisu veći jer je u letnjim mesecima neizvodljivo sve zainteresovane smestiti, budući da je hotel prebukiran.

Mislim da je glavna odlika mog stila jednostavnost, koja u suštini uopšte nije jednostavna. A za tu kontradiktornost  je zaslužan upravo moj  dugogodišnji život u Koreji

Ko god tebe i supruga sretne, čak i na plaži, jasno mu je da oboje imate svoj prepoznatljivi stil. Koliko držite do stajlinga i ko koga više savetuje pri izboru garderobe?

Nemamo običaj da se jedno drugom mešamo u izbor garderobe, a pošto retko idemo zajedno u šoping, nemamo često prilike da se savetujemo u vezi sa kupovinom. Međutim, kada je u pitanju odnos prema garderobi, tu smo slični – nismo opterećeni brendovima, već nam je važno da se mi dobro osećamo u onome što nosimo. Moj svakodnevni stajling je uglavnom osmišljen za nekoliko minuta jer najčešće zgrabim prvu majicu koja mi dođe pod ruku i izletim iz kuće bez šminke.

Kakva je modna scena u Južnoj Koreji? Gde sebi najčešće kupuješ garderobu?

Fenomenlna! Pored činjenice da su u Koreji zastupljeni svi svetski modni brendovi, ovde postoji čitava lepeza mladih dizajnerskih bisera, koji neretko izlažu zajedno. Njihove kreacije su potpuno drugačije od svega na šta smo navikli i kada ih obučete, ne možete da ostanete neprimećeni. Izdvojila bih brend Greedilous i kreatorku Youn Hee Park, čije kreacije rado kupujem. Inače, moja nezaobilazna šoping destinacija u Seulu je Gallery Shopping Mall, gde mogu da nađem najaktuelnije kolekcije gotovo svih svetskih brendova, pa čak i one kreirane u limited edition serijama. U tom smislu Azija je raj za šoping. Jedina mana je činjenica da je to luksuzno modno tržište, pa su cene jače nego u Evropi. Međutim, dešavalo mi se da nešto što mi se mnogo svidi u Seulu ne kupim, misleći da ću to isto naći, na primer, u Milanu po evropskoj ceni i onda shvatim da toga u Italiji uopšte nema jer taj komad nije nikada ni stigao u Evropu.

Šta je ono što najčešće kupuješ i za šta nikad ne žališ novac?

Cipele, torbe, bunde i kaputi. Tome jednostavno ne mogu da odolim.

Ti si od onih žena koje možemo videti u garderobi nekog street style brenda i sa Hermès birkinicom u ruci i to umeš da izneseš tako dobro da ta prestižna torbica ničim ne odskače od ostatka kombinacije. Šta je najskuplja ili najluksuznija stvar koju imaš u garderoberu?

Ima ih više, ne vodim evidenciju o tome. Za mene su to sve stvari koje su moje pravo malo bogatstvo, ne zato što su skupe, već zbog toga što sam ih pažljivo birala i što mogu da ih nosim celog života.

Imaš li omiljeni brend koji bi izdvojila kao zaštitni znak svog stila?

Chanel je moj sinonim za prestiž i izbor koji je uvek aktuelan. Volim ga jer niko ne može da napravi ono što može Chanel. Međutim, u poslednje vreme Dior sve više dobija moje simpatije zbog kolekcija koje stalno prevazilaze moja očekivanja i u kojima mi se uvek sviđa više od pola modela sa piste, tako da je između Chanela i Diora trenutno mrtva trka. Inače, mene uvek privuku najjednostavnije moguće stvari u modi, ali onda tu jednostavnost volim da začinim nečim što je krajnje komplikovano, upadljivo ili ima umetničku notu. Na primer, moja ljubav prema torbama se manifestuje time što imam gomilu ludih torbi koje su na granici nosivosti, pa imam problem da ih spojim sa cipelama. (Smeje se.) Zato mi možda najveći izazov predstavlja kombinacija komada koje kupujem.

Kako bi onda opisala svoj stil?

Mislim da je njegova glavna odlika jednostavnost, koja u suštini uopšte nije jednostavna. A za tu kontradiktornost je zaslužan upravo moj dugogodišnji život u Koreji jer sam u toj zemlji sazrela u modnom smislu i nadogradila svoj stil, za koji zaista često primam pohvale. Mnogi mi kažu da sam po tome kako se oblačim više Korejka nego Evropljanka. Inače, u modnom smislu Korejke su mnogo ispred nas, odlično su stilizovane i vrlo smele u kombinovanju stilova.

Poznato je da rado nosiš kreacije svoje kume, beogradske kreatorke Milice Opačić. Postoji li još neko sa domaće modne scene čiji rad pratiš i koji ti je po ukusu?

Milica je za mene broj jedan ne zato što je moja kuma, već zbog toga što sam upućena u njen rad još od studentskih dana i znam koliko je talentovana. Mislim da ne postoji njena kolekcija iz koje nemam po nekoliko komada. Ako nisam u Srbiji kada izlaže novu kolekciju, ona mi obavezno odvoji nešto što je „za mene“ i ja uvek s nestrpljenjem iščekujem da to obučem. Osim Milice, volim i ono što radi Marija Tarlać. Veoma sam srećna što ona kreira garderobu jer mislim da je odlična u tome. Tu je i Mihano Momosa, čija me poetična i krajnje ženstvena estetika potpuno oduševljava. I naravno, neprikosnovena Verica Rakočević, koju smatram istinskim dizajnerskim autoritetom na našim prostorima i čije stvari baš često nosim. Komadi sa njenim potpisom za mene su dragoceni jednako kao neki limited edition primerci francuske visoke mode. Baš na poslednjoj reviji Harmonija, koju je održala u Beogradu, „snimila“ sam jedan kaput od kog nisam mogla da odvojim oči!

Za kraj, moram da konstatujem nešto za šta mi je šlagvort dala moja sestra, koja te poznaje od detinjstva. Ti si ostala ista, dakle, nisi radila apsolutno nikakve estetske korekcije na sebi iako se krećeš u svetu u kom je ženama to najnormalnija moguća stvar.

Ja nemam ništa protiv estetske hirurgije, zaista. Čak mi je u nekim slučajevima to i lepo. Međutim, nisam ništa radila zato što imam strah od toga kako bi te promene na meni izgledale. Genetski sam mladolika, na čemu mogu da zahvalim svojim roditeljima, pa mislim da bi sve što dodam, bilo previše. Možda ću za tim da posegnem u nekim poznijim godinama, pogotovu zbog mojih podočnjaka, koje ne volim. Za sada se trudim da se negujem kvalitetnom kozmetikom, a nje u Koreji zaista ima u izobilju. U pitanju su azijski brendovi o kojima se kod nas malo zna, a koji imaju fenomenalne kreme, maske, pilinge i ostale preparate za negu kože. S obzirom na to da Korejke vole da izbeljuju kožu, ja biram linije na kojima nema oznaka whitening jer mi to nije potrebno. Pored toga, odlazim na masaže, tretmane lica i mezoterapije, a za fizičku aktivnost sam odabrala nešto između pilatesa i joge.

Pročitajte više